"RUSKI CAR", LIČNOST GODINE 2007.

Urednik američkog magazina Tajm, Ričard Stengel objavio je 19.12.2007. ekskluzivno u emisiji "Today Show" TV mreže NBC da je Vladimir Putin ličnost godine 2007. po izboru tog časopisa. Ričad Stengel rekao je da su čitaoci Tajma izabrali književnicu J.K.Rouling u "online“ anketi ali da je Putin ipak dobio titulu i to po odluci urednika.

Predsednik Putin primio je urednike Tajma 12.12.2007. u predsedničkoj rezidenciji pored Moskve, iako se ne sastaje često sa stranim novinarima. Stengel je okarakterisao Putina kao dinamičnog, ali opasnog: "Njega nije briga za građanske slobode ili slobodu govora, najvažnija mu je stabilnost Rusije i red.“ Na naslovnoj strani štampanog izdanja nazvali su ga „Putin - Car nove Rusije“. Urednici su dobili utisak da je Putin bio veoma krut o tome kako na njega gledaju Amerikanci i da je jedna stvar koja ga čini izuzetnim to što nije zainteresovan da se dopadne ljudima.

"On uopšte nije šarmantan, on je čista snaga volje“. Urednici prenose da se Putin opušta slušajući dela klasičnih kompozitora kao što su Brams, Mocart i Čajkovski a omiljena pesma od Bitlsa mu je "Yesterday“. Nikada nije poslao e-mail u svom životu i mada je odrastao u zvanično ateističkoj zemlji, vernik je i često čita Sveto pismo.

Časopis Time dodeljuje ovu titulu od 1927. godine i njen prvi nosilac bio je Čarls Lindberg, američki pilot koji je prvi preleteo Atlantik. Svi američki predsednici još od Ruzvelta, sem Forda, bili su bar jednom ličnost godine. Trebalo bi pomenuti da su među nosiocima ove titule i Hitler (1938.), engleska kraljica Elizabeta II (1952.) kao i vođa islamske revolucije u Iranu Ajatolah Homeini (1979). Godine 2006, titulu ste poneli "Vi“-milioni ljudi koji su učinili internet vitalnom silom komunikacije i kulture.

Putin je četvrti ruski lider koji je izabran za ovu titulu. Staljin je imenovan dva puta - 1939. i 1942. godine, Nikita Hruščov 1957. godine i Gorbačov 1989. godine za završetak hladnog rata.

Urednici Tajma izabrali su Putina između brojnih kandidata kao što su bivši potpredsednik SAD Al Gor, koji je dobio Nobelovu nagradu za svoju bitku protiv globalnog zagrevanja, književnica Rouling koja je objavila sedmi, poslednji nastavak serije o Hari Poteru, Mahmud Ahmadinedžad, predsednik Irana, Kondoliza Rajs, državni sekretar SAD, kineski lider Hu Jintao i drugi.

Stengel je rekao da je Gor završio drugi po mišljenju urednika, Roulingova treća, Hu Jintao četvrti. To je bio prvi put da je magazin rangirao nominovane. Čitaoci koji su glasali "online“, izabrali su Roulingovu kao prvu, Gora drugog, Ahmadinedžada treceg, Rajsovu četvrtu, a Putin je tek sedmi.

"Time“-ova titula "Ličnosti godine“ nije i nikada nije bila čast, niti takmičenje u popularnosti. Urednici kažu da je to posmatranje sveta kakav jeste i najmoćnijih pojedinaca i sila koje na taj svet utiču - dobrim ili lošim. Da li će se ruski predsednik Putin pokazati kao reformator ili autokrata saznaće se posle nekoliko decenija. Svakako, Putin je izvanredno vodio Rusiju, piše u Tajmu, i vratio je na poziciju svetske sile. Iz tog razloga, Vladimir Putin je proglašen za ličnost godine 2007.

Priredila: Tijana Vlahović

Izvori: Time, Reuters, Spiegel Online MSNBC, Fox Online

"RUSKI CAR"

Delovi intervjua magazinu Tajm

Putin za vreme intervjua (foto: magazin Tajm)

“On nije dobar momak, ali je uradio neverovatne stvari. On je novi car Rusije i opasan je zato što ne vodi računa o građanskim slobodama, ne brine ga sloboda govora; on se brine o stabilnosti. Ali stabilnost, to je ono što je zaista neophodno Rusiji, i zato ga Rusi obožavaju”.

