BOLJEVAC PODNO RTNJA
Kažu da je Boljevac dobio ime po tome što je u njemu mnogo bolje nego u nekim drugim mestima. Tako nekako i deluje kad dođete i vidite neki mlad, lep svet koji šeta uz obalu reke vedar, veseo, nasmejan, sa pesmom na usnama, igrom u nogama, muzikom u prstima i iskrom u očima. Zarazno deluju na svakog ko u Boljevac dođe. Ne primetite, a već ste deo okruženja i osećate se kao kod kuće
Koliko li sam samo raznih priča čula od momenta kad sam rekla da idem u Boljevac i na Rtanj.
“Vodi računa, može ti se desiti ovo ili ono. Zatvori prozore noću, nosi nešto crveno obavezno, beli luk obavezno” i ne mogu da se setim šta su me sve savetovali. Nisam ih slušala, jer ne verujem u te priče, ali verujem da te priče pomažu da gosti dolaze, što sigurno doprinosi razvoju turizma u ovom kraju.
Na bogatom meniju je i pohovana zova
Priče o Rtnju
O planini Rtanj se ispredaju već decenijama razne priče, kao: u njenoj utrobi se nalazi heliodrom na koji sleću vanzemaljci sa svojim čudnim letilicama; iznad vrha visokog 1.566 metara nadleću svetleće kugle; čak su i u bunarima viđene pastrmke, a da ne pričamo o vilama, vilenjacima, alama, vampirima i drugim čudovištima koji ne daju normalnom čoveku da živi i uživa u ovoj prelepoj planini. Kad hoće, neko od meštana ispriča neko svoje iskustvo sa vanzemaljcima ili čudnim pojavama svetlećih kugli.
Tradicija i moda, pustovano se rado nosi
Tu je i priča o zlatu i dragom kamenju u utrobi zemlje koja je vezana za legendu o dvorcu čarobnjaka koji je postojao na ovom mestu, visok kao planina, u kome je čuvano ogromno blago. Ova priča je donela mnogo nevolja planini. Neumorni tragači za zlatom, nekoliko puta su dinamitom rušili planinu pa su srušili i kapelicu posvećenu Svetom Đorđu na vrhu planine, koju je svom mužu Julijusu Minhu, vlasniku rudnika (u jednom periodu) na Rtnju, podigla supruga Greta. Kapelica koja se od 1932. godine nalazi na vrhu Šiljak, danas je samo ruševina, ali postoji ideja da se ona obnovi.
Nošnje
Vrh Šiljak liči na piramidu, tako da i to budi maštu i izaziva tragače za blagom. Toliko priča i legendi je vezeno za ovu planinu da izaziva poseban osećaj kad se na njoj nađete, a ona se pred vama ukaže u svoj svojoj veličini i lepoti. Rtanj planinu nazivaju i srpska Fudžijama. Perjasti beli oblaci se stalno kače na Šiljak, obaviju ga, poigraju se malo i vinu u visine. Oni su vesnici lepog i sunčanog vremena. Često se dešava da gusti crni oblaci obaviju planinu i zaspu je kišom, a na Šiljku sija sunce. Ako ste zaljubljenici u fotografiju, imate mogućnost da slikate vrh Srbije i budete svedoci najčudesnijih prizora koje samo majka priroda može da stvori.
Boravak na Rtnju je doživljaj za sva čula. On vlada okolinom i izgleda kao njen vođa. Vidi se iz daleka i gospodari celom Istočnom Srbijom.
Boljevačke znamenitosti
Celokupan prostor opštine Boljevac predstavlja pravi prirodni rezervat sa izuzetnim prirodnim lepotama i retkostima. Prirodna atraktivnost Rtnja, Kučaja, Malinika, Radovanjske reke, Bogovinske pećine (priprema se za posete turista), vrela Crnog Timoka u Krivom Viru, brojna druga jaka vrela, uz raznovrsni biljni i životinjski svet predstavljaju izuzetne prirodne preduslove. Na teritoriji opštine postoji nekoliko vrednih kulturno-istorijskih spomenika kao manastiri Krepičevac, Lapušnja, crkve Lozica, i Sv.Ilije, stari kameni spomenik Vaskrs Svete Trojice u Sumakovcu, zgrada muzeja “Timočke bune”, zgrada stare opštine u Krivom Viru, Osmanbegova ili Hajduk Veljkova česma u selu Podgorac, osnovne škole u Lukovu i Jablanici, tragovi rudarenja i mnoga druga.
Crkva Lozica
Rtanjska ljubičica
Blagotvornost i lekovitost planine, ogleda se i kroz njene plodove, pre svega Rtanjski čaj ili “rtanjska ljubičica”, koji se samo ovde može pronaći. Druga vrsta ove lekovite trave raste na Olimpu u Grčkoj. Tradicionalno se zaljubljenici u prirodu i lekovito bilje skupljaju na ovoj planini svakog 7. jula na dan Sv. Jovana Biljobera na jedinstvenoj manifestaciji. Rtanjski čaj se koristi za lečenje disajnih organa, stomačnih tegoba a poznat je i kao sredstvo za jačanje potencije. Ovde ćete pronaći i pravi ružičnjak, na mestu gde je nekada bio rudnik. Ideja turističke organizacije Boljevca je da se stari rudnik stavi u turističku funkciju kako se to radi u svetu. Bogatstvo flore i faune je vidljivo na sve strane.
Dodole-one prizivaju kišu
Crnorečje u pesmi i igri
Motiv našeg dolaska u Boljevac je ovaj put bio zanimljiva manifestacija, već tradicionalna “Crnorečje u pesmi i igri”. Prilika je da se prikaže kulturna baština, običaji, stari zanati, proizvodi zlatnih ruku, jela iz ovog kraja, nošnje i suveniri, talenat i umeće sviranja, pevanja i igranja. Pri tom se nastoji da se očuva visoka estetska vrednost narodne umetnosti i njen autentični karakter. Poseban deo festivala je predtakmičenje za sabor trubača u Guči i predtakmičenje frulaša Istočne Srbije za republički sabor u Prislonici.
Ritam za trubače
Manifestacije su prilika da se demonstriraju veštine i talenti. Kakve sve divne predmete možete tu naći, a i probati tradicionalna i pomalo zaboravljena jela po receptima naših baka. Praznik za sva čula.
Kako stići?
Kada se sa auto-puta kod Paraćina, krene istočno ka Zaječaru, put vodi preko Čestobrodice do Crnorečke kotline u kojoj dominira planina Rtanj. Šiljak vam je znak da ste na pravom mestu. Obeleženo je, ne možete da promašite. Iako postoje dobre mreže saobraćajnica i autobuske linije, predlažemo da krenete kolima jer ćete tako mnogo više videti.
Ružičnjak na mestu starog rudnika
Inače, opština Boljevac je okružena opštinama Sokobanja, Ražanj, Paraćin, Despotovac, Bor, Zaječar i Knjaževac, što upotpunjuje turističku ponudu. Da biste sve ovo obišli, treba vam jedan ozbiljan godišnji odmor ali, predlažemo, polako, ne treba žuriti, opustite se i uživajte, podelite to na više tura i u sva godišnja doba. Istočna Srbija je čudesna, treba je samo otkriti. Nećete se pokajati.
