REŠILI SMO DA OSTANEMO OVDE

Priredio:    M. Đukić

Stenogram tv intervjua Kamerona Mantera, ambasadora SAD u Beogradu

Gledate Oko magazin, ja sam Zoran Stanojević. Danas imamo samo jednu temu. To je intervju sa ambasadorom SAD u Srbiji, gospodinom Kameron Manterom. Sa njim razgovaramo o tome kakvi su odnosi Srbije i SAD, nakon što su SAD priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.



Kameron Manter, ambasador SAD u Beogradu


Z.Stanojević: Vaša ekselencijo, dobrodošli na RTS. Drago nam je što se ovde.

Kameron Manter: Hvala vam. Drago mi je što sam ovde.

ZS: Da počnemo odmah sa teškim pitanjima. Kao argument za nezavisnost Kosova SAD su rekle da će to obezbediti dugoročnu stabilnost na Balkanu. Ipak od 17. februara čini se da Balkan nije toliko stabilan. Naprotiv, čini se da ima puno nestabilnosti. Koji je Vaš stav povodom toga?

KM: Kao što se rekli, dugoročno je duže od 17. februara. Slažem se da napad na našu ambasadu, koji se na žalost dogodio, nije baš pokazatelj dugoročne stabilnosti, ali verujemo da je za duži rok, za mnoge mesece i godine pred nama situacija na Kosovu, koja je 1999. postavljena kao privremena situacija, morala da bude rešena i verujemo da rešenje, iako njime nisu zadovoljni mnogi ljudi - na primer Vlada Srbije - verujemo da će dovesti do povećanja stabilnosti na Balkanu.

ZS: Nije reč samo o Vladi Srbije. Verovatno možete da osetite da je u pitanju većina građana Srbije.

KM: Potpuno ste u pravu. U zadnje vreme sam puno razgovarao sa raznim ljudima u vašoj zemlji. Kao što znate jedna od odluka vaše vlade bila je da predstavnici vlada koje su priznale Kosovo neće imati pristup do visokih zvaničnika. Znači, ne razgovaram sa predsednikom, premijerom i ministrima. To mi pruža divnu priliku da sretnem puno ljudi, običnih Srba i slažem se sa Vama, jako su zabrinuti na emotivnom nivou onim što se dogodilo. To jako dobro shvatam. Pošto puno volim Srbiju, žao mi je što to čujem i snažno saosećam sa njima. Ovo je pitanje u kome se naše vlade ne slažu. Mi smo doneli odluku da priznamo Kosovo jer verujemo da će to doprineti dugoročnoj stabilnosti Balkana, ali shvatamo da to nije lako građanima Srbije. Tu nemamo iluzije.

ZS: Šta ako je to bila greška?

KM: Ne verujemo da je tako.

ZS: Ali, kako ćete to objasniti?

KM: Objašnjavam građanima koje sretnem, zapravo oni objašnjavaju meni, da iako je ovo važno emotivno pitanje za Srbe, postoje brojna polja na kojima Srbi i Amerikanci rade zajedno. Na primer, imamo opsežan program pomoći. Trošimo 50 miliona dolara godišnje kojima mladim biznismenima pomažemo da pokrenu svoje poslove, pomažemo zemljoradnicima, obučavamo ljude koji rade u pravosuđu i mada shvatamo bol i nezadovoljstvo Kosovom, osećamo da postoji i dublja veza. Odnos između Amerike i Srbije definišemo kao nešto više od diplomatske odluke koju smo doneli.

ZS: Kada pominjete sve to, gledaocima verovatno izgleda da to sve nudite u zamenu za Kosovo.

KM: Ne verujem da je tako. Posvećeni smo i bili smo posvećeni Srbiji već 125 godina. To je dugo prijateljstvo koje ide do dana Kraljevine Srbije kroz dva rata koja smo vodili zajedno, kroz zahvalnost koju osećamo prema onim Srbima koji su da pomogli naši piloti pobegnu tokom rata. Imamo puno takvih primera. Kada sam prvi put došao u Jugoslaviju, sedamdesetih godina osetio sam to prijateljstvo i osećam ga i danas. Kad putujem po Beogradu i izvan Beograda, toplo me primaju čak i oni ljudi koji se ne slažu sa odlukom moje vlade po pitanju Kosova. S toga, postoji osnova prijateljstva koju ćemo, bez obzira na Kosovo, nastaviti da razvijamo u budućnosti.

