U GOSTIMA KOD VINKA LOZIĆA

„U vinogradarevoj ruci pruženoj iz oblaka zlatan grozd. U jednom zrnu kula od kukuruza, u drugoj čaroban breg, u trećem ravnica majka. U ostalim zrnima, ulice zaspale u podne i poslednje neukroćene gajde, veće nego Gradska kuća i neki visokoučeni zvonici i pšenični dvori i škole tišine i radionice ljudi-pčela. Vinogradareva ruka pomaže grozdu da zri i brani ga od zlatokradica.”

Vasko Popa

Vinko Lozić i tamburaši

Legenda o nastanku Vršca

Bio jedan čovek i imao tri sina. Živeli su oni u bedi i siromaštvu na nekoj pustoj planini i jedva su sastavljali kraj s krajem. Uvidevši da tako dalje ne mogu, otac odluči da napuste svoju kuću i potraže neko bolje mesto za život. I tako, pokupiše ono malo sirotinje što su imali, krenu oni jednog dana preko brda i planina, preko jezera i reka, preko pustinja i plodnih dolina, tražeći za sebe bolji i srećniji predeo.

Putovali su danima i nedeljama, ali, nigde im se nije svidelo.

I onda, kada se prešli jednu veliku reku, ugledaše neka brda kako se na severu plave. Posle nekoliko dana pešačenja stigli su bliže i ugledali šume pune divljači, močvare i jezera puna riba i plodne livade. Radostan otac tada reče: - Ovde ćemo se nastaniti!

Kada su se malo odmorili i potkrepili otac uze luk i strele i pruži ih svojim sinovima: - Svaki od vas izbacice po jednu strelu iz ovog luka i tamo gde ona padne podići će neku građevinu.

Najstariji sin pusti strelu, a vetar dunu i baci je na vrh jednog brda i on odluči da tu podigne tvrđavu. Zatim uze luk i srednji sin, a tamo gde pade njegova strela on obeća da će sazidati grad. Najmlađem sinu vetar odnese strelu daleko iza brda i on se zakle da će tu sazidati manastir.

Srećan zbog njihovih odluka, otac ih okupi i reče: - Sinovi moji, zaista ste me obradovali svojim mudrim odlukama. Po njima će vas ljudi večno pamtiti. Ja sam već star čovek i nemam snage za velika dela, ali ću zato između vaših zdanja zasaditi vinograd. On će vas večno povezivati, i u njemu ćemo nalaziti radost i veselje.

Tako se i zbilo.

Stara radionica

Šetnja sa Bahusom

Odvajkada su nepregledni vršački vinogradarski predeli bili inspiracija pesnika, romanopisaca, slikara i drugih umetničkih duša, ali i običnog čoveka, koji kad jednom ovde dođe, uvek se vraća. Dovoljno je da se jednom zađe među čokote i da se opije mirisima, tišinom i lepotom koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Posebno smirujuće ovaj predeo deluje na savremenog čoveka, koji juri na sve strane. Ovde, jednostavno, mora da zastane i obrati pažnju na okruženje.

Vinski čokoti zasađeni na više od 1.750 hektara plantaža, idealna geografska širina (45 stepeni) i najveći podrum vina u Srednjoj Evropi, daju pečat ovom kraju kao izrazito vinogradarskom. Odvajkada. Na velikoj svetskoj izložbi, priređenoj u Beču davne 1873. godine, pojavilo se 37 vršačkih vinogradara sa 227 eksponata.

Ovde svi imaju svoje vinograde, podrume i svako svoje skriveno blago – vino, svako je robna marka za sebe i svako ima svoju priču, kojom dočekuje goste. Ovde se ne može svratiti, ovde se dolazi da bi se uživalo, opustilo i relaksiralo, a pre svega zabavilo. Treba se prepustiti gostoljubivim domaćinima, koji će vam svaki trenutak učiniti zabavnim i nezaboravnim. Poslušajte njihov savet i ne žurite, imali ste se rašta zadržati. U Gudurici ćete sedeti u restoranu - buretu, za stolom - buretom, na stolici - buretu, degustirati vina uz kockice kačkavalja i hleba, u Velikom Središtu u podrumu Krstov, degustiraćete vina, biti u prilici da probate parčiće mesa od mangulice (koja se ponovo gaji u ovom kraju) i da se nadmećete za titulu „viteza ili milosnice” vina. Možda ćete se zaljubiti uz vino i muziku u podrumu Vinik. I, tako redom. Provereno, od svih ovih degustacija se nećete napiti, ali ćete „božanski” uživati. Piscu ovih redova se posrećilo, postala je Milosnica Boga Bahusa.

Gudurica

Iz istorije vršačkog vinogorja

Vinova loza ovde se uzgajala od vremena Dačana i Rimljana, pa tako, do naših dana. Prvi vinogradi u ovom području pominju se još polovinom prvog veka. Godine 1494. na dvoru Ugarskog kralja Vladislava Drugog, za akov vina plaćeno je 10,5 zlatnih forinti. Turski putopisac Evlija Čelebija 1660. i 1664. godine u svojim putopisima opisuje Vršac i vinograde na bregu, u kojima rađa rumeno, ukusno i slatko grožđe.

Kao interesantan podatak treba izdvojiti prvu izložbu vina u Vršcu, koja je održana 1857. godine u kafani „Kod dva ključa”, što su ujedno bile i kvalifikacije za izložbu u Beču te iste godine, kada su prvi put bila izlagana vršačka vina i nagrađena srebrnom medaljom.

