HOTEL SA TRADICIJOM - MERIOT U KAIRU

Kairo, više nego dvadesetomilionska metropola Egipta, arapskog podneblja i cele Afrike, jedan je od najvećih turističkih centara sveta. To nije slučajno, jer u ovom gradu zaista ima šta da se vidi i doživi. Osim piramida u Gizi, stepenaste Džoserove piramide u Sakari, Memfisa… (smeštenih na obodu grada), u samom gradu ima mnogo ostataka drevne egipatske civilizacije, a najviše u Egiptološkom muzeju, osnovanom 1902. sa impozantnom kolekcijom od preko 100.000 eksponata, gde su najznačajnije kolekcija iz Tutankamonove grobnice i sala sa mumijama. Kairo je, takođe, čuven zbog vrhunskih spomenika iz (ranog) hrišćanskog perioda, spektakularnih spomenika islamske kulture i, konačno, mnogo urbanističkih i arhitektonskih odlika modernog evropskog grada, koje Kairo poprima tokom 19. veka.

Egipatska prestonica danas je jedna od top ten turističkih destinacija, na celoj planeti. Milioni turista svake godine posećuju ovaj grad. Sazidano je mnoštvo hotela svih kategorija. Zidaju se i dalje novi hoteli, stari se renoviraju, menjaju vlasnike i kategorije. Svi svetski lanci luksuznih međunarodnih hotela su prisutni, sa jednim, a često i sa više zdanja. Nema godine da se ne otvori nešto najnovije, najbolje i najluksuznije. Sve to je, uglavnom, pitanje mode i trenda, međutim, ima i onih postojanih vrednosti u hotelijerstvu, kojima ni vekovi nisu mogli da izblede reputaciju. To su pre svega, Meriot u centru grada i Mena haus Oberoi, hotel napravljen pored piramida.


Hotel Meriot, Kairo

Smeštaj u kraljevskoj palati

Oba hotela su izgrađena u vreme kada je Kairo počeo da se evropeizuje, a ključni momenat za pretvaranje grada u savremenu metropolu je bilo otvaranje Sueckog kanala 1869. godine, za vreme kediva Ismaila. Ceo svetski krem došao je ovde da uveliča taj događaj. Među viđenim gostima bilo je više krunisanih glava, a među njima najpoznatija je francuska carica Evgenija. Pojavio se problem, gde smestiti tolike kraljeve. Kao primer, recimo da je Franjo Josif, austrijski car, stigao na luksuznoj imperijalnoj jahti, ne očekujući da će arapski Kairo moći da mu ponudi smeštaj koji odgovara njegovom rangu. Trebalo je napraviti palatu dostojnu renomea visokih gostiju, a pre svega zahtevne francuske vladarke. Njoj u čast sazidana je palata u centru grada, na ostrvu Gezira, gde je ona bila počasni gost. Isto tako, sazidana je i lovačka kuća za njene potrebe, palata, pored piramida, koja sada čini jezgro današnjeg Mena haus Oberoi hotela. Da bi se do nje došlo, izgradjen je i 16 kilometara dug bulevar, Piramid roud, koji vodi do piramida. Ipak, palata na adi Gezira, o kojoj pišemo, bila je znatno luksuznija i veća. Ismail je izgradio blještav, luksuzan dvorac, inspirisan caričinim apartmanima u palati Tiljeri u Parizu, samo obogaćen uticajem islamske arhitekture. Projekat i gradnja povereni su 1863. godine nemačkom arhitekti Francu Juliusu koji je kasnije postao Franc beg. Radovi su bili gotovi 1868. uz pomoć arhitekte De Kjurel Del Rosa, koji je u Kairu već radio impozantni Abdin Palas (kraljevski dvorac), što bi danas rekli, za istog investitora. Pošto je palata zidana na rečnom ostrvu, koje u to vreme nije bilo urbanizovano, sa neregulisanim, plavnim obalama i bez mostova, a nalazi se u samom centru grada, trebalo je srediti pre svega, okolinu dvorca. Radovi su povereni pejzažnom arhitekti Bariletu Dešampsu, koji je od celog ostrva napravio park, i danas jedan od najlepših u gradu.


