Najuspešniji evropski neofašista – Gabor Vona

Milan Lazarević, Prag

Pre četiri godine prvi put je kao poslanik ušao parlament u uniformi poluvojne profašističke Mađarske garde koja je već bila zabranjena. Petinu Mađara je na nedavnim izborima pridobio umerenijim ponašanjem i socijalnim obećanjima, ali u idelogiji ništa se nije izmenilo

Čak ni ultradesne stranke iz zapadne Evrope ne žele da imaju s njima ništa zajedničko. Od šefa Pokreta za bolju Mađarsku, skraćeno Jobik, Gabora Vone okreću glavu političari iz francuskog Nacionalnog fronta, austrijski i holandski Slobodari... Ovaj političar, pravi pobednik na mađarskim izborima, je jednostavno preveliki ekstremista i za one koji su uobičajeno označavani kao ekstremisti. S njim u izbornu koaliciju za Evropski parlamenent, niti u bilo kakve druge veze, neće niko, ili gotovo niko, od evropskih desnih ultraša.

U Mađarskoj je, međutim, 35 - godišnji Vona na vrhuncu slave. Jobik je 2010. osvojio 16 posto glasova na izborima, posle četiri godine je za ovu stranku glasalo već 21 posto Mađara - skoro milion birača... Jobik nije na nacionalnim izborima uspeo da pretekne socijaliste koji su ostali na drugom mestu (na prvom mestu je FIDESZ Viktora Orbana u čiju ubedljivu većinu niko nije sumnjao), ali nema sumnje da se s njim odsad mora računati kao s “najuspešnijom radikalno-nacionalističkom strankom u Evropi”.

gabor vona 11

Gabor Vona

Potomak Atile „sumnjivog“ prezimena

Gabor Vona se rodio kao Gabor Zazrivec (Zazrivecz). Za to ime se već na prvi pogled teško može reći da je baš mađarsko (možda je u tome ključ za razumevanje stavoova i ponašanja ovog ultra Mađara koji se ponosi time da je potomak Atile, najsurovijeg osvajača Panonije). Prema Voni, radilo se, međutim, o prezimenu poočima koji ga je usvojio, ali ubrzo posle srednje škole on se vratio porodičnom prezimenu. Studirao je istoriju  i psihologiju u Budimpešti, potom je izvesno, kraće vreme, bio profesor istorije. Može se zamisliti kako su bili zanimljivi ti časovi istorije na kojima je on đake učio da se mora obnoviti Velika Mađarska tj Ugarska iz granice pre 1918, što je postala glavna tačka programa stranke na čijem je čelu.

O autoriratarnom mađarskom šefu države, admiralu Miklošu Hortiju  (Miklosz Horty, koji je uveo zemlju u hitlerovsku koaliciju) lane je Vona ovako govorio:

“Za nas je Mikloš Horti najveći mađarski državnik 20 veka. Podigao je Mađarsku iz katastrofe za par godina. Mi Mađari prema njemu možemo  izražavati samo divljenje i poštovanje”.    

Kada je organizovao “demonstracije protiv boljševika i cionista”, Vona je uzvikivao:

“Nikome nećemo da ližemo cipele. Odbranićemo našu zemlju. Potomci smo Atile i nikoga se ne bojimo.”

gabor vona 2

Od hrišćanskog studenta do protivnika Roma i Jevreja

Jobik je neskriveno antisemitska i protivromska ekstremistička stranka koja i ne drži previše do dokazivanja ispravnosti takve orijentacije.

Na početku Vona i nije bio tako ekstreman. On je 2002. bio među osnivačima skupine hrišćanski orijentisanih studenata. To konzervativno usmereno udruženje evoluiralo je kasnije u stranku Jobik koja se na svojim počecima izrazito vezivala za ciljeve i protagoniste mađarske nacionalne revolucije iz 1956. Prvi predsednik stranke nije bio Vona već David Kovač (Kovacs), umereni narodnjak koji se kasnije nije saglasio s osnivanjem poluvojnih formacija i potom napustio stranku. 

Tek 2006. Vona je ovladao Jobikom. Tadašnji jedan-dva procenta glasova, dobijenih na izborima, nisu ukazivali na politički potencijal Jobika. A  onda je usledio šok na izborima za Evropski parlament 2009. Skoro 15 procenata dobijenih glasova značilo je tri mandata u EP. Ekonomska kriza je do tad marginalne ekstremiste učinila prihvatljivom alternativom za mnoge Mađare.

Vona je potom precizirao da su dva glavna neprijatelja prema kojima se postavljao celi program stranke – Jevreji i Romi. Proglasio je “nultu toleranciju” prema Romima, kojih u Mađarskoj ima oko pola miliona, i istakao zahtev da odu iz zemlje.

