Ljajić: više nismo potencijal, već destinacija

Danijela Ćirović

Turistički forum Srbije održan je od 8. do 11. maja u Loznici, odnosno Banji Koviljači, a otvorio ga je ministar turizma, trgovine i telekomunikacija. Značajan deo programa bio je posvećen evropskim iskustvima u promociji turističkih destinacija
(foto, Zdanje Kursalona u Banji Koviljači)

Jubilarni Turistički forum Srbije, deseti po redu, održan je ove godine od 8. do 11. maja u Loznici, odnosno Banji Koviljači. Forum je otvorio ministar turizma, trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, dok su se organizatori potrudili da upriliče niz edukativnih programa i radionica, kako bi se zaposleni u lokalnim turističkim organizacijama upoznali sa savremenim trendovima u promociji turističke ponude. Značajan deo programa bio je posvećen iskustvima u promociji destinacija i proizvoda kroz izlaganja gostiju iz Evrope.

„Svakako da ovaj Forum predstavlja dobru priliku da podvučemo crtu i vidimo gde se naš turizam danas nalazi, kakvi su izazovi pred nama i na koji način možemo da rezultate koje smo prošle godine imali, zadržimo ili čak i povećamo“, rekao je ministar novinarima ispred Kursalona, u kojem se  manifestacija održavala.

Ljajić je naveo da je turizam kao privredna grana bio u potpunosti zanemaren, ali da je sada već značajan segment privrednog ekonomskog oporavka Srbije. „Mi više nismo turistički potencijal“, dodaje on, „već ozbiljna turistička destinacija“.

„U poslednjih pet godina smo se zapravo našli na pravom mestu u pravo vreme, jer su se tržišta okrenula novim destinacijama. Sve vreme imamo rast poseta od 10 do 14 odsto na godišnjem nivou. U periodu od 2014. do 2018. broj domaćih turista porastao je za 55 odsto, stranih za 65, dobili smo 97 novih smeštajnih objekata, a devizni priliv od turizma je porastao za 53 odsto“, istakao je ministar.

Ljajić-sa-novinarima

Ljajić sa novinarima

Broj turista i veći i manji

Evropa je prošle godine imala rast od šest odsto kada je u pitanju turizam, a Srbija 14, što je posledica niske polazišne osnove naše zemlje. Ipak, kako nastavlja Ljajić, teško da ćemo ovakav rast zadržati, naročito ako se ima u vidu procena Evropske turističke komisije da i sama Evropa očekuje dva do tri odsto rasta.

„To pokazuje i naša statistika kada su u pitanju prva tri meseca ove godine. I dalje postoji rast od 3,5 odsto, ali je on manji u poređenju sa prva tri meseca 2018. kada je bio osam. Porast broja stranih turista je u tom periodu prošle godine bio 14, a ove 4,5 odsto. Plan za ovu godinu je da ostvarimo devizni priliv od 1,7 milijardi dolara. To jeste ostvarivo, ali prilično teško“, istakao je Ljajić.

On je naznačio da se beleži pad turista sa tri značajna tržišta, kada je u pitanju turizam Srbije. U prva tri meseca prošle godine rast broja kineskih turista bio je 190 odsto. Sada je 24. Jedan od razloga jeste i ukidanje direktne avio-linije Peking-Prag-Beograd, što se odmah odrazilo na broj poseta. Zatim, kako je objasnio Ljajić, iranski turisti su u jednom momentu bili na prvom i drugom mestu po broju ostvarenih noćenja, pre svega u Beogradu, i to zato što su dve kompanije imale direktne avio-linije i bile su ukinute vize.

„Zbog zloupotreba, ali i pritiska Evropske unije, vize smo morali ponovo da uvedemo. To se odrazilo na turizam, pa je u prva tri meseca broj turista iz Irana 10 puta manji nego prošle godine. Turski turisti takođe su se visoko kotirali po broju poseta, a sada i tu imamo pad od 21 odsto. Razlozi su tamošnja politička situacija, ali i visoke cene avionskih karata. Imamo pad i kada su u pitanju izraelski i mađarski turisti. Dakle, u pitanju je pet legitimnih tržišta, koja su najviše uticala na ovakve rezultate. S druge strane, imamo rast poseta iz Rusije za oko 30 odsto, Australije za 22, iz Poljske za 20, Nemačke 10 odsto. Ipak, ovaj rast nije dovoljan da kompenzuje onakvu razliku u dolascima kada su u pitanju prvopomenuta tri tržišta“, naveo je ministar.

Rasim-Ljajić,-Vidoje-Petrović-i-Marija-Labović

Rasim Ljajić, Vidoje Petrović i Marija Labović

Ljajić je rekao i da Srbija treba da poboljša ponudu, da se okrene i drugim legitimim tržištima, ali i da pokuša da vrati ona koja je trenutno izgubila. U ovom smislu treba da se proširi struktura srpske ponude, naročito ako se ima u vidu da 70 odsto svih stranih gostiju dolazi u pet centara – Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačku Banju. Prema njegovim rečima, ulaže se u još pet centara gde se prepoznaje da postoji interesovanje, a to su Palić, regija Podunavlja, Divčibare, Sokobanja i Niš.

Osvrnuvši se na Loznicu i Banju Koviljaču, Ljajić je naznačio da je ovo značajna turistička destinacija Podrinja, u okviru kojeg će se promovisati i Mali Zvornik, a čeka se projekat i za prvi veliki auto-kamp po svetskim standardima u Ljuboviji. Jedino ukupan turistički prozvod će zaista privući goste, kaže on.