Fontana od pozlaćene bronze

Palata je zidana u najboljem eklektičkom maniru 19. veka. Osim neoklasicizma, baroka, islamskog uticaja, preovladava modernizam 19. veka za koji je karakteristično uvođenje savremenih materijala u građevinarstvu i arhitekturi. To je naročito vidljivo na impozantnom ulazu u palatu, a i sa strane bašte, gde su postavljeni tremovi sa kolonadom stubova od livenog (kao čipka) gvožđa, inspirisani arhitekturom Alhambre.


Gvozdena konstrukcija tremova u bašti hotela

Ni jedan materijal, do tada korišćen, nije mogao da omogući takvu vitkost stubova i takvo bogatstvo potkovičastih i prelomljenih, arapskih lukova. Sve je izrađeno u Nemačkoj, dopremljeno u segmentima, i montirano ovde.


Hotelsko stepenište

Preskupo i za kediva

Sve najbolje i najaktuelnije iz celog sveta doneto je u Kairo, tako da je ovaj dvorac bio vrhunsko dizajnersko remek-delo tog doba. Za to se pobrinuo nemački dizajner Karl Vilhelm von Dibič. On je u svojim radionicama u Berlinu radio mnogo toga, od draperija, do pozlaćene štukature. To je pakovao u kontejnere, slao vozom do Trsta, potom brodom do Aleksandrije, pa opet vozom za Kairo. Osim iz Nemačke, ovde je iz Pariza, za potrebe dekoracije doneto mnogo probranih komada nameštaja, svećnjaka i lustera od goldenbronze, u najfinijoj izradi, mnogo mermernih skulptura iz Italje, dela najboljih autora. Donete su vredne slike, tepisi, tapiserije, firmiran porcelan i srebro, baš kako i dolikuje kućenju jednog dvora. Sve to je i koštalo kraljevski, za to vreme, nekih (neverovatnih) 750.000 egipatskih funti.


Balska dvorana

Pošto je izgradnja palate bila samo jedan od troškova vezanih za proslavu otvaranja kanala, Ismail je morao da se za njenu izgradnju zaduži. Nezadovoljni otplatom duga, kreditori 1880. godine prodaju palatu koja postaje hotel poznat pod imenom Gezira Palas. Da bi se dvorac stavio u funkciju hotela, nužno je bilo izmeniti mnogo toga u unutrašnjem rasporedu, ali i u samom izgledu građevine. Međutim, ostala je opšta atmosfera koju je Dibič kreirao. Usled ogromnih troškova održavanja, hotel je morao biti prodat kao nerentabilan. Godine 1908. kupuje ga libanski princ Majkl Lutfalah i ponovo ga pretvara u privatnu rezidenciju. Posle egipatske revolucije, 1952. godine, kada Naser preuzima vlast u zemlji, a kralj Faruk beži brodom iz Aleksandrije, palata biva konfiskovana, i ponovo 1962. godine postaje luksuzni hotel, sada pod imenom Omar Kajam. Kasnije, sedamdesetih godina, ovaj hotel kupuje čuvena kompanija Meriot. Tom prilikom oni konzervišu palatu, i pretvaraju je u impresivne zajedničke prostorije hotela, a sa obe strane zidaju se dva oblakodera sa sobama, koje zadovoljavaju najstrože kriterijume savremenih hotela sa pet zvezdica.


Jedan od mnogih salona

Hotel sa istorijom

U izgradnji kula i rekonstrukciji stare zgrade učestvovali su i naši izvođači okupljeni oko Interexporta – Beograd. Stara palata je ostala istih gabarita. Spolja nije ništa menjano, dok je unutra pretrpela nužne promene, kako bi postala ono što već dugi niz godina jeste - najbolji kairski hotel. Neki se sa tom laskavom titulom i ne bi složili, budući da je poslednjih godina toliko toga pootvarano, međutim, svi će se složiti da je, uz Mena haus Oberoj, ovo jedini hotel sa pričom, sa istorijom.


Meriot - novi deo hotela

Kada uđete kroz impozantni glavni ulaz u hotelski foaje (lobi), u kome se, pored recepcije, nalaze i ostali sadržaji za potrebe gostiju, produžite pravo i stepeništem se spustite u donji nivo. Tu je izlaz u hotelsku (dvorsku) baštu sa bazenom i restoranima, a desno je Soraja kafe, bivša dvorska trpezarija. Ako nastavite sve na desno, pored restorana, piano bara i ostalih sadržaja, doći ćete do ogromne dvorane, Salon rojal, popločane mermerom, sa predivnom štukaturom i ogledalima, originalnim, pozlaćenim nameštajem, kandelabrima i lusterima.