Tim rečima obrazložio je Ričard Stengel, odgovorni urednik američkog časopisa Tajm, odluku da se za ličnost godine proglasi Vladimir Putin. U konkurenciji su bili lauret Nobelove nagrade Al Gor, predsednik Kine Hu Jintao, Džoan Rolings, i komandant američkih snaga u Iraku Dejvid Petreus.

Putin je proglašen za čoveka godine, ističe se “zbog izuzetnog, majstorskog rukovođenja zemljom koju je preuzeo i doveo u stanje stabilnosti”. Ogroman intervju s Putinom časopis je objavio pod naslovom “Rodio se car”.

Američki novinari su, valjda, da bi potvrdili verovanje o američkoj površnosti i neobrazovanosti, pitali Putina, između ostalog, kakvi su danas njegovi odnosi s Jeljcinom i “obavestili ga” da je rođen 1946. godine (umesto '52.) a nikako nisu mogli da shvate šta je to “nacionalni lider”.

Iz opširnog intervjua prenosimo neke delove preuzete sa sajta predsednika Rusije.

O odnosima između Rusije i SAD:

Nesporno je da je period hladnog rata bio tragedija naših odnosa. I ja bih veoma voleo da se rudimenti tih odnosa ne čuvaju danas, a pogotovu ne u budućnosti. Meni se čini da se u poslednjoj deceniji, a možda čak i za poslednjih 50 godina, u društvenu svest SAD usađuje ideja o isključivosti Sjedinjenih Država. Sigurno da za to ima osnove, zato što je to fenomen u istoriji čovečanstva: za 250 godina, od kolonije su se pretvorili u naprednu državu, u jednog od svetskih lidera današnjeg dana - to govori o mnogome, govori o talentu američkog naroda, o optimalnom uređenju ekonomske i političke sfere. Ali lideri, po pravilu, nemaju posebna prava - oni, po pravilu, imaju obaveze. A ako lideri počnu da misle da imaju posebna prava, često gube liderske pozicije.

O mešanju Amerike u unutrašnje stvari Rusije:

Mi se ne mešamo u vaše unutrašnje stvari. Zašto vi mislite da imate pravo da se mešate u naše? U tome je osnovni problem naših odnosa. Poslednjih godina nam govore: mi vas čekamo, mi želimo da vas primimo u našu porodicu, u našu civilizovanu zapadnu porodicu. Ali, kao prvo, otkud vi znate da je vaša civilizacija najbolja? Postoje mnogo starije civilizacije od američke. A kao drugo, stavljaju nam do znanja: “Mi smo spremni da vas primimo, ali imajte u vidu da je naša porodica patrijarhalna, mi smo ovde stariji a vi morate da nas slušate”. Tako se ne mogu graditi odnosi u savremenom svetu.

O NATO:

Neću da kažem da je NATO smrdljivi leš hladnog rata. Ali to je sasvim sigurno nešto što nam je ostalo iz prošlosti. Nema potrebe da krijemo - najpre je stvoren NATO, pa je onda stvoren varšavski pakt kao odgovor na to. (....) Ako mi treba danas da tražimo kompromise i razumevanja, ako poštujemo interes drugog u okviru mnogopolarnog sveta, onda takve oprganizacije nisu univerzalni instrument za rešavanje problema. Kako, na primer, NATO može da se bori protiv terorizma? Zar je NATO zasmetao teroristima da 11. septembra nanesu udar po Sjedinjenim Državama i unište stotine i hiljade Amerikanaca? Gde je tada bio taj vaš NATO, da likvidira tu pretnju, da učini Ameriku bezbednom?

O izborima:

Šta vi mislite, zašto je gospodin Kasparov, kad su ga hapsili, govorio engleski, a ne ruski. Niste o tome razmišljali? Ja mislim, pre svega zato što sva njegova vatrenost nije bila okrenuta sopstvenom narodu, već zapadnom auditorijumu. Čoveka koji u sopstvenoj zemlji radi za auditorijum druge zemlje, nikad neće nazvati političarem. Zato što onaj ko pretenduje na to da bude lider svoje zemlje, mora da misli o interesima svog naroda i da govori maternjim jezikom. (...)