I bi berba

Vršačka „Berba” najstarija je manifestacija ove vrste u našoj zemlji, a ishodište joj je u davnoj prošlosti. Vršačka „Berba” se programski prilagođavala vremenu i novim tokovima društva. Mnoge novine su unete, ali je sačuvana plemenita tradicija u mnogim detaljima bogatog programa. Tako se iz godine u godinu ponavlja kolor-plakat, reprodukcija slike našeg slavnog realiste Paje Jovanovića, a to je „Berba”, centralni deo njegovog čuvenog Triptiha (slika je nastala pre sto godina). Ostala je i maskota, odnosno, zaštitnik „Berbe”, legendarna ličnost simboličkog imena i prezimena - Vinko Lozić, koga je oblikovao naš veliki pisac Jovan Sterija Popović, a koji je kažu, direktan potomak Boga Bahusa (Boga vina). On je prva ličnost i komandant trodnevne parade i svečanosti jer mu gradonačenik predaje ključeve grada za ovu priliku.

Dani berbe

Kao stalna tačka u programu „Berbe” je nagradna igra „Grožđe iz aviona“. Ljudi moji, kakav tad stampedo nastane. Najvažnije je uhvatiti tu korpicu sa grožđem, a ne biraju se sredstva, pa ima smešnih ali i opasnih situacija u koje „berači“ grožđa iz aviona zapadaju. Predlažemo da obratite pažnju na decu.

Prigodna izložba grožđa, voća i vina je nezaobilazna. U Vojvodini omiljeno prevozno sredstvo dobilo je i svoj - biciklistički karavan. Tokom „Berbe“ ređaju se simbolična dešavanja: „U pohode vinogradima“, smotra fijakera, dečji maskenbal... sve skupa veoma bogat kulturno-umetnički i zabavni program, kao i niz sportskih takmičenja. Tih jesenjih dana saobraćaj, snabdevanje i sve drugo što se zbiva u Vršcu u celosti su prilagođeni potrebama i željama gostiju. Vršac je davno dobio gasnu mrežu pa se svake godine na velikim plinskim roštiljima peče meso, naročito kobasice, a u nedelju, poslednjeg dana manifestacije „zavrti“ se i vo na ražnju.

Na otvaranju „Berbe” uvek učestvuju poznati estradni umetnici, a redovan je i izbor lepotice „Berbe”. I dalje su posebna atrakcija mlade, lepe devojke, koje, kao nekada, bosim nogama muljaju grožđe. Pridruže im se i deca, musava od slatkih plodova. Atmosfera je vesela, opuštena, zanimljiva i zabavna, uvek ima od svega po malo i za svakog po nešto. „Berba” je trajno obeležje grada Vršca. Nije ni čudo, posle mukotrpnog višegodišnjeg rada i strepnji, došla je na red berba. Ta atmosfera zadovoljstva se ogleda svuda unaokolo i prenosi na mnogobrojne goste.

Kako stići – gde svratiti

U Vršac možete doći autobusom, sopstvenim automobilom, motorom ili, a ako ste u kondiciji čak i biciklom. Možete doputovati i vozom. Posebno je uživanje na „Berbu“ stići vozom Romantika, autentičnom starom kompozicijom vagona iz prošlog veka. U svakom slučaju neće to biti duga vožnja jer, Vršac je na 14-om kilometru od granice sa Rumunijom, 74 kilometra udaljen od Temišvara, u susednoj Rumuniji a samo 84 kilometra od Beograda.

Vršac u dane berbe, i ne samo tada, ima šta da pokaže svojim gostima, od prelepog grada i njegovih znamenitosti, do kulturnog nasleđa, kvalitenih hotelskih usluga i gostoljubivosti domaćina. Najpametnije je doći u Vršac na duže, barem na vikend. Ima gde da se odsedne, od hotela sa pet zvezdica do privatnog smeštaja. Za prepodnevnu kafu, neizostavno treba sesti u jedan od mnogobrojnih kafića na gradskom trgu, a poslepodne se možete prošetati Gradskim parkom ili pogledati neku od utakmica, neki od programa u hali „Milenijum”... Ko želi dobro da večera neka proba specijalitete u nekom od restorana, pivnici... Čist planinski vazduh „piće“ oni koji sednu na terasu restorana na Vršačkom bregu, na „meniju“ u ovom gradu i okolini su i banatski specijaliteti vrhunskih kuvara sa salaša, ali i pice. Društvo će Vam, možda, praviti piloti iz vršačke pilotske škole. Za „dezert“ poletite sa njima i razgledajte panoramu grada. Vršac čudesno izgleda iz vazduha. Ko se plaši letenja dovoljno je da isamo izađe na terasu hotela „Vila breg”. I imaće pogled na Vršac - kao na dlanu.

Gradska kuća

Uživanje je i posmatranje zaljubljenika u adrenalinske sportove, koji sa Vršačkog brega poleću svojim paraglajderom. Ako volite dobar vetar Vršac je idealno mesto za vas. Tu možete da dišete punim plućima. Ne propustite ni Slatku kuću na Gradskom trgu, poznatu Vršačku Bombonjeru. I tako, jednom rečju ne propustite Vršac, a ni vršačku „Berbu grožđa”.