Bajkovita Holandija (8): Diplomatski Hag

Rastko Šejić

Dobrovoljno švercovanje u prvoj klasi. Na protestu protiv samoće. Srbistanac u getu. Smokinzi u prvom planu. Parking bicikla ispred parlamenta. Talasi Severnog mora. Raspevani božićni tramvajdžija
(foto, Hag, stara crkva Binenhof)

Kupujem kartu u jednom pravcu za Hag. Doborovoljno... Ne kao lažni mučenici i kolovođe ex-YU propasti. Greota da ne čekiram prestonicu, prošetam po parlamentu i plaži Šveningena, sve što sam do sada video bilo je „unutrašnje more“ Amsterdama, luka Roterdama i kanali svih drugih gradova. Treba mi pogled u vetrove i talase otvorenog mora severa da bih počeo da razumem mornarsko trgovačku snalažljivost ove nacije. Naravno, tu je i taj sud čija je pravda krajnje upitna.

Pušeći ispred štajge u Ajndhovenu srećem grupicu od pet studentkinja s transparentima u rukama, koje protestvuju. Pitam ih protiv čega su ili za šta... Kažu, bore se protiv samoće, iznose problem u javnost. Čavrljamo prijatno o Božiću i usamljenosti, krajnji apsurdi postindustrijskog društva. Pitaju da li je teško putovati sam. Hoćete sa mnom? Zagrlimo se svi za pozdrav protiv samoće. Eto, podržao sam pravednu borbu holandske mladeži. Po holandskim vestima i vikend kašnjenju vozova vidim kako božićna depresija povećava broj samoubica, jedan je skočio na tračnice, zato je momenat za borbu protiv samoće.

 002_Hague_mrzovoljnigaleb

Mrzovoljni galeb

Vozovi su krvotok Holandije. Jure 130 na sat, mnogi ljudi u danu stignu normalno i do dva-tri grada, već gde ih put i posao nanese. Popust je 40 odsto za stalne putnike. I nisu strašne gužve, sve je naravno čisto, besplatni wifi intenet samo leti. Putnici čitaju, spavaju, jedu, gnjave svoje gadžete, pripremaju radni dan. Danas rešen da se švercujem u prvoj klasi, koja zjapi pusta, a koja se od druge razlikuje samo malo po kvalitetu sedišta, koja imaju rukohvate s obe strane. Prvom klasom u Hag, red je. Naravno, dolazi kontrolor, ja sam u vagonu. Taman razmišljam da ću morati da se vadim i objašnjavam svojom necivilizovanošću i neznanjem jezika, no čovek samo pogleda kartu, ljubazno me pozdravi i prođe. Sad se legalno švercujem u klasi više.

Sa voza silazim stanicu pre centralne i šetam kroz imigrantski istočni kraj grada. Miris Bliskog Istoka. Stari propali Turčin mi nervozno traži cigaru, dajem... Bujrum. Gužva na ulazu u veliku džamiju bez turbeta, za razliku od one u Ajndhovenu koja ima i lajt šou s arabeskama. Natpisi na lokalima na arapskom, turskom, pekara kao san, jedem baklavu s pistaćijem. Hvalim majstore da je kao u Istanbulu, jer stvarno jeste. „Hvala Srbistanac“. Prolazeći kroz Holandiju često sam od prijatelja čuo da je neka zgrada socijalna gradnja, a zgrada sija i stanovi su prilični, kao najbolje tradicije Novog Beograda. Sada u Hagu prvi put vidim getoiziranu soc atmosferu, osećaj izolacije. Sve je čisto i pod konac, služba upravo utovara brdo smeća skupljenog iz centralnog parka/igrališta mini geta. Neke terase pune šuta kao kod nas, grupice klinaca od ranog jutra lutaju, deca koja vrište po ulici i iz stanova, loj, glasna zavijajuća muzika iz automobila koji kreće... Radnja s tehnikom na cenjkanje, zabavih se oko nekog tranzistora, vidim i Turčinu drago da se neko lepo cenjka. Razvijene pite u lokalu pored podsećaju na Bosnu. Spinozin kip na jednom trgiću, kažu da je veliki mislilac ovde živeo neko vreme.

