Bajkovita Holandija (3): Magla pade na Utreht

Utreht u magli koja je pala za neki minut, posle sunčanog jutra. Kao uvod u dolazak Džeka Trboseka. Religiozni centar Holandije od osmog veka sada ima više od trista hiljada građana. Stara prestonica u kojoj ima zgrada i struktura iz ranog srednjeg veka, a i dalje je u njemu centrala železnice.

Holandijom se najbolje putuje brzim čistim vozovima na sprat, sa besplatnim internetom, pa nije neobično da se živi i radi stotinama kilimetara daleko. Vozovi ne kasne, a semafori na stanicama pokazuju u sekund tačno vreme do dolaska voza. Niko se ne gura čak ni u jutarnjem špicu. Železnička stanica u Utrehtu je progutala i nastavlja da guta stari deo grada pretvarajući ga u tržni centar, koji radi neprestano.  Svemoćna železnica obećava da će i pod staklom obnoviti neke od starih kuća. Prelazeći prvi kanal ka centru, prateći jednu brodicu punu turista, prvo posećujem kip svetski poznatom strip junaku, belom zecu sa „x“ ustima pod imenom Nijntje u originalu ili Mafi (Muffy) na engleskom autora Dika Brune, koji ima i svoj mali trg pored kanala. Bicikle lete uskim kaldrmisanim ulicama uz kanale koji seku grad. Visoka drvena katarka postavljena kao spomenik na jednom od trgova.

Trg strip junaka Mafi

Gotička crkva kojoj je tornado u drugoj polovini 17. veka srušio srednji deo, ostavljajuci visoki crkveni toranj (Domtower), najviši u Holandiji, da usamljeno štrči iznad starog grada, je mesto gde me zatiče iznenadni pad magle. Ostatak katedrale, do koje se dolazi kad se prođe tunelom ispod ogromnog tornja, nije ništa ekstatično, strogi likovi na vitražima, ali prava atrakcija u ovoj katoličkoj katedrali su stari kipovi i reljefi koje su u vreme pobune, 1580, unakazali protestanti... Smešno stripovski stilizovana tri mudraca u božićnoj postavci pokazuju drugačiji duh ovog grada.

Domtower

Muzej hrišćanstva, kažu jedini na svetu, Catherinjconvent, kako i ime kaže, smešten je u starom manastiru, i otvorena je riznica svakolikog blaga koje su crkve u Utrehtu sakupile. Tu su svete knjige okovane dijamantima, tu su zlatni ćupovi i druge posude za činodejstvovanje pune preciznih reljefnih detalja. Svuda se spominje i vidi neverovatno majstorstvo različitih umetnika zanatlija - i slikara i drvodelja i vajara i livaca, jedna istorija religiozne tolerancije svojstvena Holandiji od jednog trenutka, kada se sve smirilo. Možda je, pored stvarne podrumske riznice, najzanimljivija slika te tolerancije u vidu spremnosti da se naruči portret ili kupi pejzaž od majstora druge religijske grupacije hrišćanstva. Očuvani drveni i mermerni crkveni kipovi iz srednjeg veka i dalje odišu živošću ili strogošću. Stripovski ikonostasi, hrabrost u likovnom izrazu pokazuje put kako je došlo do preteče nadrealizma u Bošovim slikama. Čekić Svetog Martina kojim je, po legendi, pobedio đavola i rušio kuće pagana u četvrtom veku. Frak Alberta Kajpera, kalviniste koji je osnovao Reformističke crkve Holandije krajem 19. veka i  osnovao verski obojene dnevne novine, sindikate, univerzitete i škole, zagovarao odvajanje crkve od države, delujući u potpunosti u skladu sa modernim vremenom razvoja buržoazije. Ormani ikonostasi za u trenucima istorije ilegalne službe.

