JONSKA OSTRVA - ITAKA
Posetite rodno mesto Odiseja
Malo planinsko ostrvo Itaka poznato je kao rodno mesto Homerovog junaka Odiseja. Bez peščanih plaža, burnog noćnog života i u senci popularnijih suseda, Itaka je izbegla uticaj masovne turističke industrije. Itaka je pospano, kamenito, neki bi rekli i pomalo dosadno ostrvce gde vreme kao da je stalo. Izuzev malog priliva turista u sezoni i povremene invazije posetilaca na dnevnim izletima sa Kefalonije i Lefkade, malo toga remeti uspavanu atmosferu na ovom ostrvu. Možete zamisliti kako je Itaka izgledala pre nekoliko decenija, pa čak i nekoliko vekova, prosto zato što se ovde tako malo toga promenilo. Njeni stanovnici i dalje gaje masline, drže koze i ovce i idu u ribarenje. Itaka je ostrvo za ljubitelje mira i tišine, šetnje, plivanja u smaragdnom, mirnom moru, divne prirode i kulture.
Smaragdno more Itake
Čuveni pesnik Homer posvetio je misao Itaci, navodeći da je zbog golog kamenjara i strmih litica "dobra za koze". Ukusi su različiti. Engleski pesnik Bajron je bio toliko oduševljen Itakom da je hteo da je kupi.
Mapa Itake
Ostrvo je dugo 29 i široko 6 kilometara, površine manje od 100 kvadratnih kilometara. Nalazi se 3 kilometara istočno od Kefalonije, najvećeg ostrva u Jonskom moru. Na jednom delu je široko samo 600 metara, tako da je praktično podeljeno na dva poluostrva. Na severnom se nalaze najbolja letovališta, najveća sela i interesantne staze za šetnju. Na južnoj strani je glavni grad Vati, ušuškan u velikom zalivu, i niz mesta za koja se smatra da ih je Homer pomenuo u Odiseji. Zapadna obala je kamenita i neravna, i na ovom delu se može naći samo par pristojnih plaža. Istočna stranu krase brežuljci obrasli bujnim zelenilom. U unutrašnjosti ostrva nalaze se planine prekrivene borovima, čempresima, maslinjacima i vinogradima.
"Uspavana" Itaka
Itaka je ostrvo na kojem je verna Penelopa strpljivo čekala 20 godina povratak Odiseja iz Trojanskog rata. Uprkos dugom putu punom avantura, Odisej uspeva da se vrati svojoj voljenoj Itaci, koja je postala simbol dugog i napornog životnog puta i radosti koje nam on pruža. Ovu ideju je poznati grčki pesnik Konstantin Kavafi na predivan način opevao u pesmi "Itaka".
Bista Odiseja u Stavrosu
Ostrvo je naseljeno od drugog milenijuma pre n.e. U Mikenskom periodu (1500-1000. pre n.e) Itaka je bila sedište oblasti Kefalonije i ovo je period procvata ostrva. Rimljani su osvojili ostrvo u II veku pre n.e, a kasnije je postala deo Vizantijskog carstva. Normani su vladali Itakom u XII i XIII veku, a potom je, posle kratke vladavine Turaka, koji su je skoro potpuno uništili, došla u ruke Mletačke republike. Itaku su zatim okupirali Francuzi krajem XIX veka, a 1809. osvojili su je Englezi. Oslobođena je 1864. i pripojena Grčkoj zajedno sa ostalim Jonskim ostrvima.
Itaku nećete naći u ponudama naših agencija. Ako ste ipak sebe pronašli na ovom ostrvu, možete rezervisati boravak u nekoliko hotela ili privatnom smeštaju. Najbliži aerodrom je na Kefaloniji, sa koje je brodom lako stići do Itake. Postoji i veza sa Astakosom, najbližim kopnenim mestom. Najkraći put kopnom je isti kao i do Lefkade, odakle možete naći prevoz do Itake. Alternativno, možete produžiti do Astakosa. Od Beograda do Itake ovim putevima ima nešto više od 1.100 kilometara. Treća alternativa je da posle Soluna produžite sve do Korintskog kanala pa da se posle vratite malo na sever - nešto duža, ali dok autoput do Janjine ne bude završen, manje naporna varijanta.
