Kako je oživela stara škola u Kosjeriću

Danijela Ćirović

Novi izlet za decu u ponudi Turističke organizacije omogućiće mališanima da sa šajkačama i u pletenim džemperima sede u starim klupama, vide kako se učilo pre skoro sto godina – i to u školi koja je bila među najstarijima u regionu, a onda je 2012. prestala sa radom jer nije imala dovoljno đaka
(foto, Kosjerić: Magla-podno-Subjela)

Maglovito jutro u Kosjeriću, a u selu Subjel na brdu iznad varošice, odavno je sunce rasteralo oblake. Pored crkve, ispred stare škole koja je zatvorena još 2012 – dečija graja? Kad priđete bliže, kao da ste zakoračili kroz vreme: deca se igraju u dvorištu, dečaci nose male šajkače i džempere, devojčice pletene torbe, a kose uplele u kike. A onda izađe čovek sa zvoncem u ruci da najavi početak časa!

Evo šta se to, u stvari, desilo u Subjelu tog dana.

kosjeric-deca-skla.

Deca u tradicionalnoj odeći

Škola mojih predaka

„Cilj nam je da oživimo staru školu, da deca neposredno dožive ondašnje vreme i način života“, priča direktorka Turističke organizacije Kosjerića Snežana Joksimović, navodeći da je ovo najstarijа škola u regionu i da će ovakav školski čas postati deo turističke ponude varoši.

Na školi piše da je prvi put otvorena „oko 1845“, mada Joksimovićeva precizira da datira iz 1832. Današnja zgrada podignuta je vek kasnije, 1932, i tada je počela da radi kao kraljevska Osnovna škola „Dositej Obradović“. Krajem Drugog svetskog rata menjaju joj ime u „Mito Igumanović“. I radila je dok god je bilo đaka, do 2012. godine.

„Danas je otvaramo treći put, kao ’Školu mojih predaka’ i držimo čas onako kako je to izgledalo tridesetih godina 20. veka“, dodaje Joksimovićeva.

kosjeric direktorka to

Snežana Joksimović, direktorka TO Kosjerić

U starim klupama

Ne samo da su deca tokom ovog izleta bila obučena kao i njihovi vršnjaci od pre skoro jednog veka, već su imala priliku da sede u autentičnim školskim klupama, takozvanim skamijama, te da koriste pribor koji je bio dostupan ondašnjim đacima. Pravo malo muzejsko zdanje u staroj učionici, gde je i seoski učitelj ušetao sa sve dnevnikom pod miškom. Čekao ga je i prut na katedri, a lako je moglo da se desi da nekoga pošalje u „magareću klupu“ ili u ćošak, da kleči na kukuruzu.

Željko Sredić, inicijator ideje i vlasnik turističkog domaćinstva „Gostoljublje“ u selu Mionica, kaže da je nešto slično video u Sloveniji i pomislio da bi to moglo da se uradi i kod nas. Već nekoliko godina učestvuje u projektima oživljavanja kulturne baštine, koje podržava i Američka ambasada u Beogradu, i smatra da je ovo dobar način da se „pokrenu“ ne samo značajna zdanja Subjela poput nekadašnje zadruge, škole, već i čitavo selo.

kosjeric-deca-KLUPE

Čas kao pre jednog veka

Svedočanstva i domaći džem

Dok su mališani imali ovaj „čas istorije“ u specifičnom ambijentu, mediji i gosti su ispred prepričavali dogodovštine iz vremena dok je škola radila. Jedan od meštana kaže da nije mogao da prođe pored, a da mu tokom malog odmora ne mašu deca kroz prozore. Bivša učiteljica koja je ovde završila i prva četiri razreda osnovne, seća se da su đaci ostajali po čitav dan u školi, da su svi dolazili peške, i po zimi i snegu, i da su donosili hranu u zemljanim posudicama – parče proje i sira.

Deca su ovoga puta dobila po komad domaćeg hleba i džema, koje im je podelila učiteljica Milina Vasović, a koja je ovde i počela da radi 1971. U to vreme, kaže ona, škola je imala sva četiri razreda, „puna dece, sa po pedesetak učenika“. I ne samo to! „Đaci“ su dobili i svedočanstva da su prisustvovali času „Srbske istorije i zemljopisa“, diplomice kakve će poneti i svi drugi mališani koji budu došli na ovaj izlet u Kosjerić.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...