GRČKA - KRF

Srbi su emotivan narod i u svemu nam je najvažnije da li smo poželjni i da li nas vole. To nam u poslu nije potrebno, jer u poslu nema emocija (mada ni to ne prihvatamo) ali nam je zato jako važno šta o nama misle kad idemo na neko putovanje, a posebno kada je godišnji odmor u pitanju. Već godinama, Grčka je najatraktivnija turistička destinacija na kojoj se Srbi osećaju voljenim!

Zašto srpski turisti svake godine u sve većem broju posećuju Grčku? Čak i kad je trebelo stajati satima pred ambasadom da bi se dobila viza i kad je trebalo izdvojiti značajna sredstva za tu vizu. Šta to godinama privlači srpske turiste u Grčku? Pre svega osećaj da ste dobro došli, plavetnilo mora, nepregledne plaže sa kristalno čistom vodom, pitome uvale, lepo vreme, hrana i piće i nezaobilazna grčka muzika. Ni blizina nije za odbaciti. Sve više ljudi odlazi na godišnji odmor sopstvenim prevozom i tako se Grčka može doživeti na nabolji mogući način. Stanete gde vam se dopada, vidite šta želite, boravite tamo gde vam se učini da je to vaše mesto iz snova, a kad vam dosadi idete dalje.


Nova tvrdjava izgradjena 1570. godine sa marinom u podnožju

Tako sam davne godine boravila u Grčkoj 45 dana, upravo po ovom principu. Jest da su bila neka druga vremena, ali preporučujem avanturistima, ali i hedonistima, da probaju. Naoružajte se dobrim raspoloženjem, proverite automobil kako vam ne bi preseo odmor, ponesite karticu i dobro isplanirajte kako ćete potrošiti sumu kojom raspolažete i srećan put!

A do tada, podjite sa nama na jedno lepo putovanje u Grčku, prepustite se čarima Grčke, pokrenite svoja čula i zamislite dobre vibracije sirtakija i buzukija uz grčke specijalitete i dobro vino.

Krf

Pripada grupi sedam Jonskih ostrva, drugo po veličini i prvo po razvijenosti i naseljenosti. Najviši vrh je Pantokrator (907 m), najsevernija tačka ostrva je Sveta Katerina, a najjužnija, rt Asprokavos, a izmedju ove dve tačke je 53 kilometara.

Najvažnija privredna grana je turizam i važi za najrazvijenije turističko ostrvo Mediterana. Poljoprivreda i stočarstvo su zastupljeni u unutrašnjosti ostrva. Preko četiri miliona stabala maslina posadjeno je za vreme venecijanske uprave nad ostrvom. Godinama je prerada maslinovog ulja bila glavni izvor prihoda lokalnog stanovništva, a sada je i turistička atrakcija.


Uredjene obale, šetališta, staze zdravlja uz miris mora i četinara

Bezbroj malih ljupkih gradova upotpunjuju turističku ponudu.

KAVOS, mesto na samom jugu ostrva, poznato po veoma aktivnom noćnom životu. Veliki broj barova i diskoteka pružaju nezaboravan doživljaj svima onima koji se u večernjim časovima nadju u ovom mestu, makar i namerno. Dobro organizovano, sa mnogo hotela i restorana i predivnom peščanom plažom.

MORAITIKA, mesto na jugoistočnom delu ostrva, veoma posećeno od strane naših turista. Mir, predivno šumovito zaledje i neposredna blizina plaže i veliki broj restoran uz obalu mora, idealni su za porodični odmor.

KONDOKALI, mesto u neposrednoj blizini starog grada, sa nekoliko ekskluzivnih hotela, restorana barova i mega super-marketa.

AHARAVI, najveći turistički centar na severu ostrva, čuveno po prelepim slikama zalaska sunca. Veoma mirno mesto sa puno hotela, restorana i barova i dugačkom peščanom plažom.

SIDARI, najpoznatija destinacija na ostrvu koju najviše posećuju engleski turisti i zato ima valiki broj engleskih i irskih pabova. Mesto je čuveno po plaži Canal d’amor (Kanal ljubavi).

PALEOKASTRICA, turistička destinacija na zapadnoj obali ostrva sa bezbroj uvalica i predivnim šumovitim zaledjem. Mnogo hotela, restorana i barova na obali i na uzvišenjima iznad zaliva, pružaju neverovatan doživljaj. Paleokastrica je luka u kojoj je prema mitu, boravio Odisej. U blizini je selo Lakones i tvrdjava Angelokastro (Tvrdjava andjela), podignuta na vizantijskim temeljima. Jedan od najlepših vidikovaca.

