Bajkovita Holandija (1): Luka mozgova Ajndhoven

Rastko Šejić

Putopis - Ajndhoven, Den Boš, Utreht, Roterdam, Amsterdam, Hag. Prvi utisci iz Filipsovog grada. Između Bele dame i Braon gospodina. „Radikalno vaši!“ umetnici. Vorholov „Mao u rukama“. Borci za slobodu Interneta iz Austrije

Već iz aviona vidiš drugačiji svet. Redovi kuća sa malim baštama, sve iste, braon ciglene, retki ukrasi, osim diskretnih božićnih ukrasa. Sve njive pod konac, odsjaj močvare. Nedelja popodne. Na malom aerodromu u Ajndhovenu ljude sprovode kroz žičane ograde, malo logorski deluje. Kao da prvi put vidi, iako je došao ceo avion iz Srbije, ili dolazi 3 puta nedeljno, carinik kome stigoh prvi od putnika sa leta na šalter „Non-EU“, tri puta ponavlja „Serbia“, gleda sošku, pita gde sam i zašto krenuo. Nisam azilant. Ka gradu futurističkim gradskim autobusom kroz šumu u kojoj je veliki kompleks za lečenje duševnih bolesti. Jedna ljutkasta i lutkasta jahačica sa sve džokej šeširom na belom konju koji besno rže čekajući da bus prođe. Kasno nedeljno popodne.

bela dama braon g

Ajndhoven: Bela dama i Braon gospodin

Drugi pogled su večernje ulice Ajndhovena (Eindhoven), kratka šetnja pustom sređenošću mirnoga života jedne veoma bogate države i četvrtmilionskog grada, nekada centra proizvodnje cigara, šešira, šibica i tekstila, izraslog stvarno oko fabrike elektronike braće Filips (Philips) osnovane krajem 19. veka. U centru stara zgrada i toranj pogona u kome su se proizvodile sijalice, poznata kao „Bela dama“. Preko puta je „Braon gospodin“, nekada zgrada administrativne uprave elektronskog giganta. Kip devojke koja sklapa sijalicu nežnim spretnim prstima, to je bila većinska radna snaga, poklon gazdi od radnika fabrike, godinama je stajao u samom srcu grada. Sada je u izlogu muzeja Filipsa.

Našalim se na temu samoupravljača i opresirane radničke klase trulog kapitalizma. Domaćini kažu da je bilo toga, da je bilo i šurovanja sa nacistima u Drugom svetskom ratu i zloupotrebe jevrejske inteligencije i talenta (mada postojii korporativna legenda da je gazda bio isti Šindler), ali da je posle rata, u šezdesetim, pa sve do devedesetih, svaki radnik Filipsa iskusio socijalni kapitalizam, sa besplatnim školovanjem za njega i decu, kućom, fabričkim cenama i poklonima... Takvo dalekovido razmišljanje je dovelo do toga da se u Ajndhovenu izgradi univerzitetski centar sa svetski poznatim tehnološkim i dizajnerskim visokim školama, što je zbilja vidljivo na svakom koraku. Veliko D za Dizajn. U predgrađu je fabrika čipova za elektronske uređaje, najveća na svetu. U ovom gradu se nalaze i sedišta nekoliko tehnoloških i elektronskih instituta i projekata Evropske unije. U neposrednoj blizni centra je i fudbalski stadion Sportskog društva Filips (PSV) u tradicionalnim crveno-belim bojama.

ulicni sviraci

Ulični svirači

Ako je Roterdam morska luka, a Šipol, amsterdamski aerodrom, vazdušna, onda je Ajndhoven luka mozgova (Brainport), bar tako glasi zvanični slogan grada. Filips je premestio svoje sedište u Amsterdam, što je mnoge ostavilo nezadovoljnim. Ovde je ostavio svoje odeljenje za istraživanje i razvoj, koje će uskoro dostići čak 7.000 zaposlenih. Tu su laboratorije, specijalizovane radionice, nova tehnologija se rađa... Zato i ne čudi grupa indijskih inženjera u šetnji ka specijalizovanom azijskom supermarketu. Obučeni u bele indijske haljine, sa hemijskim olovkama u džepčetu, da se zna kasta i zvanje.

U Beloj dami je prostrana kafana Fabrika (Uisine), sa kratkim menijem gotovih jela i dugom listom dostupnih pića. Domaće sezonsko crno pivo „bok“ i „bašbols“, meze pohovane kuglice od teletine sa senfom. Holandska dobrodošlica. Sto postavljen papirnim stolnjakom na kome je odštampan citat pesme velike poljske pesnikinje Šimborske, drugi dragi pesnici za drugim stolovima. Nije gužva, ali zvuk razgovora lepo zvoni.