Mermerne skulpture izradjene u Italiji

Iz te dvorane vodi neobično luksuzno mermerno stepenište na gornji sprat gde se nalazi balska dvorana istih dimenzija, takođe luksuzno, samo drugačije uređena. Svakako bi trebalo da prošetate hodnicima, mermernim stepeništima, da izađete na terase, jer vas niko u tome neće sprečavati.


Jedan od hodnika

Obavezno ponesite fotoaparat ili kameru i slikajte se u ovom neobičnom, luksuznom, enterijeru. Usput ćete videti, ili posetiti, neki od čuvenih restorana, pa čak i kazino Omar Kajam. Ako ne želite da se kockate, već samo da budete gost nekog od restorana, opustite se. Cene su, gotovo, pristupačne, čak i za Kairo, a za beogradske uslove su sasvim o.k. Za vreme toplih letnjih večeri preporučujemo neki od restorana u bašti, gde možete naručiti jela orijentalne i internacionalne kuhinje, a ako niste gladni, možete svratiti samo na piće, uz obavezno šiše (nargilu).

Osim turista, ovde dolazi i lokalno stanovništvo. Iznenadićete se koliko ima lepog i doteranog sveta. Bašta predstavlja poseban doživljaj. Dekorisana je u stilu italijanskih renesansnih parkova, sa mnogo mermernih skulptura i sa, takođe, mermernim fontanama izrađenim u najboljim evropskim radionicama, usred egzotičnog rastinja. Prilikom poslednje rekonstrukcije, tu je smešten i veliki, luksuzni bazen.


I unutrašnjost novosagradjenih kula veoma je luksuzno opremljena

U pasarelama, koje povezuju kule sa palatom, nalazi se šoping arkada sa prodavnicama svetskih brendova. Tu su smešteni i restorani, među kojima je najpoznatiji, svakako, Haris Pub. Pošto je ovaj hotel omiljeno mesto za proslave venčanja najviših kairskih slojeva, ako imate sreće, prisustvovaćete i nekoj svadbi, gde ćete moći da vidite sjaj i glamur prestoničkih bogataša. To je dobro za ukupno poimanje grada, koga mnogi, gledajući život u sirotinjskim naseljima i po periferiji, površno svrstavaju u siromašne i prljave afričke metropole. Ovaj hotel je simbol onog drugog Kaira, koga je začeo kediv Ismail. Simbol napredne prestonice sa dugom tradicijom, u kojoj se nalazi sva moć ove bogate zemlje koja se ubrzano razvija, gde osim sirotinje, postoje i četvrti u kojima se prosto čuje kako zvecka novac. Ovaj hotel je uspeo da, evo, već, skoro 150 godina, bez prestanka, bude simbol progresa i bogatstva.


Dvorište hotela

Kediv Ismail Veličansveni – uspešan vladar

Ismail paša (1830-1895.g.) viceroy Egipta i Sudana, unuk Mohameda Alija, postao je kediv 1863.godine. Abdicirao je u korist sina, Teufik paše, 1879. Bio je školovan (u Francuskoj) i veoma uspešan vladar, proširio je egipatsku vlast sve do etiopskih granica, ali ono po čemu će ostati upamćen je da je za vreme njegove vlasti izgrađen i otvoren Suecki kanal. Pored toga, izgrađene su železničke pruge, sazidani su novi gradovi (Ismailija i Port Said), nove luke, probijane su nove avenije kroz srednjovekovni Kairo, koji postaje Pariz orijenta.