ZS: Da li se dešava da Vas ljudi sa kojima razgovarate pitaju šta se dogodilo s tim prijateljstvom, zašto ne podržavate više Srbiju, naročito u pitanjima kao što je Kosovo?

KM: Ne kažu to. Pitaju kako ćemo da radimo jedni s drugima u budućnosti. A ja im kažem da ćemo nastaviti da im pomažemo i nadamo se da ćemo vam pomoći da pronađete svoj put u Evropu, u evropske institucije i mnogi ljudi sa kojima sam razgovarao, iako su tužni zbog Kosova, shvataju da smo posvećeni tome.


ZS: Da li razgovarate samo sa ljudima koji govore engleski?

KM: Ja ne govorim srpski, ali srećom u ovoj zemlji postoji talentovana grupa prevodilaca koji mi omogućavaju kontakte od lokalnih biznismena do gradonačelnika, čak i do novinara. Pričam sa raznim ljudima.

ZS: Ne mislite da se nešto izgubilo u prevodu u porukama koje dobijate od ljudi?

KM: Nadam se ne. Osećam iskrenost i verujem im.

ZS: Hajde da se vratimo kratkoročnoj nestabilnosti za koju ne možemo da predvidimo koliko će trajati. Posle priznanja Kosova vlada u Srbiji je pala, u Srbiji je politička kriza i niko ne može predvideti koliko će ta kriza trajati. Postoji veliko protivljenje Srba na Kosovu prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti. Da li to znači da ste na neki način pokušali da rešite jedan problem otvarajući desetine drugih problema, naročito u ovom regionu a takođe i širom sveta?

KM: Mislim da smo ovde rešili pitanje ili smo bar krenuli putem rešavanja problema u ovom delu sveta. Nemam utisak da je naša odluka stvorila nove probleme. Postoje stara istorijska pitanja na koja ća me ljudi oduvek podsećati. Pošto sam istoričar, mnogi mi pomažu da naučim više o istoriji vaše zemlje, ali ne verujem da smo stvorili nove probleme. Postoje stari i tu smo da pomognemo.

ZS: Šta sa drugim zemljama u regionu koje pažljivo posmatraju šta se dešava i razmišljaju: "Da li smo mi sledeći?" Pomenimo samo Makedoniju u Bosnu.

KM: Te dve zemlje gledaju pažljivo kakve su im šanse da postanu članovi evropskih institucija, evropske unije i NATO-a. Nadaju se da im ovo neće zasmetati.

ZS: Zašto bi Vam verovali?

KM: Zašto ne bi?

ZS: Recimo, posle rata sa NATO 1999. godine, doneta je rezolucija UN u kojoj se kaže da je Kosovo deo Srbije. Nigde nije pisalo da će biti drugačije, ali to se promenilo.

KM: To je drugačija interpretacija događaja iz 1999. godine od one koju ja imam. Rezolucija Ujedinjenih Nacija je doneta te 1999. godine da bi se pronašao i rešio konačan status Kosova. Ona nije određivala novu rezoluciju Ujedinjenih nacija i u njoj je rečeno da je to privremena mera. Kada se došlo do tačke gde se to može rešiti, verujemo da je rešeno na način za koji se nadamo da će svima doneti mir. Nadam se da će oni koji su razočarani naći način da rade sa svojim susedima i pronađu stabilnost na Balkanu.

ZS: Zašto mislite da je Kosovo jedinstven slučaj kada od 17. februara čujemo puno pokreta širom sveta koji pozivaju da takav primer postane standard za ono što žele, a to je obično nezavisnost?