Spomenik Spinozi

Spomenik Spinozi

U radnji razne praktične opreme kupujem vunenu kapu za ipak vetrovitu obalu, s matorim prodavcem pričam o vremenu, odakle sam i slične male stvari. Plaćam, on insistira da se rukujemo, kaže mi sav ponosan "Mali kurac!", i ponavlja ponosno, pokušavam da se ne smejem, kažem da mi je baš drago, eto ja sam Rastko. Neki naš blentavi šeret mi je ostavio poruku u tuđoj glavi.

Dalje na zapad čeka me Kineska četvrt. Velika kapija sa zmajevima. Crvene balon svetiljke po čitavoj ulici i nerasploženi Kinezi, rano jutro ili šta li je. Džidžabidže i ovde, ali i masaža, majstor akupunkture i travarstva svoju sliku istakao u izlog. Pun lokal Holanđana, kalfa upravo u ruci drži stopalo neke pegave žene.

 004_Hague_Kineskacetvrt

Hague, Kineska četvrt

Hodajući dalje ka zapadu zgrade postaju sve bogatije, butici sve ekskluzivniji i sad već postoji osećaj da sam u gradu diplomata. Smokinzi u prvom planu izloga. Cipele od hiljadu evra izgledaju potpuno jednostavno. Sveprisutna roda s podignutom nogom, simbol grada, sa crnom jeguljom u kljunu. Velika crkva zatvorena, snima se koncert za televiziju, čujem orgulje i hor. Puštaju me da provirim u velelepno gotičko zdanje. Količina opreme je neverovatna, za TV snimak kao za koncert naših top neofolk starova. Sa druge strane crkve nailazim na parkirane šlepere s opremom, čak dva samo sa svetlom, reportažna kola kao svemirski brodovi. In God we trust.

005 hag mesavina stilova

Mešavina stilova 

Za razliku od prilične uniformisnosti stare gradnje u drugim gradovima Holandije, gde preovlađuje braon boja borbenih cigli, u ovom gradu preovlađuje bela boja zgrada i vide se stilovi različitih kulturnih epoha. Tu su i zmajevi i grbovi i vinjete klasicizma, romantizma, art nouveauxa... Sunčani dan, iako radan, izmamio je veliki broj ljudi u bašte centralnih kafea. Da ne bude da samo mi znamo da kafenišemo. Nema turista, ni velike božićne šoping gungule u samom centru grada, pa da, vidim ja da mi nešto fali. Ponedeljak je i muzeji su zatvoreni, no ipak žalim ispred Ešerovog muzeja, sive zgrade sa zlatnim ukrasima. Tu grafiku sa rukom koja crta ruku sam često sanjao. Preko puta je Hotel des Indes, tradicionalni hotel čuven po političkim događajima, sa livrejisanom poslugom i klasično lepim i luksuznim enterijerom.

006_Hague_rodanadgleda.jpg

Hag_roda nadgleda 

Zgrada izgleda kao utvrđenje, to je Binenhof, parlament kraljevine. U njegovom srcu stara crkva koja se otvara jednom godišnje, trećeg utorka u septembru, da vladar, nekada kraljica, sada kralj, prošavši gradom u zlatnoj kočiji, pred poslanicima oba doma i članovima vlade pročita vladin plan za budućnost države, ekonomski pre svega, da se obrati naciji u živom prenosu. U prvi dom se može ući na galeriju, ali iako mi rekoše da je čekanje za ulazak desetak minuta, izgleda da poveću grupu sindikalaca naftnih kompanija, sa kojima se srdačno upoznajem, gledaju da malo iskuliraju dok se raspravlja o setu energetskih zakona. Odustajem od toga. Drugi dom, partijsko regionalno izabran, senatori, ne može da donese zakon, ali ga može opovrgnuti. U njemu vladajuća koalicija liberala i socijal demokrata nema većinu za razliku od prvog doma, već zavisi od manjih partija, pa je trgovina velika. Populisitčko - rasistička  Vildersova Partija slobode je najpopularnija u anketama, pa neprincipijelna koalicija na vlasti prečesto kopira i sprovodi ekstremne ideje desničara.