Riznica muzeja hriscanstva

Promrzao, pijem čaj u bašti jednog od starinskih golih (bez scenografije i teme) pabova uz kanal. Svaki gost pored grejalica koje biju odozgo dobija i ćebe da pokrije noge (naravno oranž boje). Razgovor o fudbalu s ekipom sa susednog stola, ne da se razumem, ali znam Krojfa i Gulita, Van Bastena... Smejem se izgovoru retkih naših imena koje pripita ekipa zna.

Čekić Sv Martina

Centralni muzej Utrehta sa velikim brojem izložbenih prostora, omogućuje i šetnju tradicijom slikarstva Utrehta, majstora koj su oslikavali rast grada kroz portrete, pejzaže i mrtve prirode, ali i svim umetničkim medijima. Pratim razvoj mode, na uvidu su bogatstva arheoloških iskopina, makete, nacrti i fotografije majstora arhitekture Ritvelda, jednog od osnivača „De Stijl“ škole. Deo muzeja je i kuća stripadžije Dika Bruna i njegove Mafi sa svim mogućim suvenirima, koji prisutnu grupu Japanaca dovode do vrišteće ekstaze. Strip holandskog stip crtača Pola Tenga, inspirisan radom holandskog majstora Van Skorela, izložen je i u originalnim tablama, i u farbanju, a emituje se i dokumentarac o tom radu... Raduje Smuđin strip o Van Gogu, ponuđen na čitanje u strip laundžu. Izložba velike grupe modnih dizajnera iz celog sveta „Čudovišta u modi,“ svoje mesto je posle Pariza našla u podrumskim  prostorima Centralnog muzeja Utrehta. Manekenske lutke obučene su u čudovišne kostime, potpuno ludo, s posebnom muzikom  i na momente vrlo interesantno. Izložba „Sedam smrtnih greha“ isnpirisana radom Jeronimusa Boša pruža moderan uvid u njegovu estetiku predmetima i atmosferom pod kustoskom palicom dizajnera Jurgena Beja. U jednoj podrumskoj prostoriji, na koju slučajno nailazim, potpuno u kamenu i mraku, nalazi se trup starog broda i svetlosna instalacija izuzetne dinamike i dramatike.

Jan Van Skorel: Portret ucenika 

U večernjoj šetnji ka Ritveldovoj kući Šredera, delu čija se slika nalazi u svakoj istoriji umetnosti, palim pljugu. Lik zaustavlja bajs da pozajmi vatre, kaže „pa baš mi ličiš na Holanđanina“ kad otkrije da sam stranac. Počinje da skandira „Srbija, Srbija!“, kad mu kažem odakle sam. „Pa šta ćeš ovde, ovde nema ništa zabavno...“ Tako me i prvo jutro u Holandiji s uzdignutim rukama pozdravio Arapin misleći da sam njegov. Kuća Šredera je lepa i tokom noći, ali ulazak nije moguć, no u Centralnom muzeju sam video mnogo predmeta, kao i originalne skice i makete mnogih čuda koje je stvorio Ritveld.

Kanali

Art bioskop „Luis Hartluper Kompleks“ pun je kao oko. Samo dobri filmovi na repertoaru, i dokumentarni i igrani, nema komercijalne filmske industrije. Sale u koje virim predstavljajući se kao novinar, vadeći se na pozajmljeni profi aparat, su pune šarenolikog sveta. Ljudi bučno raspravljaju i u pripadajućem kafe-restoranu, neki čitaju uz kafu, neki se ljube. Jedan kratki razgovor o Skorsezeu, koji je skoro izjavio da mu je realno ostalo još par filmova, prepričan novi duhoviti uvid u istoriju Amerike braće Koen, neka urnebesnost romansiranog Dilanovog puta, koji je tako verno opisao u svojoj autobiografiji...

Na železničkoj stanici, koja je zapravo tržni centar, s putnicima na peronu oko grejalice na dugme, kao elektro logorska vatra... Sledi toplota topota voza.