“Ako neće da odu, potražićemo pomoć u Briselu”, izjavio je on ironično 2012. i dodao: “Moramo zatražiti od  Brisela da uzme nekoliko stotina hiljada naših sugrađana na par godina i nauči ih evropskoj kulturi”.

Što se tiče Jevreja, on je zahtevao da se napravi “jevrejski spisak” da bi se znalo sa sigurnošću ko od poslanika ima jevrejsku krv.

Godine 2007. Vona je prešao sa antisemitskih i antiromskih reči na dela. Jobik je osnovao svoje paramilitarističke jedinice, tzv Mađarsku gardu koja je danima pohodovala po romskim naseljima, izazivala sukobe i incidente. Kroj unformi je upadljivo podsećao na hitlerovsku Mađarsku tj mađarske fašiste tzv  “njilaše”.

Godinu dana potom zabranjena je Mađarska garda ali je Vona, sa još 46 poslanika Jobika, ipak, ušao 2010. u parlament u toj uniformi. To je za mnoge Mađare bio pravi šok. Ali, mislilo se da je to prolazno, da se pojavilo “samo zbog ekonomske krize” i da će uskoro nestati. Sada je jasno da je to bilo pogrešno.

gabor vona uniforme

Gabor Vona (u sredini u poslednjem redu, u civilnom odelu), sa uniformisanim sledbenicima, aprila 2010. kada je najavio da će ući u parlament u uniformi

Evroskepticizam i populizam

Nove dve konstante politike Vone u međuvremenu su postale zloupotreba ekonomske krize i evroskepticizam. Ekonomisti su izračunali da je daleko najskuplja predizborna obećanja građanima davao upravo Jobik – jednostavno, radikalnoj nacionalističkoj opoziciji je svejedno ko će platiti za to što što oni obećavaju (a što im donosi glasove).

U EU se, inače, smatra i otvoreno proglašava Jobik za najveće političko zlo u Mađarskoj. Ali - možda i da bi pokazao da nema kompleks od  te “kulturne Evrope” – i Vona insistira na tome da se u Mađarskoj mora referendumom odlučti o ostanku u EU.      

Vona je umesto uniforme stavio kravatu, socijalna obećanja još više proširio i stilizovao se u “jedinu prepreku velikoj koaliciji (FIDESZ – socijalisti)“. Čak je najavljivao i “veliko iznenađenje” tj da Jobik pobedi. To se nije dogodilo ali je Vona definitivno postao “važan fraktor” u mađarskom političkom životu koji će jačati i dalje. Kako je izjavio odmah posle objavljivanja rezultata mađarskih parlamentarnih izbora, raduje se izborim idućeg meseca za Evropski parlament na kojima će se, kaže, Jobik sigurno pokazati kao druga po snazi mađarska stranka. A to je sasvim realno, jer iskustva iz evropskih izbora iz poslednjih godina govore da evroskeptici dobijaju, uglavnom, više glasova na ovim nego na nacionalnim izborima.

gabor vona hapsenje

Gabor Vona, privođen je 2010. sa nekoliko stotina svojih pristalica, zbog optužbi za nerede iz 2009.godine

Uticaj na Mađare u susednim zemljama

Već dosadašnji politički uspon Jobika mora zabrinuti sve susedne zemlje u kojima živi mađarska manjina, i čiji su delovi teritorija je pre Trianonskog ugovora (1920) pripadali Ugarskoj (Rumunija, Slovačka, Srbija, Ukrajina, Hrvatska). Može biti utešno što “obnova Velike Mađarske” - glavna tačka njegovog programa - zasad nailazi na slabu, gotovo nikakvu podršku Mađara u okolnim zemljama. Oni su dobili po prvi put mogućnost da glasaju na mađarskim izborima pošto im je vlada Viktora Orbana dala, svima koji su hteli, državljanstvo bez obzira na to što ne žive u Mađarskoj. Preko 95 posto njih glasalo je, verovatno, velikim delom iz zahvalnosti, za Orbanov Fidesz: svi ostali – socijalisti, Jobik, liberali... dobili su od „inostranih Mađara“ ukupno manje do pet posto!  

U Vojvodini Jobik, od koga se distanciraju parlamentarne stranke ovdašnjih Mađara, već duže vreme nastoji da stvori svoju bazu, zasad bez vidljivijeg uspeha. Hiljade naših Mađara, koji su prihvatili dvojno tj i mađarsko državljanastvo i koji su imali pravo da glasaju na parlamentarnim mađarskim izborima, nisu glasali za Jobik. A valjda neće ni ubuduće (a i zašto bi, ako su jedini sigurni, od svih kandidata, da će u Srbiji biti na vlasti, odnosno u vladi, zajedno sa Srpskom narodnom strankom)...    


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...