FAJRONT U GUČI!

Sviraj Prva trubo Dragačeva! – rekao je konferansije trubačke fešte u Guči preksinoć, ali finalno takmičenje trubača nije otvorio Veljko Ostojić, prošlogodišnja Prva truba Dragačeva, već Miloš Veličković iz Knjaževca. Zato što je Veljko to takmičenje bojkotovao, kao i većina trubačkih orkestara zapadne Srbije. Ovogodišnju Guču to je i obeležilo – u finalu svirali su samo orkestri sa Juga, Istoka i troje “štrajkbrehera” sa Zapada. Tako da je Prvu trubu Dragačeva osvojio Kristijan Azirović iz Bojnika, za najbolji orkestar proglašen je bend Ekrema Mamutovića iz Vranja, dok je “Zlatnu trubu” za najpopularnijeg trubača dobio Dejan Jevđić iz Požege.

Otvaranje finalnog takmičenja u subotu uveče: Dobrica Erić

Finale Dragačevskog sabora, inače, odigralo se u dosad neviđenim okolnostima - pred kraj takmičenja 16 najboljih orkestara Guču je pogodilo nevreme praćeno jakom kišom, ali velika većina saboraša ostala je na stadionu. Publika je po kiši sve vreme igrala i skandirala, neki su se valjali po blatu, a pljusak je pratio i ponoćni koncert svetskih trubačkih zvezda Bobana i Marka Markovića. “Ako je kiša, nije lav” - rekao je Boban Marković saborašima na početku svirke, a oni su vikali: “Nije lav, nego je jelen”.

Ni kiša ni blato nisu ozbiljno ugrozile program finalne večeri

Dejan Lazarević, trubač iz Požege, sa svojim orkestrom imao je koncert sinoć na stadionu. Iako je odavno osvojio sve nagrade u Guči, pa se ne takmiči, on ima svoje mišljenje o bojkotu.

-Razumem kolege ali i organizatore, mada neću ništa da kažem o tome. Kada sam se ja bunio zbog situacije na Saboru svi su ćutali jer su se plašili da neće dobiti nagradu. Međutim, ne presuđuje za nagradu to da li ćeš se ti boriti za svoja prava i svoj status – već znanje koje imaš. Izašao sam iz takmičenja pa neću da se mešam. Neutralan ću biti – kaže Lazarević.

Kristijan Azirović, Prva truba Dragačeva

On objašnjava da je trubaštvo na zapadu Srbije– u krizi.

-Ima mnogo mladih orkestara, ali dosta njih nema svest o tome šta je dobro, a šta nije. Jer je većini bitno samo da se neka stvar navežba. I opet kažem, vremena su takva, decu roditelji forsiraju, kažu: Aha, tu su trubači, tu su pare! Ali to nisu nikakve pare. Mi živimo za normalan život, ali je to krvav dinar. Dosta znoja se ostavi po kafanama, šatrama, da bi se to sve zaradilo. Nije lako. Koliko god ta deca želela da sviraju, to je teško zanimanje. Roditelji kažu – nećeš da učiš školu, dobro, hajde da sviraš trubu. Tu su im sigurne pare. Nekoliko stvari krenu da sviraju, kako počnu da tezgare - tako prestanu da vežbaju, počinju da komentarišu ostale, ne gledaju sebe, ne vide da kasne za dečacima njihovog uzrasta sa juga koji stvarno sviraju, jer to im je sve. A ovi naši samo misle o kinti, to je žalosno, kvalitet opada. Našu generaciju su izneli Dejan Petrović, Veljko Ostojić, ja i Dragan Ignjić jednim delom. To su četiri dobra orkestra i četiri dobra trubača koja su se pronela tom Gučom i pročula Srbijom i van nje. Sledeća generacija koja dolazi iza nas ne znam šta će učiniti, ja im želim sve najbolje, ali oni niti traže neke savete, niti bilo šta drugo – priča Lazarević.

U Guči juče nije bilo vode, ali jeste piva. To je izgleda na Dragačevskim saborima najvažnije. Sabor se, istina, pretvorio u jednu veliku pivnicu. Svuda su reklame za pivo. Kada se završi manifestacija, sve pivske reklame ostaju preko cele godine okačene po zgradama, mostovima, ogradama... I kada stranci posete Guču, kada nije Sabor, pitaju: „Ljudi, je l’ se ovde proizvodi “jelen pivo”?“

Fajront u Guči je oglašen sinoć posle koncerta Gorana Bregovića i njegovog Orkestra za svadbe i sahrane. Do viđenja na sledećem!