Dubai: neboderi usred peska i vlage (1)

D. Ćirović

Grad koji, tokom letnjih meseci, deluje kao da je izgrađen na pogrešnom mestu, neprimerenom za elementarne uslove za život, ipak je našao način da funkcioniše i dobro se „proda“. Iako sav žućkast i sivkast zbog visokih temperatura i velike vlažnosti, prilagođen je prevashodno trgovini i šopingu. Cene su niže jer nema poreza, te se stiče utisak da su turisti maltene primorani da, gde god da se zapute, prođu kroz šoping centre u kojima će naći sve što im treba i ne treba. Mali Njujork ili Singapur na ćošku Arabljanskog poluostrva, izgrađen uprkos pesku, već time je sebi reklama
(foto, Pogled na Dubai Marinu sa čuvenog ostrva Palme)

„Dobrodošli u grad potpunih kontrasta, peščanih dina i nebodera, kamila i brzih automobila, muzeja i šoping centara; dobrodošli u Dubai“, piše u jednom od vodiča kupljenom u ovom gradu. Prvi utisak su, ipak, prevashodno zgrade i šoping centri, a onda i boje koje preovlađuju gradom u letnjim mesecima – siva i boja peska.

Tornjevi-u-izmaglici

Tornjevi u izmaglici, između ostalih i Burdž kalifa (levo)

Nesnosna vrućina i žućkasto nebo

Naime, zbog visokih temperatura, velike vlažnosti vazduha (koja dostiže i 60 odsto) i peska u kojem se, fakat, grad nalazi, i samo nebo je nekako okerasto (a ne plavo), sunce se ne vidi jasno, iako besomučno prži, dok se pogled, horizontalno, uvek završava u nekoj vrsti magle u kojoj se tek naziru visoke zgrade. Široki put sa po šest traka u jednom smeru koji ide duž grada, te okolne ulice, takođe su sivi, dok su zgrade uglavnom staklene, ali i u žućkastom ili sivom tonu betona.

Kada upeče sunce, pa temperature pređu 40-45 stepeni a odeća vam se od vlage slepi uz telo kako zakoračite napolje, na ulicama nema mnogo ljudi. Svi se, uglavnom, sklanjaju u klimatizovane prostore, rade u to vreme ili su se još pre sezone premestili u neke prijatnije krajeve, dok ne prođe žega. Ako se dogodi da se pride podigne i bar slaba peščana oluja, grad deluje kao sablasan, prazan. Kroz prozor se vide tek automobili, najčešće beli i crni, džipovi i sportski, i sve se stapa u sivkaste i žućkaste tonove. Otvorite prozor, pa kao da ste glavu zavukli u rernu, a ako pirka vetar, na rernu dodajte još i fen, uperen vam u lice. Tad vas prođe jeza...

Uske-visespratnice

Uske višespratnice uz pokoji preživeli oleandar

Velelepni grad, uprkos svemu

Jer, lepo su vlasti Emirata zamislile da naprave velelepni grad gde teško da bi nekom palo na pamet – u pustinji duž obale Zaliva – i zašto da ne, ako već sredstva od naftnih nalazišta to dozvoljavaju, ali pred očima vam se samo pojavi slika iz nekog SF filma: na šta će ovaj grad ličiti za nekoliko desetina, stotina godina, kada fosilni resursi presuše, kada mu „prođe vreme“, što se prirodno događa velikim gradovima, naročito ako se grade gde im možda nije mesto zbog klime i nezgodnih uslova za život ljudi? Samo će iz peska viriti vrhovi staklenih, uskih zgrada, nekada „najvećih“, „najviših“, „najskupljih“.

Ipak, s obzirom na razvoj tehnologija, ulaganja, slivanje stručnjaka iz celog sveta, Dubai bi svakako mogao još jednom da iznenadi i nađe način da opstane vekovima, možda i promeni klimu nad ovim područjem, zašto da ne. Jer, pored svega, ipak deluje da su u Dubaiju čuda često i ostvariva. A to je ono što ovaj grad zapravo i čini jedinstvenim. Višespratnice koje paraju nebo, toliko visoko da ih ne možete uhvatiti u objektiv foto-aparata, moderne građevine, ulice, besprekoran metro – mali Njujork ili Singapur, rekao bi čovek, a pride usred pustinje na nekom već ćošku Arabljanskog poluostrva. To je ono što grad čini egzotičnim i poduhvatom vrednim poštovanja, podseti vas da je čovek sposoban za velike zamisli i vizije, čak i u naizgled neizdrživim uslovima. Dubai je, stoga, sam sebi reklama, i to već samo zbog činjenice što uopšte postoji i živi, te ga svakako ne treba propustiti.