Vukov-Dom-kulture-u-Loznici

Vukov Dom kulture uLoznici

Kursalon i velikani

„Drago mi je što se ovogodišnji Forum održava u jednom ovako predivnom zdanju, koji je nedavno rekonstruisan i pravi je biser u Banji Koviljači, te se zahvaljujem što smo imali priliku da ovde održimo ovu manifestaciju. Cilj Foruma je prvenstveno edukacija i poboljšanje kvaliteta usluga kako bi se unapredila promocija turizma u Srbiji. S tim u vezi, zadovoljstvo mi je i čast, što ove godine imamo predavače iz Evrope, koji će sa nama podeliti svoja iskustva“, istakla je Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS), koja je glavni organizator skupa u saradnji sa lokalnom Turističkom organizacijom grada Loznice (TOGL).

Labovićeva je najavila otvaranje novog vebstajta posvećenog isključivo Turističkom forumu, ali i drugačiju organizaciju Foruma od sledeće godine, u koji će biti uključeni ne samo turistički radnici i strukovna udruženja, već i turistička privreda.

Snežana Perić, direktorka TOGL, rekla je da je izuzetna čast biti domaćin Turističkog foruma Srbije, i da će se TOGL potruditi da boravak svima učini što prijatnijim. Tako su za učesnike Foruma i turističke radnike, pored predavanja, bila organizovana takmičenja u sportskim disciplinama, kao i boravak u Banji Koviljači i Tršiću.

Aleksandar Jokić, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banje Koviljače, podsetio je da je Kursalon izgrađen 1932, a da je renoviran sredstvima Vlade Srbije i ponovo otvoren 31. decembra 2018.

„Za kratko vreme ovog novog života, ovde je održan jedan bal, jedna akademija, jedna svadbena svečanost i vi ste prvi učesnici jedne kongresne aktivnosti“, rekao je Jokić.

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović podsetio je, između ostalog, i na „zavičajne velikane“, kakvi su Jovan Cvijić, naučnik svetskog glasa, Vuk Karadžić, reformator srpskog pisma, akademski slikar Mića Popović, vojvoda Anta Bogićević i mnogi drugi.

„Održavanje ovog Foruma kod nas doživljavamo kao svojevrsno priznanje za posvećenost izgradnji partnerskih odnosa. Renoviranje ovog zdanja videli smo kao jedan od stubova razvoja našeg grada. Tršić i Banja Koviljača, kao biseri našeg kraja i veliki potencijali za razvoj turizma, sada sijaju punim sjajem. Jer, u Tršiću smo, u centru srpske kulture i jezika, izgradili i otvorili Obrazovno-kulturni centar ’Vuk Karadžić’ na površini od više od 3.000 kvadratnih metara, koji je u potpunosti opremljen kako za đački, tako i za kongresni turizam“, istakao je Petrović.

On se pohvalio da su rekonstruisani i svi putni pravci kojima se stiže do Loznice, kao i da Grad beleži značajne investicije. Među njima i planiranu izgradnju rudarskog postrojenja za eksploataciju rude jadarita, iz koje se između ostalog dobija litijum. U Loznici je treće po veličini nalazište u svetu, posle Argentine i Čilea, i predstavlja 10 odsto ukupnih svetskih potreba, naveo je gradonačelnik Loznice.

Migel-Galjego-

Migel Galjego

Evropska iskustva

Gosti iz Evrope održali su predavanja prvog i drugog dana. Migel Galjego, direktor marketinga Evropske turističke komisije, za Srbiju je rekao da je izuzetna destinacija sa sjajnom kulturom, prirodom, da je poznata po gostoprimstvu i ima veliki potencijal.

„Imamo destinaciju poput Beograda, koji je postao popularan za gradski odmor za Evropljane, ali su i rute uz Dunav vrlo atraktivne za kineske i američke posetioce. Oni će svakako biti zainteresovani da otkriju i druge lokacije, kao što je i ova banja“, rekao je on.

Tokom predavanja, Galjego je podelio iskustvo Evropske unije kada su u pitanju promocije destinacija na svetskom tržištu, istakavši da su ustanovljene tri grupe posetilaca, koje su značajne za evropski turizam u predstojećem periodu. To su ljubitelji takozvanog sporog avanturizma, evropske kulture i istorije. Puno je i onih koji dolaze da bi saznali nešto više o svom evropskom poreklu, naročito iz Severne i Južne Amerike.

Sara-Belšou

Sara Belšou

Sara Belšou iz Centra za rekreaciju i turistička istraživanja škotskog Univerziteta „Hajlends end ajlends“, u posebnom predavanju drugog dana Foruma, objasnila je šta znači spor avanturizam (slow adventure), na koji i Srbija treba da obrati pažnju. To su sve brojniji posetioci kojima je važno da polako istražuju i dožive mesto u koje su došli, te da imaju i određenu „udobnost“ u prirodnom okruženju. Nisu zainteresovani za adrenalinske sadržaje, ali jesu za avanturu, aktivnosti u prirodi, za to da se uključe i angažuju. Njih ne zanimaju toliko hoteli ili muzeji, već pre povezanost sa prirodom.

„Oni hoće da provode vreme u prirodi, ali ne samo kroz avanturu i aktivnost, već i kroz hranu i piće. To je ono što spori avanturizam čini toliko zanimljivim. Ako posetilac želi da peca, on bi voleo da to učini sa pecarošem koji će ga naučiti kako da peca, ali i kako da zapali vatru bez savremenih pomagala i ispeče ribu. Ovakvi momenti čine iskustvo specijalnim i uvek uključuju i određeno učenje, samorazvoj. U ovom smislu treba da postoji saradnja na destinaciji između smeštaja, proizvođača hrane i pića, i drugih sadržaja“, kaže Belšou, dodajući i da treba voditi računa koje će sadržaje određena destinacija ponuditi ovakvim turistima.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...