Preporuka je da imate neko vozilo ili brodić pri ruci za kretanje po ostrvu, jer ste u suprotnom vezani za mesto u kojem vam je i smeštaj. Itaka nije za pristalice letovanja u varijanti smeštaj – plaža - večernja šetnja, već za ljubitelje aktivnog odmora, avanturističkog duha, željne istraživanja sakrivenih predela. Itaka će vam omogućiti da zaronite u sve njene dubine, da vas ponese njena bajkovita priroda i fantastična mitologija i da za trenutak zaboravite na užurbanu svakodnevnicu koja vas čeka kod kuće.
Mesta i plaže
Sela na ovom ostrvu su poznata po očuvanju tradicionalnog građenja kuća. U nekim selima je zabranjeno graditi u modernom stilu, a postoji i ograničenje boja koje mogu biti korišćene. Jug ostrva je prilično pust, izuzev glavne luke Vati i nekoliko mesta na koje upućuje Homerov ep Odiseja.
Tipična kuća
Vati je najveće selo na ostrvu i glavna luka još od XVI veka, mesto sa kojim se putnici obično prvo sretnu prilikom posete Itaci. U ovom živopisnom mestu živi 2.000 stanovnika. Selo je u obliku amfiteatra i nalazi se na kraju dubokog, zaklonjenog zaliva. Zemljotres je 1953. godine skoro potpuno uništio Vati, ali su kuće, na sreću, ponovo podignute u istom stilu. U stvari, zakonom iz 1978. godine zabranjena je gradnja koja nije u skladu sa tradicionalnom arhitekturom ostrva.
Pogled na ostrvce kod Vatija
Na ulazu u luku nalaze se ostaci utvrđenja koje je podignuto za vreme kratkotrajne francuske vladavine. U zalivu Vatija nalazi se ostrvce Lazareto, na kojem se prvobitno nalazio karantin pretvoren u zatvor 1864. godine. Potpuno je uništen u zemljotresu, i na ostrvcetu se sada jedino nalazi drveće i bela crkvica svetog Lazara. Od ostalih znamenitosti u Vatiju treba posetiti kuće Karavias i Drakulis, crkvu Agios Georgios, restauiranu katedralu Uspenja presvete Bogorodice, sa veoma lepim izrezbarenim ikonostasom i arheološki muzej (većina blaga sa ovog ostrva završila je u Atini ili po muzejima i privatnim zbirkama širom Evrope, tako da nije ostalo puno toga da se izloži).
Zaliv Vati
Vati je administrativni, kulturni i komercijalni centar ostrva i ovde se nalazi većina sadržaja koji olakšavaju svakodnevni život stanovnika: škola, sportski teren, zdravstveni centar, pošta, biblioteka i filijale banaka. U Vatiju se nalazi nekoliko hotela i dosta soba za izdavanje, a restorani, taverne i kafići su poređani duž luke. Prilično loše stanje u kojem se putevi na ostrvu nalaze čine Vati odličnim izborom za smeštaj i dalje istraživanje ostrva.
Na južnom delu Itake nalazi se i nekoliko arheoloških nalazišta za koja se pretpostavlja da su opevani u Odiseji, poput Odisejevog dvorca, koji je u stvari temelj građevine iz antičkog doba, ili Marmarospilje - Pećine nimfi, koja se navodno spominje u epu. U brdima iznad Vatija nalazi se nekadašnja srednjovekovna predstavnica, sa nekoliko crkava i kapela u jako lošem stanju.
Deksa
Zapadno od Itake nalazi se Aetos, veliki zaliv koji skoro deli ostrvo na dva dela. I pored neposredne blizine glavnom gradu i dobrog puta koji vodi do Aetosa, obala ovog zaliva je često vrlo prljava i ne baš prijatna za duži boravak. Uski planinski venac koji se izdiže iznad Aetosa je omiljeni vidikovac sa koga se pruža pogled na oba poluostrva. Zapadna strana Aetosa je čistija, a luka Piso Aetos prijatnije mesto. Istočno od Vatija nalazi se uska šljunkovita plaža okružena maslinama - Deksa, jedna od lepših na ostrvu, na koju je, navodno, Odisej pristao po povratku u domovinu.
Skinos
Dalje istočno od Vatija nalazi se duga, uska plaža Skinos okružena ekskluzivnim vilama, ali bez drugih sadržaja. Skinos je dobro mesto ako želite da uživate daleko od gužve u hladu visokih čempresa, ali je problem većine plaža sa ove strane brz zalazak sunca za brda popodne. Filiatro nema ovaj problem. Vrlo lepa šljunkovita plaža, plitka, topla voda i prirodan hlad maslina čine je jednim od boljih izbora na ostrvu. U zalivu Sarakiniko nalaze se dve simpatične plaže odvojene stenom, čija je mana prljavština koju za sobom ostavljaju brodovi koji ovde pristaju.