KM: Postoji puno primera širom sveta ljudi koji se ne slažu jedni s drugima. Možemo da govorimo o Abhaziji, o Nagorno Karabahu, Kipru, o brojnim takvim slučajevima. Jedini slučaj za koji znam u kome je doneta rezolucija UN da se njene snage postave na teren, da bi našle konačno rešenje te teritorije, jedina za koju znam je Kosovo. To čini razliku, to je zadatak rezolucije 1244, a zadatak UMNIK-a bio je pronalaženje rešenja Kosova. Koliko znam to se nije dogodilo na Kipru i u Abhaziji. Ne sumnjam da širom sveta postoje ozbiljni problemi oko granica.

ZS: Na tim mestima nije bilo intervencija NATO-a.

KM: Takođe tamo nije bilo Miloševića.

ZS: Na nekim mestima je bilo slično, čak i gore od Miloševića.

KM: U ovom konkretnom slučaju bila je intervencija NATO-a, doneta je odluka UN da se pronađe konačni status Kosova i posle mnogo godina verujemo da smo uradili ono što je trebalo.

ZS: Ipak niste se okrenuli Ujedinjenim nacijama da reše konačno pitanje statusa, na neki način ste pregazili UN?

KM: Na žalost, Rusi su odlučili da blokiraju tu odluku.

ZS: Šta tome fali, ako morate da donesete unilateralnu odluku u Savetu bezbednosti, šta tu nije u redu? Sledeći put u nekom drugom pitanju SAD će biti protiv neke odluke. Da li biste voleli da ...

KM: Mi naprosto verujemo da nismo prekršili međunarodno pravo, rešavajući to na ovaj način.

ZS: O tome se puno raspravlja.

KM: Da.

ZS: I mislite da ne postavljate primer koji će u budućnosti na bilo koji način ugroziti međunarodno pravo?

KM: Verujemo da jedinstvenost ovog slučaja čini razliku od svih drugih situacija, način na koji su UN postavile ovu privremenu administraciju kako bi rešile status Kosova. Verujemo da to čini razliku.

ZS: Ako vam neko bilo gde u svetu priđe i kaže, "Možemo li i mi tako kao što ste uradili na Kosovu", Vi im kažete "Ne, to je jedinstven slučaj" a oni kažu "Zašto su kosovski albanci bolji ljudi od nas?" Šta ćete vi reći?

KM: Da ne mogu da prosuđujem. Ovde sam da bih bio ambasador u Srbiji i ne znam ništa o tim drugim slučajevima a svi oni će biti drugačiji. Ne mogu da prosuđujem. To je hipotetično pitanje.

ZS: I jako diplomatski odgovor, rekao bih. Ipak, mislite li da je Vaša zemlja pomagala u procesu pregovora o budućem statusu Kosova ili je Amerika ohrabrivala Albance da ne prihvate bilo kakav kompromis?

KM: Mislim da se u ovoj zemlji snažno veruje da smo stali na jednu stranu. Mi smo kroz "Trojku" u završnom periodu prošle godine pokušavali da vidimo ima li bilo kakvog načina da čelni ljudi s obe strane dođu do sporazuma. Bilo kakav sporazum rukovodstva obeju zemalja bio bi bolji od nedostatka sporazuma. Nadali smo se da će "Trojka" - Rusi, Amerikanci i Evropljani - okupiti lidere tih zemalja kako bi oni razgovarali i došli do dogovora. Na žalost, oni to nisu uradili i to je bio žalostan deo. Prihvatili bismo bilo koji dogovor koji bi sklopili lideri iz Beograda i Prištine ali oni ga nisu postigli.

ZS: Ali Srbi ovako misle: dobro, rekli ste da biste prihvatili bilo kakav sporazum, ali kad nema sporazuma staćemo na stranu Albanaca. Ovde se mnogi pitaju: zašto ste toliko proalbanski? Šta je vaš specijalni interes na Kosovu?

KM: Nismo proalbanski. Verujemo da je način za rešavanje statusa uključivao i kraj tih razgovora. Razvlačiti ih doveka nikome ne bi koristilo. Znači, iako je odluka koju smo podržali mnoge Srbe učinila nesrećnim, verujemo da je bila neophodna za dugoročnu stabilnost Balkana.



