Pozornica u Sokobanji mogla bi da ugosti i „Madonu“

Jedna od najvažnijih investicija u Sokobanji je izgradnja multifunkcionalnog kompleksa „Letnje pozornice ’Vrelo’“, koja će biti gotova tokom turističke sezone. Ovim su stvoreni tehnički uslovi za održavanje manifestacija i unapređenje kulturne ponude, a cilj je da sama destinacija bude još atraktivnija za turiste. Zvaničnici su podsetili da je Sokobanja danas „jedno veliko gradilište“ sa brojnim investicijama, ali i da je prošle godine, primera radi, imala porast broja stranih turista za čak 500 odsto.

„Trenutno se izvode radovi na Letnjoj pozornici, a vrednost investicije je oko 1,2 miliona evra. Ona bi trebalo da bude otvorena već početkom avgusta i biće jedna od najlepših u Srbiji. Pozornica je kapaciteta od 1.500 mesta, uključuje malu i veliku scenu, kao i niz atrakcija u okviru kompleksa. Tamo će se kompletno preseliti naš kulturno-zabavni život“, rekao je Isidor Krstić, predsednik Opštine Sokobanja.

Manifestacije će, zahvaljujući Letnjoj pozornici, dobiti novu dimenziju, dodao je direktor Turističke organizacije Sokobanja Ljubinko Milenković, jer će se održavati u jedinstvenom ambijentu, „koji će omogućiti i najkomplikovanije performanse“.

„U pitanju je turistička infra i suprasktruktura koja je veoma važna za diferenciranje turističkog proizvoda. Do sada su se koncerti održavali na glavnom trgu i uvek smo imali problem sa zahtevnijim izvođačima. Osim toga, biće unapređene i naše tradicionalne manifestacije koje se često preklapaju i okupljaju veliki broj posetilaca“, istakao je on.

Navodeći da se radi o prostoru „na kome bi i Madona mogla da nastupa“, Milenković kaže da su ovde planirani sadržaji koji će omogućiti celodnevni boravak turista, kao što su vizitorski centar, mobilijar za igru, ugostiteljski objekti, klizalište tokom zimskih meseci.

Letnja pozornica "Vrelo"

Trećina svih vaučera

Statistika pokazuje da Sokobanja prednjači u čitavoj zemlji kada je u pitanju prosek dužine boravka. Trenutno je 5,2 dana i beleži stalni  rast, sa tendencijom da se povećava tokom glavne turističke sezone koja sada tek počinje.

„Imali smo 36 odsto uvećanje prihoda od boravišne takse. Problem je što i dalje ima puno neprijavljenih turista, kao i u svim drugim delovima zemlje. U skladu sa zakonom, prihodi od ove takse strogo se koriste za promociju turizma, rad turističko-informativnih centara i za turističku signalizaciju. Zahvaljujući ovom uvećanju, bili smo u prilici da obogatimo našu ponudu, pa smo tako, na primer, uveli i projekat ’Stazama Ive Andrića’ koji završavamo ove godine“, objašnjava Milenković.

Vrmdžansko jezero i Rtanj u pozadini

On se osvrnuo i na akciju subvencionisanih vaučera za letovanje u Srbiji, koja je potekla od resornog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, istakavši da je od 120.000 podeljenih vaučera, čak 40.000 njih iskorišćeno u Sokobanji. TO se zajedno sa Opštinom okrenula – ne turistima, već stanodavcima, i na taj način kategorisala 3.500 ležajeva.

„Kada je u pitanju rast u vanpansionu, kreće se od 32 do 34 sa domaćim turistima, dok se sa inostranim gostima udvostručio. Rast prošle godine i u broju dolazaka i u broju noćenja stranaca je čak 500 odsto. Najbitnija legitimna tržišta za nas su Bugarska, Makedonija, Grčka, Rumunija, bivše jugoslovenske republike, kao i Rusija čije agencije i turoperateri imaju zakupljena četiri objekta i jedno seosko domaćinstvo tokom cele godine. Imamo turiste iz Kine, Japana, ali i Južne Amerike. Inostrani gosti prednjače i u prvom kvartalu ove godine i već imamo rast dolazaka od 46 odsto, u odnosu na 22 odsto domaćih“, kaže Milenković, podsećajući da je prosek u Srbiji – devet.

Ljubinko Milenković

Putevi i hoteli

Predsednik Opštine je naznačio da je strateško opredeljenje Sokobanje da unapredi turističku ponudu i prateću infrastrukturu. Pristupni putevi nisu u najboljem stanju, ali je urađena studija izvodljivosti za direktan izlazak na auto-put. Ovo podrazumeva i pojačan saobraćaj, te Opština ima ideju da se oko Sokobanje napravi obilaznica. Nabrajajući druge investicije, Krstić napominje da je u prethodne tri godine uloženo 50 miliona dinara u zamenu azbestno cementnih cevi za vodosnabdevanje, te da je u toku rekonstrukcija fabrike za preradu vode i projekat na bušotini „Krkino kućište“.