Filiatro
Na severnom poluostrvu najveće selo je Kioni. Slikovito, tradicionalno selo nalazi se 25 kilometara severno od Vatija, ušuškano u prelepu prirodu. Ovo popularno letovalište je kao preslikano sa neke razglednice - sa zelenih obronaka spuštaju se kuće do zaliva u obliku potkovice, duž luke su načičkane taverne, a more je mirno i plavo. Kioni je uspeo da pomiri šarm autentičnog grčkog sela i zahteve turizma. Gradska plaža je šljunkovita, strma, uska i kratka okružena drvećem koje daje prirodan hlad.
Kioni
Na ovoj strani ostrva vredno pomena je i ribarsko selo Frikes. Selo na ulazu u dugi zaliv osnovano je u XVI veku, a danas u njemu živi tek stotinak stanovnika. Luka Frikesa nalazi se duboko u zalivu, okružena malim kućama i simpatičnim tavernama, i pružajući utočište ribarskim čamcima. Dobar izbor za boravak na ostrvu, u blizini je nekoliko pešačkih staza i šljunkovitih plaža, od kojih se izdvaja Kourvoulia.
Frikes
Eksogi je jedno od najstarijih sela na Itaci, sa predivnim pogledom na more i crkvom Agia Marina koju vredi posetiti. Od ostalih sadržaja, u selu postoji kafić i sobe za izdavanje.
Eksogi
Na zapadnoj obali treba spomenuti Polis i Stavros. Polis je luka u malom zalivu sa vrlo lepom plažom od belog šljunka, a na severu se nalazi Stavros, poznata po Odisejevoj bisti i bez nekog značajnijeg sadržaja.
Agios Ianis
Posećenije plaže sa severne strane ostrva su Agios Ianis, Afales i Marmakes. Agios Ianis je prelepa mala plaža sa finim, zlatnim peskom i smaragdnom, bistrom vodom, ali bez hlada i pratećih sadržaja. Na severnom vrhu ostrva nalazi se plaža Afales, u podnožju sela Eksogi. Udaljena i lošeg pristupa, slabo je posećena, ali je pogled na nju divan. Marmakes, čije ime potiče od grčke reči za mermer, ima lepu plažu posutu belim šljunkom kao kontrast smaragdnom moru i zelenilu koje je okružuje.
Detalj sa Itake
Itaka nudi još lepih plaža, malih i skrivenih na udaljenim delovima ostrva. Uz malo volje, možete iznajmiti čamac u nekom od sela i otkriti sopstveni rajski kutak.
I za kraj...
Konstantin Kavafi: Itaka
Kada se spremiš prema Itaci da pođeš,
treba da zaželiš da putovanje bude dugo,
pustolovina puno, puno saznanja.
Lestrigonaca, zatim Kiklopa,
razljućenog se Posejdona ne boj,
na takve nikad nećeš naići
dokle god ti je misao otmena, dokle god se fina
osećanja dotiču tvoga duha, tvoga tela.
Lestrigonce, zatim Kiklope,
Posejdona divljeg nećeš sresti
ukoliko ih u svojoj duši ne skrivaš
i ukoliko ih tvoja duša ne stavi pred tebe.
Treba da zaželiš da putovanje bude dugo.
I mnogo letnjih jutara da bude
kada ćeš - s kojom li radosti, sa zahvalnošću! -
ući u luke, prvi put viđene,
da zastaneš pred trgovinama feničkim
i da se snabdeš prekrasnim stvarima:
sedefom i koralom, ćilibarom, slonovačom,
i teškim mirisima svake vrste,
koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;
u egipatske gradove mnoge da pođeš,
da učiš i da učiš od mudraca.
A na umu uvek da ti Itaka bude.
Da tamo stigneš, predodređeno je tebi.
Ali uopšte nemoj da ubrzavaš putovanje.
Bolje neka godine mnoge traju
i na ostrvo da već kao starac stigneš,
obogaćen onim što si uz put stekao,
ne očekujući da ti Itaka pruži bogatstvo.
Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni pošao na put.
Ali nema ništa više da ti da.
Tako si mudar postao, s tolikim iskustvom,
pa ćeš razumeti već šta to Itake znače.