ZS: Dobro. Kako ćete obezbediti dugoročnu stabilnost ukoliko sad imamo nestabilnost? Ne čini se da ide nabolje.

KM: Mogu samo da se nadam da će ići na bolje, jer se ne treba fokusirati na način odvijanja procesa niti na nezadovoljstvo naroda. Ljudi imaju pravo da na emotivan način razmišljaju o postojbini kako vide Kosovo i tako dalje, ali treba krenuti napred, razmišljajući o evrospkoj budućnosti koju će, uveren sam, imati obe zemlje, i Srbija i Kosovo.

ZS: Imate li nešto jače ili bolje od čiste nade?

LM: Imam iskustvo. Gledam kako se Evropa razvijala u proteklih 50 godina, način na koje su nestale nekada krajnje emotivne i problematične granice. Ljudi u zemljama u kojima sam radio, Poljskoj koja ima strašnu istoriju sa Nemačkom, Česi takođe imaju taj problem. Činjenica da oni mogu da rade jedni s drugima ispunjava me ne samo nadom već i uverenjem da je moguće.

ZS: U intervjuu za CORD, časopis koji se objavljuje u Srbiji, rekli ste da na žalost obe strane nisu mogle da izađu sa bilo čime što je prihvatljivo. I sada nam ostaje situacija koju moramo da učinimo delotvornom. Učinićemo da uspe. To zvuči pomalo strašno jer su iste reči upotrebljene za Irak: učinićemo da uspe. Tamo ne uspeva. Zašto mislite da ćete to uspeti na Kosovu?

KM: Pogrešno je tako se fokusirati na reči, jer situacija u Iraku je drugačija nego ovde. Hteo sam da kažem da, ne samo što podržavam ono što se dogodilo, konačno priznanje Kosova, jako se trudimo da se i kosovski Albanci posvete onome što su obećali, Ahtisarijevom planu koji pre svega štiti manjine, zaštiti srpske kulturne baštine, zaštiti prava Srba koji žive na Kosovu. Kad kažem: učinićemo da uspe, znači da smo posvećeni tome da se i kosovski Albanci pridržavaju svoje strane dogovora. Držaćemo se toga i tome smo posvećeni.

ZS: Nedavno sam razgovarao sa Srbima na Kosovu. Kažu da se uopšte ne osećaju bezbednijim na nezavisnom Kosovu.

KM: Nikad nisam bio na Kosovu. Znači, vi to bolje znate. Ali u izveštajima koje ja imam ipak se trude da im enklave očuvaju bezbednim. Pošto nisam bio tamo, ne mogu da vam osporim, mogu samo da kažem da dobijam izveštaj po kojima ljudi veruju KFOR-u i KFOR radi na njihovoj bezbednosti.

ZS: Znači Srbima će trebati KFOR, naoružane snage radi zaštite bezbednosti. Koliko dugo?

KM: Koliko god bude bilo potrebno.

ZS: Sto godina, dvesta?

KM: Nadam se da će kosovski Srbi kao i Srbi iz Srbije početi da se bave pitanjima u kojima želimo da vam pomognemo. Pitanja kao što su poslovi, investicije, obrazovanje vaše dece, način da se putuje u Evropu. To su pitanja koja ujedinjuju ljude u Evropi i nadam se da će ujediniti i kosovske Srbe i Albance, kao i Srbe u Srbiji. Neka to budu pitanja na kojima će raditi političari i gde mi, iz stranih zemalja, možemo da vam pomognemo.

ZS: Zašto mislite da ih je bilo nemoguće ujediniti po tim pitanjima unutar Srbije, ukoliko je Kosovo još uvek deo Srbije?

KM: Po rezoluciji 1244 i na osnovu onoga što se devedsetih dogodilo na Kosovu, nije bilo moguće da se Srbija vrati na vreme pod Miloševićem ili period pre njega.

