Bajkovita Holandija (7): Parkiran u Amsterdamu

Rastko Šejić

Park Vondel i Park muzeja. Muzej Rajks objašnjava umetnost kao ogledalo života. Miriše istorija. Narodna milicija u „Noćnoj straži“. Metar moderne umetnosti umesto Lenjina
(foto, Park muzeja Mirror)

Još jedan dan se budim u Amsterdamu... San kao jedino mesto čistog hedonizma, samo da ona prokleta deca ne trče po drvenoj zgradi od rane zore, do 10 već poznajem svako po koraku... Filter kafa s pogledom na unutrašnje dvorište zgrade, male baštice stanara s prizemlja, mini kontejneri - ostave za bicikle.

Pekara, sveži kroasani, pa šetnja do Vondel parka, kratki đir po letnjem socijalnom stecištu, gde mase ni sada ne manjka. Engleski stil. Široke betonske staze. I u sred zime preovladava zelenilo trave. Kanal i jezero. Par uličnih spektakala, gutač vatre i žongler. Muzikanti sa svih strana s otvorenim kutijama instrumenata. Mogu da zamislim kako leti izgledaju plemena načičkana pored jezera.

Vraćam se u Park muzeja, čeka me velelepni restaurisani Rajks, jedan od najvrednih muzeja Evrope, u njemu je centralna slika Rembrantova „Noćna straža.“ Prvo svraćam do Muzeja savremene umetnosti, upoznajem se sa knjižarom, uživam u katalogu izložbe. Šteta što nemam još jedan dan za Maljeviča i druga čuda koja tu baštine. Pregledam usput knjige fotografa i modernih umetnika današnjice. Neki skupoceno obučeni stariji Rus vodi preglasan besan poslovni razgovor mobilnim telefonom. Zaključuje dreku i uzima nekoliko metara knjiga moderne umetnosti, valjda su zamenile sabrana dela velikana marksističke misli. Broj najrazličitijih suvenira u ponudi, olovaka, marama, šolja, kišobrana, novčanika, magneta, kalendara, razglednica, privezaka, prevazilazi ponudu knjiga. Sve je podređeno sistemu unovčavanja, pa i umetnost, ali je ima, ima i obrazovane zainteresovane publike.

002_Amsterdam03_GuzvaispredNocneStraze

Guzva ispred Nocne straze 

Stazom od savremene do istorije umetnosti u Rajksu, pored Van Gogovog muzeja, odjekuje naš etno ritam, harmonika i klarinet, narodnjački do kraja, ulični svirači, sitno samo i solerski, daju Evropljani pare, ja im mahnem, kažem „dobar dan,“ odgovaraju osmehom, namiguju, naši smo.

Rajks nije preporučljiv nedeljom, masa je tu, i ekskurzije, i smlaćeni zalutali zbunjenici, i sve rase, i svi fotoaparati sveta, u akciji sličnoj mojoj, da se doživi detalj, iskustvo momenta dela koje vredi. Rajks se razlikuje po svojoj veličini, ali i po pristupu, u odnosu na mnoge muzeje. Kontekst je ovde deo celine, način življenja kroz vekove nosi sve vrste umetnosti, pa tako i modu, stare zanate - oružarstvo, grnčariju, staro brodarstvo, izradu nakita, oteto iz kolonija, zarađeno u svetskoj razmeni dobara (u kojoj je Holandija već dugo majstor), izradi nameštaja (koji se zato i zove stilski). Pored vajarskih dela, slika, crteža i ikona, vidiš i figurine, nakit, žezla i odežde koje je nosila određena era u razvoju civilizacije. Tu su čak  i sobe uređene u potpunosti u skladu s erama razvoja kulture, ulazim u klasicizam ili recimo barok prostor. Nameštaj u vidu kovčega i ormana prati likovna dela kroz celu postavku, a tu su i kostimi, oklopi, štitovi, brodovi, muzički instrumenti, koje možete čuti digitalno, i ključevi s posebnim bravama.

003_Amsterdam03_maketebrodovlja

Makete brodovlja

Kao posetilac deo si kulture u potpunosti, vidiš junake dela kako jedu, piju, šta oblače, obuvaju, iz čega pucaju, čime režu, čime se kite, kakvi ih kipovi gledaju. Osećaš miris istorije. I koliko god da te kompleksnost muzeja tera da se gubiš u prostoru, da se vraćaš i tražiš logičan put između dva krila, različitih soba i dodatnih postavki, stalno ulaziš i izlaziš u područja kulture, detalje i racionalnu ekspresivnu organizovanost umetnosti kao ogledala života. Izdvojiti remek dela, autore Rembranta (u prvom planu i po važnosti i broju radova), Vermera, Van Skorela, Boša, Halsta, Van Goga i sve one majstore koji su obeležili istoriju evropskog kulturnog prostora, skoro da je nemoguće. Ali u jednom trenutku kada shvatiš da muzej ima radno vreme i da kroz ponešto moraš i protrčati, ne pročitavši sva ta imena, izvući ih iz sećanja, čisto vidiš remek dela i prave majstore. Izdvajaju se na prvi pogled, vidi se majstor i stvaralački genij, čak i u grešci i maniru.

004_Amsterdam03_Averkamp_Zimskipejzazsaklizacima

Averkamp Zimski pejzaž sa klizačima 

„Noćna straža“, grupa u akciji, predvodnici, sledbenici, narodna milicija, čak i sam ludi Rembrant u drugom planu. Likovi u gužvi, pokretu, senka, perspektiva, sve je savršenstvo. Kao cena turizmu, slika je oživljena metalnim skulpturama na Rembrantovom trgu, na blagi prezir kulturnog Amsterdama. Turisti se slikaju sa kipovima tamo, a ovde se ispred slike guraju i zagledaju i slikaju za Fejsbuk. I sam turista, gledam iz daljine i blizine, jeste za divljenje. Tu je i majstorsko Averkampovo platno „Zimski pejzaž sa klizačima“, još jedna masovna slika puna ironične lepote. Brajtnerova „Devojka u belom kimonu“, Izraelsova „Deca mora“,   Vanmurov „Prvi dan u školi“, Stinova „Srećna porodica“, Vermerova „Žena koja čita pismo“, Kajpov „Rečni pejzaž sa konjanicima“, Halsov „Milicioner“, Mostertova „Epizoda iz osvajanja Amerike“... Istoricizam nosi Pinemanovo ogromno platno pobede nad Napoleonom. Kultura koja nije preskočila nijedan period razvoja zapadne civilizacije.

005_Amsterdam03_CuvarHrama

Čuvar hrama 

Krilo istočnjačke umetnosti, specijalna izložba, sa svojim blagom drugoga puta razvoja društva, strašnim kipovima čuvara japanskih hramova, oružjem, nakitom, vazama, Šivom, Budom, samurajskim borbenim šlemom, samo govori o veličini ove škrinje kulturnog blaga. Isto bogatstvo pokazuje i trospratna biblioteka, šarene police hiljada naslova, koje podsećaju na filmsku scenografiju, samo su tu za čitanje.

006_Amsterdam03_BibliotekaRijksmuzeja

Biblioteka Rijks muzeja 

Čak i u ovoj kući kulture se u komentaru na Vanmurove slike iz Istambula o prostorima Balkana piše s nerazumevanjem razloga rascepa zemalja bivšeg Otomanskog carstva, koje je „uživalo klimu tolerancije u kome je svako bio slobodan da praktikuje svoju religiju – dok god su porezi plaćeni i građanski mir sačuvan.“ Tj. harač, danak u krvi itd.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...