Zapadno od tadašnjeg centra grada zida novu četvrt (daun taun) sa trgovima i širokim avenijama, sve po konceptu čuvenog graditelja Pariza, Osmana (Hausman). Ezbekija park je dizajniran po uzoru na Bulonjsku šumu, a sagrađena je i velelepna zgrada Opere. Postoji uvreženo, ali pogrešno, mišljenje da je Ismail za njeno svečano otvaranje, a u čast otvaranja kanala, naručio od Verdija “Aidu” za koju je libreto napisao lično čuveni Marijet, direktor Muzeja egipatskih starina. Premijera Aide se odigrala, istina, u Kairu, ali nešto kasnije 1871. god, a zgrada Opere je otvorena Verdijevim Rigoletom. Prvo izvođenje Aide je bilo, baš tu, u palati, a sledeće, formalno, u zgradi Opere. Sazidane su otmene četvrti, bulevari sa luksuznim prodavnicama, restoranima i hotelima, zgrade uprave i ministarstva, bolnice, škole i mostovi. Uveden je i javni gradski prevoz. Ovi radovi su koštali toliko da egipatska ekonomija to nije mogla da isprati. Usled enormne prezaduženosti, kediv je 1876. morao da proda sve akcije Sueckog kanala Englezima. Ipak, Ismail je od otvaranja kanala napravio vrhunski svetski događaj tog doba, simbol nove industrijske ere, prvu veliku pobedu čoveka i krupnog kapitala nad prirodom. U tadašnjoj štampi ovaj događaj je bio romantično nazvan “venčanje Evrope i Azije”. Taj događaj se i uzima kao početak novog, naprednog Egipta.

Za “razmažene” goste

Novosagrađene kule Meriot hotela imaju po 19 spratova, sa 12 liftova velike brzine. U njima je smešteno 1.087 soba i 115 apartmana. Tu je 185 specijalno dizajniranih soba za biznis goste, zatim menadžerski sprat i 14 soba za sastanke, od malih, do veličine kongresne dvorane. Sve sobe su sa sopstvenom terasom, mini-barom, satelitskom TV, sefom, direktnim telefonom, erkondišnom i , naravno, luksuznim kupatilom. Dozvoljen je boravak i kućnih ljubimaca. Postoje dvadesetčetvoročasovni rum- servis, kafei, koktel bar, biznis centar sa sekretarskom službom i priključcima za Internet, šalter za rentakar, šalter za avio-prevoz, servis za pranje, čišćenje cipela, obdanište, frizerski salon i salon lepote. Restorani su: Egyptian Nights za večeru, Haris Pub za ručak i večeru, J W Steakhouse (američki) ručak i večera, Marina riblji, Nile River Maksim za večeru, Omars kafe (sendviči, brza hrana) ručak-večera, Promenade kafe ( sendviči i brza hrana), Rojs Kantri Kičn doručak, ručak i večera, Saraja kafe za sva tri obroka, The Bakery celog dana, Toskani (italijanski) za ručak – večeru.Tu je i, već pomenuti, kazino Omar Khajam i veoma prijatan Piano bar. Na krovu palate napravljena je otvorena scena, pod vedrim nebom, u obliku rimskog pozorišta, sa nezaboravnim pogledom na Nil i centralni deo Kaira.

Od sportskih sadržaja tu su otvoreni bazen, bazen sa talasima, teretana, fitnes centar, sauna, masaža, tenis, mogućnost igranja golfa i jahanja.


Stari deo hotela

Ada Gezira – azil kairskih bogataša

Rečna ada, Gezira, na kojoj se nalazi hotel, smeštena je bliže zapadnoj obali Nila, u središtu grada. Pruža se u pravcu sever-jug u dužini od 3,9 kilometra. Danas tri mosta prelaze preko ovog ostrva povezujući ga sa gradom. Posle regulacije obala, i stabilizacijom nivoa vode (izgradnjom prve asuanske brane 1902. godine) ovde, na severnom delu, nazvanom Zamalek, počinju da se grade izuzetno luksuzne vile i zgrade za stanovanje bogatog sveta. Tu su i danas mnoge ambasade, uključujući i našu, konzulati i rezidencije, i još uvek predstavlja, možda, najprestižniji deo grada za život. Zamalek je, takođe, važan trgovački deo grada sa obiljem skupih prodavnica, posebno sa veoma luksuznim antikvarnicama, pomodnim restoranima i dobrim hotelima. Južni deo ade čine pretežno parkovi i sportski centri. Uz obalu su ukotvljeni ogromni, otmeni restorani na brodovima i splavovima koji su omiljeno mesto za izlazak za vreme toplih večeri. Tu je izgrađena i prelepa zgrada nove kairske Opere, poklon japanske vlade, pošto je stara zgrada sedamdesetih godina potpuno izgorela u požaru. Tu je i čuvena kairska kula u obliku lotosa, simbol grada.

(foto: M. Šarenac, uglavnom)