Bajkovita Holandija (5): Izgubiti se u Amsterdamu

Rastko Šejić

Reke poludelih turista i nemilosrdni biciklisti. Naherene kuće s kukama. Van Gogov muzej i žurka u njemu. Osam sati Maratona filozofije. Indijska hrana rukama
(foto, Amsterdam, kanal)

Amsterdam, divan grad za izgubiti se... Kanali sa brodovima, mostovima, patkama, galebovima i golubovima... Neke monumentalne građevine, nekoliko velikih trgova, ali uglavnom i najlepše pomalo naherne kuće iz bajke, sve sa kukom u pročelju, nekada da bi se tovarila roba u skladišta, sada da bi nameštaj mogao da stigne do gornjih spratova.

Šarenolikost neuobičajena, kroz prozore i izloge virim u svakodnevni zivot glavnog i najvećeg grada Holandije. Najjeftinija kvadrat od 3.500 evra, ali stanovi i kuće u centru nemaju cenu. Teško je odrediti ko više smara, reke veselih turista ili nemilosrdni biciklisti koji jure kao nezdravi. Turisti urlaju, vutra u vazduhu na svakom ćošku, biciklisti slušaju ziku na velikim sluškama ili se dernjaju u svoje pametne telefone uz osećaj apsolutne prednosti u saobraćaju. Turisti uglavnom u grupama ili grupicama veselih, svi jezici sveta se čuju. Biciklisti se okupljaju kod semafora. Mnogo zagubljenih nasmejanih pogleda na ulici. Red ispred kuće Ane Frank i za ulaz i za slikanje ispred crnih ulaznih vrata. Spomenik Multatuliju, brkom se smeje posred jednog od mostova jedan od najznačajnijih holandskih književnika, koji je svojim satiričnim romanom „Maks Havelar“ razobličio kolonijalne zloupotrebe u Indoneziji sredinom deventnaestog veka.

 002_Amsterdam01_SpomenikMultatuliju

Spomenik Multatuliju

Ulaz u Park muzeja kroz velelepnu zgradu Rajks muzeja u čijem je podnožju svetlosna igrica iz Kusturicinog „Andergraunda,“ samo pretvorena u takmičenje, ko jače zavrti fiksirani bajs više struje proizvede, pa više sija iznad njega. Veliki znak „I AMsterdam“, odakle su Kosovari maznuli ideju za prištinski znak. Muzej Van Goga, zgrada koju je takođe dizajnirao veliki arhitekta Ritveld, na ćosku, radi do 22h, petak je, pa se sve pretvara u žurku sa živom svirkom, zanimljivi muzički eksperimenti, piće i meze u holu...

002_Amsterdam autoportret

Autoportret: Van Gog

Dvesta slika, četirsto crteža i sedamsto pisama genija, čiji je razvoj sa uzorima prikazan izložbom „Van Gogh At Work“, pa su tu i Delakroa i Tuluz Lotrek i Gogen i Sezan i Mone i Mane, a i mnogi, ne manje važni, za koje čuo nisam dosad osim kao napomene, a koji jesu bili važni kao uzori, učitelji i prijatelji savremenici velikog umetnika. Prava lepota izložbe, pored remek-dela, leži u crtežima studijama, u njegovim skicen blokovima, u razmišljanju i razvoju koji ga u deset godina, od trenutka kad je odlučio da bude slikar, dovodi do ludila. U tom razvoju je negde i delimičan problem izložbe, čija je ideja ne prikazati ga kao genijalnog ludaka, već kao radnika udarnika, koji je izginuo da nauči da slika, ali eto nije baš imao živaca, desilo mu se nekoliko komada. Sve je tu, i modeli kipići koje je koristio, i prve studije, i promene stila sa originalnim uzorima, i japanske preslikane kopije, i kist i štafelaj i boje, i drveni ram za perspektivu, i naučno istraživanje o bojama koje blede vremenom, i mikroskopi, i rendgenski snimci slika koje je prefarbao, i nekoliko platana islikanih s obe strane u oskudici, čak i fotke tima naučnika koji se bavi njime. Sve je argumentovano i nacionalno tačno, ali mi nedostaje ona lakoća lepote slika, koje su u svim periodima izuzetne. Njegov potpis. Ovako je više socijalna analiza o želji za ulaskom u gildu. Možda bi neki istoričar umetnosti bio presrećan ovakvom analitikom, svakako nije nezanimljivo, samo su malo ugušili lepotu činjenicama, ali nacija je razložna i stroga i prema sebi. Na velikom zidu, zapravo ćošku koji se nalazi iznad hola, projekcija odlično urađene animacije Van Gogovih slika zbilja oplemenjuje i oživljava prostor. Prodavnica suvenira veličine jedne izložbene sobe, sve sa znakom čuvenog jednouhog luđaka je na prodaju. Živeo Van Gog!

004_Amsterdam01_detaljslikaVanGogh

Detalj slika VanGog 

Zvuk živih muzičkih aktova me prati tokom čitave šetnje kroz izložbeni prostor. Dok silazim shvatam da u ovom muzeju žurka tek počinje, neki super trip hop. Prvo DJ i pijanistkinja zajedno improvizuju, sada super pevačica i DJ sa semplerom i video artistkinja potpuno stvaraju na licu mesta i ovaj koncertni hol je skoro pun. Đuskam u veseloj atmosferi, neki dobar svet. Šteta što radi do deset.

 005_Amsterdam01_projekcijaumuzejuVanGogh

Projekcija u Muzeju Van Gog

Boravak u Amsterdamu započeh učešćem na početku Maratona filozofije moga prijatelja filozofa Leona Hutsa - 8 sati će govoriti o 25 odabranih filozofa redom, o njihovim osnovnim postavkama i vrednosnim sistemima. On je urednik u magazinu „Filozofi“, predavač na fakultetu i autor knjige „Tviter filozofija“. Vođen našim iskustvom i mentalitetom, očekivao sam da to nema šanse ljudi da izdrže, i za njega je teško, ali publika... Otprilike četrdeset ljudi je kupilo kartu od po 50 evra i kada sam ponovo u osmom satu maratona ušao u finu malu salu na poslednjem spratu „Rode Hoeda“, svi su i dalje sedeli na svojim mestima i raspravljalima o idejama Hane Arent, koja je došla na red u ovoj dugoprugaškoj disciplini za ljubitelje misli. Šteta što ne razumem holandski. Ali navijam. Svi zapisuju. Gromoglasan aplauz po završetku predavanja i rasprave o Habermasu.

006_Amsterdam01_MaratonFIlozofije

Maraton filozofije

Slavimo uspeh prvo u indijskom restoranu, u kome se opušteno jede rukama, pa zatim u malom poluraspadnutom bifeu, braon sobi u vlasništvu jedne porodice više od veka, čiji se muški naslednici zovu isto, a po fotografijama sudeći isto i izgledaju. Novinarski bircuz trošnog tradicionalnog izgleda sa neverovatnim izborom piva.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...