U šetnji kroz grad vidim laserski top koji emituje Deda Mraza koji se penje uz najvišu zgradu u centru. Bela građevina koja izgleda kao stilizovan glava od svemirca, bar tako su nam je nametnuli masmediji, služi kao prodavnica odeće, očekivao sam više. U gradu sijalica ne nedostaje ukrasne praznične rasvete, ali se na praznim ulicama grada ona gasi u ponoć.

003_Eindhoven_NSKpasos-s.jpg

NSK pasoš

Jutro započinjem ajndhovenskim muzejom Van Abe, pravim malim draguljom u ponudi prikaza moderne umetnosti u Holandiji, osnovanom 1934. godine voljom fabrikanta cigara Henrija Van Abea i gradske vlasti. Najveća svetska kolekcija ruskog avangardiste El Lisickog, ali tu me dočekuje i divno društvo poput Pikasa, Šagala, Kandinskog, Mondrijana, Marine Abramović, Bejkona, Moholi Nađa... Umesto ulaznice lepe mi zelenu okruglu nalepnicu sa datumom, a onda mi po pristupu izložbi primenjene umetnosti „Radikalno vaši!“ na košulju lepe i plavu nalepnicu „Art User“. Obeležen kao paket. Zidovima, rampama, skelama i detaljima od sirove daske povezana izložba na temu angažovanja i primene umetnosti pokazuje i video i instalacije i primere radionica, pokreta i projekata protiv sistema koji melju ljude u celom svetu. Kroz rolo vrata od dasaka ulazim u prostor otpora establišmentima. Počinje s uputstvima, knjigama uglavnom na engleskom: kako prevariti sistem, kako krasti u prodavnici, kako falsifikovati dokumenta...i fotokopir mašina za slobodno korišćenje i besplatno fotokopiranje važnih životnih instrukcija. Uvek može da zatreba.

004_Eindhoven_belosvetloisreca-s.jpg

Belo svetlo i sreća

Ulazim u sobu osvetljenu snažnim belim svetlom, kome se po uputstvu umetnika treba izlagati najmanje 20 minuta dnevno, zajedno sa čitanjem naučnih radova, raspoređenih po belom stolu, o sreći u ekonomiji, životu, sportu, klimi... Prija se izlagati svetlu i sreći, makar iz udžbenika. U sledećoj prostoriji NSK (Neue Slowenische Kunst) pasoš, novčići, poštanske marke, kao i dokumentarac ekipe slovenačkih autora koja stoji iza te velike subverzije real socijalizma bivše Jugoslavije, ali i gomila drugih primera umetničkih apatrida. Posebna prostorija posvećena je akcijama. Idejom mi se izdvajaju dva projekta španske umetnice Nurije Gvel. Raspisala je konkurs – ponudu braka kubanskom mladiću koji joj napiše najlepše ljubavno pismo na svetu, nagrada plaćeni putni troškovi do Španije i sklapanje braka bez konzumacije dok ne stekne državljasntvo. Žiri od tri kubanske prostitutke imao je pune ruke posla sa stotinama odgovora. Pobedničko pismo ima nacrtanu ružu u pozadini, a video, izložba i knjiga „Korespodencija humanitrane pomoći“, koji su dokumentovali čitav proces, bili su veliki hit. Kao reakcija na skoro 60.000 građana Španije koji su ostali bez krova nad glavom zahvaljujući bankarskim špekulacijama na tržištu hipotekarnih vrednosnih papira, ona je u okviru projekta „Intervencija #1“ stvorila firmu koja je zaposlila bravara da obija vrata kuća i stanova koje su banke preuzele. Umetnički projekat preuzeo je odgovornost za osvajanje životnog prostora za stotinu porodica, i legalno gonjenje protiv građana i bravara nije bilo moguće. Javnost i dokumentovanje je štitilo umetnicu. Tu je i brazilsko legislativno pozorište koje je promenilo mnoge zakone svojim predstavama – inicijativama, kao lek spakovana „Memetro“ uputstva za švercovanje u podzemnoj železnici Barselone, novine pobunjenih skvotera sa ulice Viktorija u Sidneju, kao i roterdamska inicijativa za radikalizaciju lokalnih proizvoda saradnjom umetnika i preduzetnika.