007_Hague_ParkingVladeHolandije.jpg

Hag Parking vlade Holandije

Stari dvor u kome je parlament i predsednik vlade, okružen je ogromnim modernim zgradetinama, koje podsećaju na njujorške, u nekima od njih su ogromni birokratski aparati ministarstava. A iza stare crkve je parking parlamenta, premijerskog kabineta i pripadajućih birokrata - za bicikle. Kroz prozore se vide nordijski jednostavne kancelarije s računarima za kuluk, zvone telefoni, namrštena poslovna atmosfera... Na prvom spratu, iznad starog drugog doma, koji je sada prmešten u novu zgradu, velika svečana sala sa portretima državnika, tradicionalnim starinskim lusterima s mnogo svetala, atmosfera za slikanje. Ekskurzije u poseti, vesela deca holandska u trku preko dvorišta. Na žalost, tura mora da se zakaže, a crni kerber na vratima nije raspoložen da me pusti da provirim i prošetam, nije odgovarajući organ. Mnogo se ovde poštuje zakon i etikecija, to je ta vladavina prava, no ponekad bi je bilo lepo zaobići radi praktičnosti. Ispred parlamenta kiosk sa tradicionalnim svežim živim haringama, holandskim fastfud specijalitetom. Čiste ribu predamnom. Divan ukus, slanoća sveže ribe koja se topi u ustima, pravo jednostavna narodna hrana.

008_Hague_derunebo.jpg

Hag, deru nebo 

Šetam kroz nebodere u pozadini starog dvora. Moć države i poslovni svet. Ministarstvo ekologije je nekada imalo hol u zelenilu, sada je tu igra svetla koja upućuje na energetsku efikasnost.

Tramvajem ka Šveningenu, mestu o kome smo toliko slušali, pravac plaža. Preskačem inkriminisani sud. Zgrade se polako pretvaraju u skupocene vile, takođe različitih stilova. Peščana plaža van sezone. Nemirno more i tmurni oblaci. Bušotina na vidiku, veliki sivi brodovi prolaze horizontom. Široki front talasa. Retki šetači, slučajni prolaznici, šetači pasa, baka sa unukom koji odmah počinje da prekopava pesak, par trkača pored obale, dva klinca koja neuspešno puštaju zmajeve, vrane i galebovi... Miris Severnog mora. Fini pesak plaže sa školjkama koje je voda izbacila. Obala načičkana praznjikavim kafeima. Postao je običaj da se Holanđani 1. januara jutrom zalete upravo na ovoj peščanoj plaži u hladno more. Prošle godine je bilo čak 50.000 mamurnih ludaka u zaletu.

009_Hague_plazaSchveningena

Hag, plaža Schveningen 

Nazad u grad na još jedan đir, vozač tramvaja na sav glas peva božićni hit, iskreno zabavljen, prvi dobri duh praznika pored groznice šopinga koja je obuzela ovu državu u prazničnim nedeljama. Pada mrak i grad dobija dodatnu živost uz lepotu svetlećih prazničnih ukrasa. Još jednom prolazim pored starog dvora, na jezercetu pored ptice na ostrvcu prave buku, zastave regija na mostu i svetlo u premijerskoj kuli koje gori do duboko u noć. Da li je reklama ili čovek stvarno okapa na radu. Mediji trube o krizi, ali u ovoj zemlji je kriza krajnje relativna stvar...

010 hag vlast ne spava

Vlast ne spava


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...