„Radimo ozbiljan projekat komasacije zemljišta između Bovanskog jezera i Sokobanje. Komasaciona masa je oko 95 hektara, a kroz nju se uređuje korito reke Moravice. Pored reke će biti uređen kej, sa pešačkim i biciklističkim stazama sa leve i desne strane. U neposrednoj blizini, sa obe strane reke, biće hoteli. Jedan takav hotel je i ’Sunce’, koji je u fazi rekonstrukcije, a koji će se uklopiti u okolni ambijent i nuditi nove sadržaje gostima. Čitav park ’Banjica’ trebalo bi da bude gotov do kraja juna, dok će hotel biti otvoren oko Nove godine“, ističe Krstić.

Predsednik Opštine navodi i da je njihova vizija da Sokobanja bude lider u privlačenju investicija kada je u pitanju banjski turizam.

„Jer, imamo sve preduslove da ponudimo vrhunski odmor. Prošle godine smo, na primer, bili domaćini evropskog takmičenja u mažoretskom plesu. I to zbog blizine aerodroma, jer je propisano da domaćin ne sme da bude udaljen više od 70 kilometara od najbližeg aerodroma“, kaže on.

Dr Vesna Milanović i Isidor Krstić

Idealni uslovi

Član Opštinskog veća i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu Aleksandar Radivojević podsetio je da kada se na malom prostoru nalaze planina, banja i jezero, da se on smatra idealnim za razvoj turizma.

„Videli ste Bovansko jezero, okruženi smo planinama, a imamo i termomineralne izvore. To daje mogućnost celogodišnje ponude. Na nama je da taj potencijal oblikujemo i prezentujemo turistima. Sve pomenute investicije su usmerene ka razvoju turizma. Sokobanja je svrstana među najznačajnija turistička mesta u Srbiji, i svakako da ima potencijala da još više napreduje. Prvi korak je donošenje strategije razvoja turizma, koja bi trebalo da počne da se primenjuje od sledeće godine“, istakao je Radivojević.

Kako je dodao, najbolja regionalizacija u Srbiji je Sokobanju definisala kao Niško-sokobanjsku turističku regiju, a ona je kao takva bila prepoznata „kao druga po važnosti, odmah iza one đerdapske“.

Ljubinko Milenković se nadovezao da je Sokobanja „bogom dana za ozbiljno pakovanje turističkog proizvoda“, i to baš u smislu takozvane „spore avanture“, koju je Evropa prepoznala kao trenutni trend turističke tražnje.

„Glavna prednost Sokobanje je vazduh, te je izuzetno povoljna za posetioce iz urbanih sredina. TOS u svim promocijama uključuje i Sokobanju kao idealno mesto za aktivni odmor, i ovom prilikom bih pomenuo značaj njihove podrške i logistike. Razvoj i promocija moraju da idu rame uz rame“, navodi on.

Turski amam iz 16. veka

Škola disanja

Na prednosti banje osvrnula se dr Vesna Milanović, direktorka Specijalne bolnice Sokobanja. Radi se o savremenoj zdravstvenoj ustanovi za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju nespecifičnih plućnih bolesti.

„Na uspešnost utiče više faktora. To je pre svega geografski položaj, povoljna klima, ruža vetrova, malo magle i dosta kiseonika, a uz to i termomineralni izvori. Bolnica ima visoko stručni kadar, savremenu medicinsku opremu i pristup lečenju je savremen. Zbog toga i traje ovako dugo“, istakla je ona.

Među nespecifične plućne bolesti spadaju akutni i hronični bronhitis, respiratorna insuficijencija, astma, alergijske manifestacije i drugo. U bolnici postoji deo koji se bavi akutnim stanjima u kardiologiji, hipertenzijom, srčanom slabošću, aritmijama i slično, ali i reumatizmom, neurološkim problemima.

Zgrada opštine Sokobanja

„Koristimo dva termomineralna izvora, pre svega za inhalaciju, jer smo jedini koji se bavimo prevencijom, lečenjem i identifikacijom svih bolesti, osim tuberkuloze. U Specijalnoj bolnici mogu da se urade sve analize za samo tri dana, i to kad su u pitanju respiratorni i kardio-vaskularni problemi. Koristimo i specifičan turski amam, koji je napravljen u 16. veku na temeljima rimskih termi, gde je snimana i ’Zona Zamfirova’. Masaže i dodatni sadržaji pružaju potpuni velnes ugođaj“, nabrojala je dr Milanović.

Bolnica ima i takozvanu školu odvikavanja od pušenja, pulmološku školu „gde se pacijenti uče kako da dišu“, kao i fitnes i velnes program. Kompleks raspolaže sa 530 postelja, raspoređenih u pet objekata, od kojih su tri za smeštaj dece. Jedina je koja se bavi respiratornom rehabilitacijom, po čemu je prepoznatljiva i izvan Srbije.