U blizini je još jedan vidikovac Pelekas (Kajzerov tron), udaljen nekoliko kilometara istočno od zapadne obale, omiljeno mesto nemačkog cara Vilhema. Sa Kajzerovog trona se vidi uglavnom unutrašnjost ostrva.


Stari grad Krf

Najpoznatiji vidikovac se nalazi na najvišem vrhu Krfa, na vrhu Pantokrator, na visini nešto većoj od 900 metara. Na njemu se nalazi izuzetan, istoimeni manastir (Pantokrator-Svedržitelj, Gospod). Sa vrha, gotovo uvek duva hladan vetar, a pogled je uglavnom usmeren ka albanskoj obali.

Ne postoji mesto na Mediteranu koje ima takve vidikovce.

Krf ima i svoja ostrva koja su posebna atrakcija i pogodna za izlete. PAXOS je ostrvo, površine 25 kvadratnih kilometara na nadmorskoj visini od 248 metara. Kristalno čiste plaže privlače turiste koji žele izdvojenost od civilizacije, a zbog romantične prirode nazivaju ga i „Ostrvo zaljubljenih“.

ANTIPAXOS je 5 kvadratnih kilometara i poznato je po izuzetnim plažama od sitnog kamena. Ovde se uglavnom dolazi na jednodnevni izlet. Oba ova ostrva su dobro povezana sa Krfom. Postoji hidrogliser koji prevozi putnike dva puta dnevno tokom cele godine (vožnja traje 45 minuta), a tu je i hidro-avion koji vozi dva puta dnevno u sezoni (let traje 20 minuta).

Ostrvo Krf je ostrvo crkava. Na 570 kvadratnih kilometara nalazi se preko 800 crkava što svedoči o izraženoj potrebi stanovnika Krfa za duhovnošću. Najčešći ktitori crkava i manastira su bila esnafska udruženja. Većina su pravoslavne crkve, ali arhitektonski preovladava venecijanski stil. Unutrašnjost je uradjena po pravoslavnim kanonima. Najstarija crkva na Krfu je crkva Svetih Jasona i Sozipatrosa iz 12. veka a najpoznatija, crkva Svetog Spiridona u gradu Krfu. Poznat je i manastir Vlaherenas na Kanoniju, crkva Pantokratora na Mišjem ostrvu i najvišem vrhu ostrva Pantokrator, manastir u Paleokastrici.

Zdanje koje najviše posećuju turisti na Krfu je dvorac Ahileon koja je podigla austrijska carica Elizabeta, žena Franje Josifa 1890. godine, na uzvišici iznad sela Gasturi, desetak kilometara južno od grada Krfa. Dvorac je posvećen grčkom junaku Ahilu i u neoklasicističkom je stilu. U Prvom svetskom ratu je pretvoren u bolnicu za srpske oficire o čemu svedoči tabla na zidu dvorca. U neposrednoj blizini dvorca je 1916. godine sahranjen Nikola Spasić, najveći srpski zadužbinar čiji su posmrtni ostaci preneti 1923. godine u Beograd.


Grad Krf,  karakteristična arhitektura

Palata mon Repo podignuta je kao letnja rezidencija drugog Visokog komesara Jonskih ostrva Frederika Adama 1828. godine. Kasnije je bio rezidencija grčke kraljevske porodice. Izmedju ostalih, gost rezidencije je bio i Josip Broz Tito na jednom od svojih krstarenja.

Guvernerova palata, jedna od najlepših gradjevina na Spijenadi, podignuta 1818. godine, posvećena je Svetom Djordju i Svetom Mihailu. Danas je u njoj Muzej azijskih umetnosti u kome su izloženi predmeti koje su grčke diplomate poreklom sa Krfa donosile na ostrvo posle službovanja u zemljama Dalekog istoka.

Medju mnogobrojnim muzejima na Krfu su Arheološki muzej, Srpska kuća, Vizantijski muzej, Muzej mora u Benicesu i drugi.

Korisni saveti

Za Grčku sada nije potrebna viza, a ako na put krećete sopstvenim automobilom, proverite da li bi trebalo da obezbedite zeleni karton za vozilo i medjunarodnu vozačku dozvolu, jer je kod nas proces izdavanja novih dozvola u toku. Sve se to proverava u AMS Srbije.

