NOVI BEOGRAD, 62. GODINA

Sve svetske prestonice imaju i svoj poslovni deo grada, gde su smeštene velike kompanije. Beograd je, izgradnjom Novog Beograda želeo to isto, međutim, niko nije verovao da će se to i dogoditi jednog dana. Oni koji žive na početku 21. veka svedoci su da se nečija mašta i ideja, pretvara u stvarnost. Novi Beograd, počinje da dobija svoju konačnu verziju. Postoji već duže od 60 godina (izgradnja započeta 11. aprila 1948. godine) i ima preko 300.000 stanovnika, još jedna metropola u metropoli.

Prostire se na levoj obali Save u nepreglednoj ravnici koja je pre šezdeset godina bila močvara čije su posledice dugo osećali prvi stanovnici ovog dela Beograda. Naime, godinama je zaštitni znak Novog Beograda bio žuti mravić, koga danas više niko ne pominje. Tu su i neizbežne topole koje počinju da rasejavaju “mace” baš negde u vreme proslave dana Novog Beograda (krajem aprila i u maju ) pa izgleda kao da je prekriven snegom i opravdava naziv “Beli grad”. Naravno, onima koji zbog toga imaju alergije, sigurno ne prija ova „romantika”. Ovde mirišu i lipe što gradu daje posebnu atmosferu.

Najpre se u taj deo grada prelazilo skelom, a potom preko mosta tramvajem što je bilo poseban doživljaj . Tu se odlazilo na izlete, a potom i na kupanje na Savu. Danas, svakodnevno, na hiljade automobila, tramvaji, autobusi, a i biciklisti prelaze na drugu obalu i to je nepregledna kolona koja se smanjuje samo noću. Kažu neki da je Beograd najlepši noću, ali lepota Beograda se vidi upravo na Novom Beogradu, blistavom, sjajnom od mnogobrojnih svetala, čistih ulica, rečju kao prava metropola. Ali više ni noću nije mirno, zbog mnogobrojnih mesta gde se odvija „noćni život”, intenzivan, po čemu smo poznati i na svetskoj turističkoj sceni.

Poseban je osećaj kada se krene preko Brankovog mosta put novog dela grada. Odjednom vam se otvaraju vidici, teško može da se opiše taj osećaj, može samo da se doživi. Na to upućuju mnogi turisti koji razgledaju naš grad. Jednostavno, to je kontrast u odnosu na stari deo grada koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Osećaj prelaska preko reke na čijim se obalama nalaze mnogobrojni restorani na vodi, uređeno šetalište koje može da posluži i kao staza zdravlja, jer se tu nalaze i kilometri biciklističkih staza, a na mostu je i lift za bicikliste. Pogled na veliki park duž obale reke sa leve strane, obećava doživljaj u prirodi koji ima retko koji grad. Tu je i park „prijateljstva”, jedinstven u svetu, a sa leve strane su poslovne staklene građevine u kojima se ogleda novobeogradski život i hotel Hajat koji je danas već postao jedan od simbola Novog Beograda. Potom slede poslovne zgrade koje se stapaju sa centrom „Sava” i hotelom „Beograd” Kontinental. Posebnu pažnju izazivaju hala „Limes”, Beogradska arena, jedna od najvećih i najlepših građevina ovog tipa u Evropi, hala „Ekspo 21” i hotel „Holidej In”, pa opet niz velelepnih poslovnih zgrada svetskih firmi, pa sve tako do novobeogradskih blokova i do reke Save, kao i mnogobrojnih tržnih centara od Merkatora, Delta Sitija, Rodića, nekoliko megamarketa Idee, Merkura, VEG-a a možda neke i zaboravimo, jer skoro svakog dana nastaje po neki novi. Tu su i Er port siti, štamparije, servisi i opet firme svetskog glasa. Sada se za veće i jeftinije kupovine dolazi u ovaj deo grada.

Tržni centar u objektivu, foto: Rade Krstinić

Sa desne strane, moderni šoping centar Ušće pa veliki park u kome dominira moderno zdanje Muzeja savremene umetnosti i staza na kojoj se održavaju trke na Ušću. Bulevar skreće ka hotelu Jugoslavija i dalje put Dunava i Zemuna, a bulevar – pravo vodi do srca Novog Beograda, do zgrade Opštine i Kružnog toka - velike žardinjere. I tada pogled zastane na građevini sa velikom fontanom, koja radi od proleća do jeseni, prelivajući se u duginim bojama na novobeogradskom suncu. To je nekadašnja Palata federacije, gde se dočekuju sve delegacije koje dolaze u našu zemlju. Slede stambeno-poslovni centri, Arhiv Srbije, BK Univerzitet i novobeogradska pijaca i do doma zdravlja, a sa druge strane čuvena „Fontana”, popularni „Mek” i Hala sportova, ka Studentskom gradu, sportskom centru „11. april” i bolnici na Bežanijskoj kosi pa ka aerodromu „Nikola Tesla” u Surčinu i Muzeju Vazduhoplovstva. Deluje ogromno i kad se priča, a posebno kada krenete da se upoznajete sa Novim Beogradom.