A sada što se tiče hapšenja. Da znate, kod nas su svi imali pravo, i tako će biti i na predsedničkim izborima, da izraze svoje mišljenje.U skladu sa zakonom, svi učesnici parlamentarnih i predsedničkih izbora imaju dostup sredstvima informisanja. Pogledajte neke kanale: takozvani opozicionari se nisu skidali sa ekrana. Da, na nekima ih je bilo manje, ali ih je, u okvirima određenim zakonom, bilo. A na nekim ekranima su bili stalno. Imali su ozbiljnu, veoma ozbiljnu finansijsku podršku i mogućnost da javno iskažu svoje mišljenje na ulicama i trgovima, ali tamo gde je dozvoljeno, u skladu sa zakonom. Ali njihov zadatak nije bio da demonstriraju svoje mišljenje. Njihov zadatak je bio da isprovociraju organe reda, da se izbore da budu uhapšeni i da potom apeluju na svoje pristalice, ali ne u zemlji nego u inostranstvu, da dokazuju da kod nas postoje problemi. Taj svoj cilj su postigli i postizaće ga i u budućnosti, zato što ćemo mi od svih tražiti da poštuju zakone RF. Ali ako im neko bude branio da ostvare svoje zakonsko pravo da izraze svoje mišljenje, onda ćemo kazniti one koji to rade, te ljude iz vlasti koji ometaju naše građane da koriste svoja ustavna prava.

O korupciji:

Loše rešavamo to pitanje i loše kontrolišemo situaciju u toj sferi. Moram da vam kažem, i mislim da to za vas nije novost, u ekonomiji tranzicije, pa još i u uslovima prestrojavanja političkog sistema, naravno, mnogo je teže rešavati te probleme, zato što kod nas još ne postoji odgovarajuća reakcija građanskog društva, nije stvoren, na žalost sistem kontrole građanskog društva.

O KGB

Ako govorimo o onome što je bilo pozitivno u mom radu u obaveštajnoj službi to je činjenica da su nas učili da se bavimo samoobrazovanjem, da analiziramo ono što se događa i iz toga izvodimo zaključke i reagujemo na određeni način.(...) Rad u obaveštajnoj službi to je veština rada s ljudima i, pre svega, to je poštovanje ljudi sa kojima radiš.

Putin u vreme službovanja u KGB (foto: magazin Tajm)

O rezultatima osmogodišnjeg rada:

Možda su neke stvari mogle biti urađene drugačije, mekše. Možda smo mogli imati i bolje rezuultate. Ali ono što smo uradili u poslednje vreme, u ekonomiji je zaista uspeh. Rast ekonomije poslednjih nekoliko godina je 7 posto godišnje. A ove godine još više. Potpuno smo se oslobodili mnogih milijardi dugova. Dohodak stavnovništva raste za 12 odsto godišnje.

Da li su uspesi posledica srećnih okolnosti:

Budale imaju sreće, a mi radimo od jutra do sutra. Da, postoje pozitivni faktori, ali da se podsetimo - i za vreme SSSR-a cene nafte i gasa su takođe letele u nebo, a rezultata nije bilo.

Mi sada drugačije radimo. Nije nam zadatak da samo bušimo rupe i pumpamo naftu da bismo je skupo prodavali. Mi stvaramo rezerve, stvaramo uslove za razvoj drugih grana naše ekonomije. Stvaramo nove institute za razvoj, specijalne ekonomske zone, posebnu pažnju posvećujemo obrazovanju i nauci...

Zašto su oligarsi u centru pažnje države?

Neka ne varaju i niko neće na njih obraćati pažnju.

Zašto Amerika ne razume Rusiju?

Znate, ja ne verujem da je ne razume. Mislim da je to svestan pokušaj da se stvori određena slika o Rusiji na osnovu koje bi moglo da se utiče na našu unutrašnju i spoljnu politiku. Mi smo ne samo rekli, nego i mnogo puta dokazali da ne želimo da budemo samo partner nego i prijatelj Amerike. Ali ponekad imam utisak da Americi nisu potrebni prijatelji. Njima su samo potrebni vazali kojima mogu da komanduju.

Kad je osetio da je postao nacionalni lider

Nisam osetio. Ni sad ne osećam. Ja se osećam kao konj koji vuče nekakva kola natovarena ogromnim teretom. Iskreno rečeno, od toga koliko brzo i efikasno uspem da se krećem u tom pravcu, toliko i osećam zadovoljstvo od onoga što radim.

Ljubinka Milinčić