Jedino-zgrade-emiratskog-leta

Jedino zgrade ne dotiče vrelina emiratskog leta

Letovanje preko zime

No, ukoliko jedva čekate onih par nedelja odmora preko leta, i još od aprila maštate o peščanim plažama, plavom nebu i moru, ležanju na pesku uz piće – Dubai zaobiđite. Ima grad i peščane plaže, i more, i kafiće i restorančiće, palme i nešto rastinja uz obalu, ali je preko leta (od maja do novembra), to sasvim neupotrebljivo. Vrućine i vlažnost su toliki da nećete poželeti da ostanete napolju duže od 10 minuta, te ćete na plaži jedva disati. Hlada nema a i ako ga nađete, neće vam pomoći, nema razlike. Ako ste pomislili da će vas more rashladiti, opet se varate. U moru je još veća „vrućina“ nego napolju. Voda je plitka desetinama metara od obale i više nego topla – više liči na lonac sa ključalom supom nego na eventualno toplu kupku u kadi. Da li zbog temperature i isparenja ili iz nekog drugog razloga, ali pride je i previše slana, što ćete osetiti ako pokvasite lice jer odmah zapeku oči od mokrih trepavica. Kafići i i restorani koji u sezoni (preko zime), otvaraju bašte, leti ili ne rade ili funkcionišu u klimatizovanim prostorima, što će reći – nema kafe ili ručka napolju, na obali.

Oni-uporni-plazu-u-suton-s.jpg

Oni uporni odu bar jednom na plažu, u suton

Ako ste ipak od onih koji zimi vole da iz Srbije pobegnu od snega i minusa u toplije krajeve, Dubai je odličan izbor. Temperature su prijatne, oko 25 stepeni u proseku, osetićete i prijatan vetrić s mora, vlažnost nestane iz vazduha, more se „ohladi“, i čitav grad se maltene spušta na plaže, u parkove na obali koji ozelene, u pune bašte gde dođe do izražaja i sva raznolikost rasa, nacija, jezika kojima Dubai odjekuje decenijama.

Bekstvo-od-zege-Trzni-centar-Dubai

Bekstvo od žege napolju - Tržni centar Dubai

Neprikosnoveni šoping

Međutim, postoji jedna stvar zbog koje uvek može da se ode u Dubai, u bilo koje doba godine – šoping. Već kad sletite primetite da je sve podređeno potrošaču. Ne samo da su cene niže jer nema poreza, te do tehničkih uređaja ili odeće prepoznatljivih svetskih robnih marki možete doći povoljnije nego bilo gde u Evropi, već je i problem neprijatne klime rešen. U hotelu vam zaustave taksi ili skoknete do metro stanice (sve je, podrazumeva se, klimatizovano), koji vas voze do ulaza. Ukoliko idete metroom, sama stanica je povezana rashlađenim mostovima-tunelima iz kojih se direktno ulazi u šoping centar. Što se vas tiče, tog dana je najviša temperatura bila do prijatnih 25 stepeni.

Prometni bulevar Šeika Zajeda

Prometni bulevar Šeika Zajeda

Šoping centri su potpuno prilagođeni posetiocima, u njima se nalaze i restorani, bankomati, supermarketi, zabavni parkovi, kafići, barovi u kojima nije zabranjeno pušenje... Zapravo, sve što vam tokom letnjih meseci treba, najlakše ćete (i bez znojenja), naći u šoping centrima, ili ćete bar kroz njih morati da prođete. Prilično domišljato, ako se uzme u obzir da turisti lako „ode oko“ na reklame u izlozima sa ovakvim ili onakvim popustima. A krenuo je, možda, tek da prođe kroz šoping centar da bi s druge strane zdanja izašao da vidi i fotografiše najviši toranj na svetu.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...