Bajkovita Holandija (9): Drvena luka Amsterdama

Novi novi Amsterdam, na zapadu unutrašnjeg mora, pustopolje ili ledina ukradena od mora, zapravao Drvena luka, gde su nekada stizala trupla iz Rusije za izgradnju brodova i gde je Petar Veliki jedno vreme učio nautiku i brodogradnju, sada je veliko blatnjavo gradilište na kome niču moderne zgrade. Za manje od godinu dana od početka sprovođenja urbanističkog projekta nikla je osnovna škola, veliki broj poslovnih zgrada, i skoro je završeno novo pozorište napravljeno isključivo za izvođenje mjuzikla o Ani Frank, do koga će publika stizati vodom.

Tu je i zgrada u kojoj se na drugom spratu, u zajedničkom prostoru sa još osam magazina, nalazi redakcija Filozofi magazina (Filosofie Magazine), mesečnika koji se bavi filozofijom, čiji broj pretplatnika prelazi 12.000 čitalaca, dok mesečna prodaja često prelazi i 20.000! Teme savremenih tokova filozofije i njene primene u modernom svetu imaju toliku publiku u Holandiji. Postoji i nemačko i francusko izdanje, ali je prvenac i onovna ideja krenula iz Holandije u devedestim godinama prošlog veka. Cela redakcija je jedan veliki sto sa osam računara, za kojim sedi i glavna urednica.

Redakcija

Pregledan, pametan, stilski po temama podeljen prelom časopisa koji se bavi raznovrsnim temama, od filozofskog pogleda na opšte ostavljanje pušenja do tri centralna intervjua sa značajnim evropskim misliocima, komentarišući i politička nacionalna i globalna pitanja, ali i primenjujući filozofiju na svakodnevni život. Jedan od intervjua je stalna rubrika u kojoj različiti značajni intelektualci odgovaraju na čuvena Hegelova četiri pitanja. Posebna rubrika bavi se istorijom ideja ističući u svakom broju, prema jubilejima i celini poruke broja, po jednog filozofa, u januarskom broju je to Didro. Sve to saznajem sa velike drvene table na koju se lepe već završene ili nacrti prelomljenih 80 strana magazina.

U istom radnom prostoru je još osam redakcija mesečnika u izdanju kuće „Veen Media,“ ustrojenih na poptuno isti način, bez ikakvih ograda u prostoru. Puna hala novinara, ali vlada neki sklad, zahvaljujući izloženim prelomima svi mogu da prate sve. Jedinstvu novinara doprinosi i slatka zajednička kuhinja. Kupovinu namirnica za ručak i snek, kao i pića, zajedničkim fondom koji sakupljaju svi novinari, svake nedelje preuzima druga redakcija. Policom sa velikim brojem knjiga Filozofi magazina odvojen je tročlani menadžment. U pozadini su i tri staklene sobe za izolovane sastanke.

Table preloma Historisch Nieuwsblad

Drugi magazini, svi mesečnici u istom prostoru, bave se popularnom kulturom (Kunstbeeld), istorijom (Historisch Nieuwsblad), naukom (New Scientist), inženjerstvom (DeIngenieur), internetom (Bright), a tu je i licencno izdanje magazina globalno popularnog engleskog kuvara Džejmija Olivera (Jamie). Devet magazina, toliko je raznorodna i ekipa novinara, a opet je sav prostor u osmehu. Prijatelj Leon Huts, jedna od urednika Filozofi magazina, kaže da ume da bude haotično kad su krajnji rokovi, ali da je uglavnom mir. Naravno, najbolje je kada kuhinjom rukovode žene iz Džejemijevog magazina. Sa čašama vina u rukama obilazimo prostor, upoznajem direktora i neke od urednika i novinara, ali pre svega sadržaj magazina kroz table preloma.

Redakcija 

Osim Džejmija, koji je čista slikovnica za odrasle sa fotkama čuvenog kuvara i hrane koju pravi i tekstova recepata u sitnom slogu, i inženjerskog magazina, koji obiluje tehničkim crtežima i detaljima dostignuća, svi magazini su po temama i dizajnu interesantno štivo. Mada me osvaja redakcija istoričara veselom reakcijom na moj glasan smeh kada na polici ispred njihovog stola opazih fotografiju Josipa Broza u plavoj paradnoj uniformi sa zlatnim detaljima, kako rukom u beloj rukavici odmahuje egzaltiranoj masi. Fotografija usred memorabilije diktatora: zipo upaljača sa Frankovim likom, medaljonom na zlatnom lancu sa likom Kim Džong Ila, malom crvenom knjigom Mao Ce Dunga na engleskom, šoljom za kafu sa stilizovanim likom vojnika odreda smrti, zastave oslobodilačkog pokreta Surinama... Pre neki dan je ova redakcija dobila važnu nacionalnu nagradu za inovaciju godine za mobilnu aplikaciju koja se bavi istorijom Holandije. Kombinovali su 3D animaciju igrica u vidu igranih i interaktivnih elemenata, oživaljavajući slike i crteže koji pokazuju važne ličnosti i događaje bogate istorije Nizozemske, počev od oca kralja Vilijema I, sa stručnim tekstovima iz svoje arhive. Ciljana pre svega na mlađu publiku, aplikacija je dizajnom i funkcionalnošću savršeno prijemčiva elektronska knjiga ovoga vremena za sve uzraste.

Industrija, luka, novogradnja 

Prijatelji su odlučili da me iznenade jer ovo je moj zadnji dan u njihovim gostima - vode me na oproštajnu večeru u ekskluzivni restoran „Rem Eile“ na bivšoj viskoj lučkoj platformi. Crveno-bela građevina okružena vodom sa tri strane na čiji se vrh stiže liftom. Rezervisan sto sa najlepšim pogledom na noćno „unutrašnje more“ i liniju obale grada Amsterdama. Nema svetlećih reklama, ne da zakon, i tek sada mi je jasno da sam ih video vrlo malo u odnosu na Beograd pod ofanzivom ispraznih brendova. Odlično voćno nemačko belo vino. Šetam po platformi uz cigaretu. Fabrički dimnjaci purnjaju na jednoj strani. Jako osvetljena luka. Moderna arhitektura deluje dehumanizovano, i pored svih kreativnih eksperimenata. Velika voda kojom upravo prolazi četvorospratni kruzer pun nasmejanih staraca koji nazdravljaju u svečanoj sali broda. Grad koji se ne završava u nedogledu. Brda kontejnera i dizalice u luci. Dok me hladni vetar šiba na visini...

Amsterdam, RemEile