Po ulasku u Grčku časovnike podesite jedan sat unapred (12 sati u Srbiji, 13 sati je u Grčkoj).

Prilikom iznajmljivanja automobila u rent-a-car agenciji, vodite računa šta pokriva osiguranje vozila, da ne bude iznenadjenja ako vam se desi neki kvar.

Ne zaboravite da je Krf ostrvo i da ćete morati da stignete do njega morskim putem. Tu je feribot Igumenica-Krf. Cena karte u jednom pravcu je 30 evra za automobil, za odrasle osobe 6,5 evra, a za decu u pola cene.

Voda iz vodovoda na Krfu nije za piće i koristi se isključivo za pranje i tuširanje. Koristite samo flaširanu vodu za piće.

Pošto na Krfu nije dozvoljeno zaprašivanje od komaraca, ponesite sa sobom sredstva za zaštitu. Na ostrvu se najčešće koriste tablete za električne aparate.

Na Krfu postoje veliki šoping centri sa velikim popustima u odredjenim periodima sa letnjim i zimskim sniženjima. U manjim prodavnicama u centru grada je često cenkanje pri kupovini. Preporučuje se kupovina u grupama zbog većeg popusta.

Sve plaže na Krfu su otvorene i besplatne. Cena ležaljki se kreće od 2-3 evra, a suncobrana je 3 evra. Pristup većini bazena u hotelima je slobodan, ali nije dozvoljeno unošenje hrane i pića na bazene.

Ukoliko imate česte pozive na mobilni telefon, zbog visokih cena rominga, najisplativije je kupiti grčku karticu sa brojem. Cena jedne pri-paid kartice je od 5 do 20 evra, zavisno od kredita i mreže.


Palata Sv. Mihajla i Georgija u kojoj se nalazi muzej azijske umetnosti

Ako idete sopstvenim prevozom na Krf predlažemo da putovanje produžite na nekoliko dana i da uživate u lepoti predela. Najlepše bi bilo odrediti turu za dan, a ostalo vreme provesti u odmaranju i zabavi. Na godišnjem odmoru bi trebalo svaki trenutak iskoristiti za uživanje ili upoznavanje nepoznatog, a Grčka ima šta da ponudi. Prednost sopstvenog prevoza treba pretvoriti u doživljaj, a ne u noćnu moru. Za put se treba lepo pripremiti i, videćete, biće to jedno lepo iskustvo. Grčka nije samo kupanje i sunčanje, osetite malo duh naroda, posetite neka lepa mesta u okolini i činite samo ono što vam prija.

Kako stići?

Najveći broj turista stiže na Krf avionom. Savremeni aerodrom Janis Kapodistrias dočekuje skoro milion turista godišnuje.

U Novoj luci na Krfu dnevno se ukrcava na nekoliko desetina feribota kojima pristižu putnici iz Igumenice, najsevernije kontinentalne luke zapadne obale Grčke. Od Igumenice do Krfa, potrebno je oko sat i po vremena.

Dolazak motornim vozilima do Igumenice za putnike koji stižu iz Srbije izuzetno je olakšan izgradnjom jednog od najlepših i najsavremenijih puteva u Evropi – Egnatija. Najkraći put za Krf za putnike iz Srbije koji koriste sopstveni prevoz ili autobus: Savremenim autoputem Beograd-Niš-Skoplje do grčkog graničnog mesta Evzoni. Od granice se prati putokaz Atina i ne ulazi se u Solun. Sve vreme se prati putokaz Egnatija i ide se starom i novom trasom ovog puta. Na taj način se stiže do Igumenice za 5-6 sati, odnosno do feribota i potom na Krf.

Srbi i Krf

Za ostrvo Krf, najdubljim emocijama vezani su svi Srbi jer su se na njemu odvijali najdramatičniji dogadjaji srpske istorije dvadesetog veka. Pesnik Milutin Bojić, ovekovečio je najtragičniji čin srpske ratne drame u pesmi Plava grobnica. Najpoznatija srpska pesma „Tamo daleko“, nastala je na Krfu kao izraz tuge za napuštenom otadžbinom. I do današnjih dana postoje čvrste veze izmedju stanovnika Krfa i Srba. To se nekako oseća u vazduhu, u atmosferi i ne može se rečima opisati, može se samo doživeti. Dovoljno je da kažete da ste iz Srbije, pa sami doživite ono o čemu vam pričam.