Bajkovita Holandija (4): Roterdam, morska vrata Evrope

Roterdam, kolika je to luka... Prolazim brodom kroz njene rukavce, dokove, ispod dizalica, uz hangare i razne specijalizovane objekte. Kaže priča da kada bi recimo bila blokirana na jedan dan, cela Evropa bi ostala bez narandži i đusa, jer tu sve stiže. Treća po veličini na svetu, posle Šangaja i Singapura, njen godišnji promet se meri stotinama miliona tona robe, zahvaljujući holandskoj super-organizovanosti. Sagledavajući njenu veličinu, razmišljam o tajkunu koji je genijalno smislio da beogradsku luku pretvori u stanove. Ili našeg zadriglog poslovođu u musavoj uniformi kako hitro raspoređuje uvoz banana za Balkan. Najveća morska vrata Evrope svakako deluju kao država u državi. Dizalice, raznobojni kontejneri svih strana sveta, specijalizovana skladišta, viljuškari, bageri, dizalice, mašinerija, mravi sa šlemovima oranž boje, brodovi svih fela... Usput najveća vetrenjača u regionu, tušta i tma modernih građevina različitih namena... Na obali nasuprot luci, pored stambenog naselja komunalne namene, rekao bih, nekoliko velikih raznobojnih skulptura papirnih čamaca. Par koji je prespavao ceo izlet brodom, očigledno umoran od čari Holandije.

Roterdam luka 

Poluostrvo na kome je bio teminal za odlazak Evropljana u Ameriku, uključujući brojne imigrante, sada je preuređen u umetničku zonu, kao i napuštena hala - karantin za zarazne bolesti usred lučkog kompleksa. Naravno uz sveprisutnu prodajnu notu, pa je tu i hotel Njujork, i ogromna zgrada čuvenog arhitekte Ritvelda, koja svojom jednostavnošću forme i oblika, a opet prozračnom lepotom pleni pored beline Erazmovog mosta... Blizu je i „SS Roterdam“, džinovska brodina veličine Titanika, čije obnavljanje je izmamilo nostalgične suze poslovično otresitih građana Roterdama, ali je državu koštalo nekih 250 miliona evra, koji se nikada neće zaraditi. Sve salone, svaki detalj, livrejisanu poslugu i preskupe ukrase su skockali, pa ostaje da se vidi. Preskupo za mene u premalo vremena.

Brod SSRoterdam

Veličina tog broda i luke, direktno je povezana sa veličinom zgrada ovoga grada, koje potpuno izlaze iz dvospratnog konzervativnog standarda starih gradova Holandije. Početkom Drugog svetskog rata centar ovog lučkog grada je uglavnom razrušio Hitlerov Luftvafe, zbog čvrstog trodnevnog otpora koji su pružali građani i armija Holandije. Tom zločinu nad gradom su doprineli i saveznici tokom čitavog rata u cilju sprečavanja nemačke funkcionalnosti uništavanjem infrastrukture, ali uz brojne civilne žrtve. Ostali su ili obnovljeni delovi stare luke koji plene svojom lepotom, onim dostojanstvom koje je dočekivalo stare mornare. Sada je to grad robusnih oblakodera i modernih arhitektonskih rešenja koja podsećaju na futurističke gradove iz nekadašnjih krzavih kompjuterskih igrica. Sve je to impresivno, ali manjka sadržajem... Od zgrada se izdvaja Paulskerk, crkva u modernoj  zgradi koja je najsličnija braon klupku vunice, a crkva je inače i katolički centar za prihvat beskućnika...zavirih u večernji čas, puno nevoljnika, volonteri koji dele čaj, kafu, poje, hrane i oblače...

Roterdam muzej pomorstva i oblakoderi

Potraga za sadržajem me dovodi do muzeja Bojmans – Van Beningen, jedne od najbogatijih i najšarenijih riznica lepe umetnosti u Evropi, i svi su tu, i Boš, i Van Dajk, i Rubens, i Rembrant, i Brojgel, i Van Gog, i Direr, i Van Skorel, pa sve do Magrita, Pikasa, Mondrijana, Dalija, Marsela Dišana i Man Reja...s naglaskom, brojem slika, na holandske umetnike i strance čiji su radovi bili zanimljivi dvojici kolekcionara i kustosima muzeja. Kolekcija dizajna pokazuje različite predmete od keramike, stakla, drveta koje su stvarane u Holandiji. Povratak Dalijevih remekdela u matični muzej zaslužio je posebnu izložbu sa nekoliko izuzetnih pozajmica ovog izuzetnog pozitivnog ludaka iz drugih muzeja. Kokoškin temat „Porterti ljudi i životinja“ u modernijem delu prostora. Dišanov rad uporedo sa dokumentarisanjem života. Jedan izuzetan A5 portret Erazma Roterdamskog.

Erazmo 

Izložba 15 konkurenata za Roterdamsku nagradu za dizajn pokazuje socijalno svestan razvoj modernog dizajna. Kao putnik holandske železnice poslednjih dana glasam za led ekran koji bi, postavljen na peronima celom dužinom kompozicija, pokazivao popunjenost vagona i njihov raspored po klasama i specijalnim mogućnostima, kao što je ostava za bicikle. Mada mi se i ideja Ferfona, pametnog telefona napravljenog bez zagađujućih metala i pod humanim uslovima za radnu snagu skroz sviđa. Trodelno dvorište, zbog broja objekata, obogaćeno umetničkim intervencijama, instalacijama. U prvom dvorištu jedan kavez sa zarobljenikom, jedna umanjeni lučki kontejner koji s vremena na vreme poskoči i glasno drmne o ledinu, i jedan čovek stvoren od metalnih čvorova...

Dionizije 

U sličnom fonu je gotovo ceo centar ovoga grada pretvoren u neprekidni tržni centar, kojim u prazničnom raspoloženju ili neraspoloženju povratka s posla, maršira armija potošača, kroz mamiparne brendove i trendove za dnevnu upotrebu, sve veće objekte popunjene sve manjim brojem različitih stvari, ali u dizajnu...

Običajni „burl,“ piće s nogu, posle 17 časova, kraja radnog vremena, popuni sve barove. Čitave kancelarije, svi zaposleni i poslovni partneri s razgovora i pregovora, utrče u kafane, pabove, bifee... Ne sedi se, svi s alkoholom u rukama i osmehom.

Restoran „Dudok“ moje je utočište od gungule šopinga. Popunjen veliki broj stolova i kuhinja otvorena pogledima mušterija. I masovno i intimno, bez preteranog dizajaniranja. Bruji holandski glas i smeh oko mene. Dobra klopa, domaće sezonsko crno pivo „bok“ i čašica razgovora sa slučajnim komšijama za susednim stolom o lepotama života u zimskom periodu.