„Velika spavaonica”, pogrdno je ime koje je godinama nosio ovaj deo grada. Nekad se za svaku sitnicu moralo ići u centar grada, ako ste želeli da se oplemenite kulturom ili nekom drugom vrstom zabave i provoda, morali ste, opet u centar. Međutim, i tada su već postojala neka mesta koja su bila samo „novobeogradska”. Želja za druženjem sa „društvom iz kraja”, stvorila je „ćoškarenje”, sedenje u parkićima, šetnju po keju dunavskom ili savskom uz zabavu u luna parku ili gostujućim cirkusima, a zimi na otvorenom klizalištu, ili na mestima kao što su restorani „Fontana” i „Primajolka” (sada „Vojvodina”), hotel „Jugoslavija”, Sportska hala, tržni centar „Merkator” (sada „Jugocentar” ili Stari Merkator), pa onda tereni za bavljenje sportom između zgrada i sve se polako odvijalo, delovalo je po malo haotično i veoma nezgodno za snalaženje, naročito kada vam u goste dolaze prijatelji iz drugih delova grada. Sada skoro svaki novobeogradski kvart ima svoje lokalne kafiće tako da ih je teško i nabrojati, a kamoli upoznatu. Objekti „brze hrane” i pekare, ukazuju na to da je Novi Beograd, postao poslovni centar, ali i da je tu mnogo škola.

Novi Beograd - nova crkva, foto: Rade Krstinić

Novi Beograd je centar razvoja sporta. Mnogi ne znaju da su naše košarkaške legende svoj talenat otkrili između zgrada na novobeogradskom betonu, igrajući basket. Rekreacija i sport su nekako sastavni deo Novog Beograda. Svakog proleća se, uglavnom po ulicama Novog Beograda, održava Beogradski maraton. Prošle godine je u našem gradu održana Univerzijada, pa je u olimpijskom selu na Novom Beogradu boravilo hiljade učesnika, a i turista.

Sada se u ovaj deo grada dolazi na FEST, na koncerte naših i svetskih umetnika (koji mogu da se održavaju i na otvorenom prostoru na Ušću) i velike sportske događaje.

Danas se Novi Beograd, sređuje, umiva i poprima izgled metropole. Velike svetske firme su izabrale ovaj deo grada za svoje poslovno sedište, a tu su i na obalama reka mnogobrojni splavovi koji su postali „imidž” grada, ali i Veliko ratno ostrvo, ekološka oaza usred metropole.

Novi Beograd se probudio i polako počinje da živi život. Izgrađen je skejt-park u blizini centra Ušće, uređeno 50 kilometara biciklističkih staza, obnovlja se sportski centar „11.april” i kompleks „Fontana”. „Krstarenje” od novobeogradskog Bloka 44 do Jakova i Boljevaca postalo je atraktivna turistička ponuda. Na Bežanijskoj Kosi je izgrađen Park za decu sa invaliditetom, pod nazivom „Park duginih boja”.

Predškolske ustanove, osnovne, srednje stručne škole, gimnazije i fakulteti, sve se više preseljavaju u ovaj deo grada. Odjednom postaje veoma zanimljivo putovati preko beogradskih mostova u novi deo grada. Vožnja tramvajem ili autobusima, postaje atrakcija za mnoge koji su nekada sa nipodaštavanjem posmatrali kako peščana ledina postaje grad 21. veka.

Poslovni centar ima i određene zahteve, pored dvorana u kojima se odvijaju svetski kongresi, skupovi i festivali, izgrađeni su hoteli (Hajat, hotel IN, Holidej In, hotel „Beograd” Kontinental, hotel „Putnik”, hotel Jugoslavija, novootvoreni moderni centar zabave – kazino).

I leti i zimi Novi Beograd živi na svojim rekama. Mnogobrojni splavovi su garancija dobre zabave, već poznate širom Evrope i glavna turistička atrakcija. U dunavskom rukavcu, sa pogledom na Veliko ratno ostrvo, Kalemegdan i Zemun, otvoren je prvi hostel na vodi, splav „Arkabarka”. Okruženo šumom na novobeogradskom keju, ovaj hostel je idealno sklonište od stresa i surovog gradskog života. Uopšte, Novi Beograd je idealno mesto za bežanje od stresa. Široki bulevari, lepo uređeni parkovi i kej pored Save i Dunava, prosto su idealno mesto za život i rad. U ovom delu grada svi mogu da pronađu svoje mesto gde mogu da se odmore, relaksiraju sa prijateljima i porodicom. Mnogobrojne manifestacije koje se već godinama održavaju na novobeogradskim obalama Save i Dunava, privlače veliki broj turista. Ovaj deo grada stvarno živi na svojim rekama.

Poslovni prostor

Neobično je kad jedan grad ima kvart koji je ekološka oaza. Novi Beograd je ceo takav. Ovde dišete punim plućima jer tu nema zagađenja, a ako ga i ima, čuvena Košava, povremeno očisti vazduh. Drveće, cveće i mnogobrojni parkovi između solitera, a i reke, „štite” novi grad i snabdevaju ga čistim vazduhom i ulepšavaju ga.

Moji prijatelji koji žive u drugim delovima grada uvek su se čudili kako tu mogu da živim, a ja ovde živim pola svog života i rasla sam nekako kako je rastao moj deo grada. Sada mi po malo zavide.