muzej smeha

Muzej smeha

U hodniku koji vodi ka stalnoj kolekciji narandžasti putokaz uokviren u arabesku na kome je ime grada Jerusalima napisano na arapskom i na latinici pokazuje tačnu udaljenost od 3260 kilometara. Spuštajući se u podrumski izložbeni prostor na zidu uz stepenice razgledam izbor slika uglavnom holandskih modernista iz perioda pre 2. svetskog rata. Ulazim u čarobnu malu salu za događaje, šareni jastuci preko drvenih tribina. Posleratni period počinje Pikasovom slikom „Buste de Femme“, i ređaju se dalje svi pomenuti geniji slikama i instalacijama, uključujući holandski modernistički pokret okupljen oko časopisa „Reflex“ 1948. Zastupljeni su i izvanredni autori iz Istočne Evrope. Odabrani video radovi i dokumentarni filmovi prikazuju se na ekranima sa slušalicama, raspoređenim po periodima i posebnim nišama na sva tri sprata muzeja. U arhivu nalazim na bogatu kompjuterizovanu video biblioteku koja pruža uvid u istorijski najvažnije snimljene performanse i video art prošlog i ovog veka. Na zidu Marina Abramović razmenjuje šamare sa svojim partnerom na ekranu. U jednom prolazu petnaestominutni dokumentarac holandskog sineaste Leonarda Henija iz 1970. godine o Crnim Panterima „Mi ćemo preživeti Ameriku“, na kome uz afrički ples i muziku pred punom halom jedan od ideologa pokreta Stokli objašnjava suštinu njihovog radikalnog delovanja.


  

Vorholov Mao

Pravo iznenađenje mi priređuje otvorenost arhive slika, police su otvorene na uvid posetilaca, gde nalazim Vorholovog „Maoa“, stavljam rukavice i postavljam ga na jače svetlo zbog boljeg uvida. Posebna prostorija posvećena feminističkom pokretu, gde vidimo da su Holanđanke radile pre skoro pola veka ono što danas priređuje ukrajinska grupa „Femen“. U jednom ćošku - niši Gordonov „Bez naslova (reči koje bi trebalo da budu napisane drugde)“ koji suprotstavlja reči. Prisluškivač-kegla Huana Munjoza naslonjen je na zid. Instalacija „Kapital“ IRWINa se smeje i, na način svojstven NSK, zloupotrebljava estetiku zloupotrebe nacista. Tu su i fotografije pripadnika različitih armija koje su bile spremne da preuzmu oznake NSK. Svetski poznati kineski autor Qiu Zhijie donosi „Mapu utopije“, detaljan crtež koji mapira i uspostavlja geografske odnose između različitih utopijskih koncepata, od Platonove „Države“ do Nove utopije tehnološke revolucije i Luke slobodne trgovine.

007_Eindhoven_suprotnosti

Suprotnosti

U galeriji MU u Beloj dami nailazim na duhovitu izložbu austrijskog umetničkog kolektiva FAT (Free Art & Technology) koja se uspešno ruga modernom kompjuterski zavisnom društvu i bori za slobodu interneta, umetnosti i privatnosti. Izdaju se tu Facebook legitimacije, kartice sa bar kodom ličnih profila koje će zameniti sve druge dokaze individualnosti. Otvoren je podijum za samosnimanje popularnih mudrovanja u scenografiji TED-a. Jedan od umetnika je na kilometarskoj i dva metra širokoj papirnoj traci odštampao čitav svoj internet promet, sve slike, aplikacije i veb strane, u jednoj godini, i raspostro ga po celom jednom galerijskom prostoru, između drugih dela, tako da ste primorani da gazite po đubretu koje nam se nameće kao sadržaj. Mogućnost uklapanja različitih vrsta igračaka na slaganje uspostavljena je prelaznim kockicama koje se štampaju na 3D printeru, što izgleda potpuno tehnološki savršeno u prostoru. Kao i stočić za igranje sa povezanim igračkama, monstrumima različitih komercijalnih stilova. Kustoskinja galerije mi nudi link za daunlod fajlova za 3D štampu, eh, sestro, daleko je sunce, ovo-ono... Ogledala i kompjuterski program koji samom liku ili fotkama dodaju kopirajt tagove Rojtersa i drugih čuvenih kuća. Sajt, digitalni okvir koji izgleda kao galerijski na koji sami posetioci mogu postaviti svoj sadržaj, je projektovan na zidu... GIF internet demonstracije u kojima svi mogu da učestvuju sa svojim animacijama i transparentima. Njihova najvažnija dela od nastanka 2007. godine do danas, koja su već bila na Venecijanskom bijenalu i u svim prestonicama svetske umetnosti.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...