VELIKA OČEKIVANJA OD DIKA MARTIJA

Nataša Jokić

Ko je čovek koji je imenovan za izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o trgovini organima otetih lica sa Kosova? Stekao je slavu kao autor eksplozivnog izveštaja o tajnim zatvorima i letovima CIA

Komitet za ljudska prava Saveta Evrope imenovao je švajcarskog senatora Dika Martija za izvestioca o trgovini organima lica otetih na Kosovu o čemu govori Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov". Marti je svetskoj javnosti poznat kao autor eksplozivnog izveštaja PS Saveta Evrope o tajnim zatvorima i letovima CIA. Očekivanja od švajcarskog senatora Dika Martija sada su velika, srazmerna svetskom ugledu i medijskoj slavi koju mu je doneo izveštaj o tajnim zatvorima i letovima CIA. Način na koji je on vodio ovu parlamentarnu istragu daje predstavu kakvu metodu rada bi mogao da primeni počev od septembra ove godine, pripremajući izveštaj "o nehumanom tretmanu i navodima o trgovini ljudskim organima na Kosovu".



Dik Marti je po imenovanju za izvestioca o tajnim zatvorima CIA u novembru 2005. godine na raspolaganju imao samo jedan skroman sekretarijat. Bez ovlašćenja, koje bi imao da je kao istražni sudija vodio krivičnu a ne parlamentarnu istragu, Marti je bio takoreći goloruk. Njegov preliminarni izveštaj iz januara 2006. godine izazvao je kritike i prigovore da "nema dokaze". Bivši britanski ministar za Evropu Denis Mek Šejn, a tada poslanik u britanskoj delegaciji u PS SE, izjavljivao je podrugljivo da Martijev izveštaj ima više rupa nego švajcarski sir.

Marti je, medjutim, svojim preliminarnim izveštajem u januaru 2006. ispunio prvi cilj: izazvao je veliko interesovanje medija što je, kako često kaže, pokrenulo ono što naziva "dinamikom istine". Pored podataka koje je dobijao od organizacija zaduženih za kontrolu i registraciju svih letova na evropskom nebu, Marti je usko saradjivao sa nevladinim organizacijama kao Hjumen Rajts Voč, Amnesti Internešenel i druge, koristeći njihove podatke i izvore.

U junu 2007. podneo je i konačni izveštaj u kome sa ubedljivom preciznošću iznosi detalje o tome kako je, u ime borbe protiv terorizma, uspostavljen sistem tajnih zatvora, gangsterskih kidnapovanja, bespravnih izručenja i torture. Marti govori o paukovoj mreži tajnih letova i zatvora CIA u kojoj su učestvovale države NATO uz saučešće vojnih obaveštajnih službi članica Alijanse. "Paukova mreža" izmicala je demokratskoj kontroli parlamenata a delimično čak i vlada. Izvori i svedoci u završnoj fazi Martijeve parlamentarne istrage bili su iz same američke službe CIA i obaveštajnih službi drugih zemalja. Govorili su mu o onome što su znali i doživeli, pod uslovom da Savet Evrope garantuje zaštitu nihovog identiteta.




Marti je u ovom izveštaju iz juna 2006. pomenuo i Kosovo: naglasio je da Komitet Saveta Evrope za borbu protiv mučenja do podnošenja izveštaja nikada nije dobio dozvolu NATO i medjunarodnih vlasti na Kosovu da obidje tamošnje zatvore. "S kojim to legitimnim pravom i sa kojom uverljivošću medjunarodna zajednica onda drži lekcije Srbiji", pitao je Marti u ovom izveštaju, citirajući francuskog pisca Korneja, “Dobar primer više vredi nego pretnja”.

"Dinamika istine" dovela je do toga da u septembru 2006. godine Džordž Buš prizna postojanje tajnih zatvora, a u više zemalja, vlade su priznale da su učestvivale u "paukovoj mreži" tajnih letova CIA. Britanski premijer, na primer, morao je početkom godine da se izvini svojim poslanicima jer je vlada lagala da Britranija nije učestvovala u sistemu tajnih letova. "Izvinjenje nije dovoljno", bio je zatim naslov londonskog Gardijana na prvoj strani. Istrage traju i u brojnim drugim zemljama NATO-a. Italija je, uprkos protivljenju vlade u Rimu, morala da uputi Vašingtonu zahtev za izručenje 21 agenta CIA koji su kidnapovali muslimanskog klerika Abu Omara u Milanu u februaru 2003. godine. U otmici su učestvovali i pripadnici vojne obaveštajne službe Italije koji su takodje optuženi i uhapšeni. Njujork tajms objavio je ovih dana tekst u kome se iznose detalji o zatvoru CIA u Poljskoj – oni isti koje je Marti naveo u junu 2007.

Marti će, sasvim izvesno, u istrazi o navodnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, imati podršku nevladinih organizacija. Kako saznajemo, Hjumen Rajts Voč je nedavno i pre zvaničnog imenovanja Martija, dao do znanja da je spreman da saradjuje sa izvestiocem PS Saveta Evrope po već uspešno primenjenoj šemi tokom istrage o tajnim letovima i zatvorima CIA. Hjumen Rajts Voč smatra da poseduju ne samo dragocena obaveštenja već i dokaze koji potvrdjuju da je trgovina organima na Kosovu zaista i postojala, kako to navodi bivša haška tužiteljka Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov".

Dik Marti je je trenutno predsednik komisije za spoljne poslove u švajcarskom Senatu. Zbog specifičnosti švajcarskog političkog sistema, zasnovanom na direktnoj demokratiji i referendumima, ova funkcija ima velikog značaja jer šef diplomatije ne može da donese nijednu važnu odluku bez konsultovanja Parlamenta i Senata. Marti je bio medju retkim švajcarskim političarima koji se otvoreno suprotstavljao priznavanju Kosova. Otvoreno je u javnosti kritikovao politiku ministarke Kalmi Rej i zastupao stav da Bern treba da sačeka sa priznavanjem Kosova, ističući tamošnju tešku ekonomsku situaciju, kršenje prava manjina, veliku korupciju i interes da se očuvaju dobri odnosi sa Srbijom, "ako neutralnost još uvek nešto znači".

Marti je u intervjuu švajcarskom Tagesancajgeru istakao da u Kantonu Tićino živi oko pet hiljada "odlično integrisanih Srba" i zapitao se kako sa pravne strane objasniti secesiju Kosova, kao i šta će biti ako Srbi iz Bosne traže odvajanje od matične države.

"Rezolucija 1244, još uvek na snazi, kaže da je Kosovo deo Srbije. Žalosno je da se rezolucije UN primenjuju samo kada to nekome odgovara", rekao je povodom odluke vlade u Bernu da medju prvima prizna nezavisnost Kosova. Kada je ministarka spoljnih poslova Švajcarske Mišlin Kalmi Rej, inače poznata po proalbanskim stavovima, u martu ove godine odlučila da ode u Prištinu, da tamo otvori ambasadu, Marti je odbio je da je prati.

Ocenio je da je Karla del Ponte, kao ambasador Švajcarske u Argentini, prekršila osnovna diplomatska pravila, obajvljujući knjigu "Lov" i nameravajući da učestvuje u njenoj promociji. Složio se sa odlukom šefice Ministarstva spoljnih poslova Švajcarske da je opozove ukoliko ne odustane od bučno najavljivanog predstavljanja knjige u martu u Milanu. U isto vreme, naglašavao je da su navodi o trgovini organima takvi da ih treba ispitati da bi, konačno prošle nedelje, bio imenovan za izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope upravo po tom pitanju.


Dik Marti je rodjen je 1945. godine. U detinjstvu je do šeste godine bio gotovo slep i kaže da mu je iz tog teškog perioda ostala sklonost da se suočava sa izazovima. Završio je pravni fakultet u Nojšatelu, a doktorirao u Frajburgu (Nemačka). Marti je ugled stekao kao javni tužilac u borbi protiv organizovanog kriminala, vodeći devedesetih nekoliko krupnih afera kao što je "Pica konekšn" posle koje je tadašnja švajcarska ministarka pravde Elizabet Kop podnela ostavku zbog umešanosti njenog muža u pranje novca. Radio je 12 godina kao javni tužilac u kantonu Lugano zajedno sa Karlom del Ponte. Godine 1989. započeo je političku karijeru u Liberalno-radikalnoj partiji Švajcarske.U svojoj zemlji izabran je za političara godine u 2006. godini. Oženjen je, ima tri ćerke i četvoro unučadi.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...