ZS: Ne, ne govorim o tome. Kažete da želite da vidite Srbe i Albance ujedinjene na Kosovu. Jednostavno sam pitao zašto to mora da se odigra u nezavisnom Kosovu? Zašto je nemoguće da se ujedine, da žive i rade zajedno u zemlji kao što je Srbija? Zašto Kosovo mora da bude nezavisno ako želite da se ti ljudi ujedine?

KM: Kad kažem ujedinjeni, mislim ujedinjeni u verovanjima kao što su budućnost dece, društvena i ekonomska pitanja. Ne ujedinjeni jedni s drugima u svakom trenutku, već ujedinjeni u verovanju da moramo da za sobom ostavimo ideje koje su toliko dugo razdvajale ljude, ujedinjeni u verovanju da kao članovi evropske zajednice dele iste vrednosti. Smatramo da je na osnovu istorije devedesetih, bilo neophodno da Ujedinjene nacije postave privremenu administraciju zaduženu da reši status Kosova i da ne treba očekivati da ljudima koji su prošli kroz događaje devedesetih - vlada Srbija.

ZS: Ali ne bi vladali isti ljudi. Druga je vlada. Bile su krupne promene od 99. godine. Znači, ne verujete da bi stav koji Srbija ima ovih dana pomogao u procesu ujedinjenja?

KM: Da su konkretni predlozi sa srpske strane dočekani i prihvaćeni predlozima iz Prištine, to bi moglo da bude rešenje. Ali, na žalost u razgovorima pod "Trojkom" nije došlo do zadovoljavajućih alternativa.

ZS: Ovde se shvatalo da albanska strana ne želi ništa manje od nezavisnosti a u tome su ih podržavale SAD?

KM: To nije bio naš plan. Mi smo pritiskali Albance da razgovaraju sa Beogradom, govoreći da je najbolje moguće rešenje dogovor vaše dve strane.

ZS: Šta je sa trenutnom političkom situacijom u Srbiji? Proteklih dana ste davali izjeve koje se mogu shvatiti kao stajanje na jednu stranu u političkom životu zemlje u kojoj ste ambasador. To nije baš diplomatski, komentarisati koga biste podržali na izborima.

KM: Ne verujem da se mnogo razlikuje od onoga što smo radili u prošlosti. Od 2000. godine ne dajemo novac nijednoj političkoj stranci, ali smo posle 2000. godine nudili tehničku pomoć za izbore svim demokratskim strankama.

ZS: Šta su za vas demokratske stranke?

KM: Stranke koje prihvataju Haški tribunal, stranke koje su spremne da prihvataju obaveze Srbije koje je definisala međunarodna zajednica, vezano za optužene i za ratne zločine. Drugim rečima, dve stranke koje ne mogu da dobiju su socijalisti i radikali ali svim drugim strankama je ponuđena tehnička pomoć i dosada su sve prihvatile. Srećni smo što je naša tehnička pomoć otišla svm strankama uključujući i DSS. I oni su je ranije prihvatili.

ZS: Da, ali kad kažete da ste posvećeni vašoj spoljnoj politici po pitanju Kosova i kažete da shvatate da većina Srba misli drugačije, da ovo nije dobro rešenje problema, a onda kažete da podržavate neke političke stranke... Mislite li da im kvarite šanse na izborima ili u političkom životu Srbije? Ponekad ljudi shvataju da im vaša podrška ne čini uslugu.

KM: To je tačno. Hoću da kažem da nikome ne govorim kako da glasa. To je poslednje što želim. Ali hoću da naglasim jednu drugu stvar: za ovih šest meseci koliko sam ovde, malo sam upoznao ovu zemlju i znam da su ljudi ovde sposobni da u glavi drže više od jedne ideje, mnogo ideja odjednom. Ne govorim ovo kao šalu. Kažem da može da vam bude žao zbog Kosova, a da ste i dalje za evropsku budućnost. I takođe možete da vidite da Amerika u naporima da osnaži demokratiju u ovoj zemlji, može da bude neko s kime možete da sarađujete. Ne tražim da jedno zamenite drugim, smatram da je komplikovanije od toga. Brojnim prijateljima Amerike je jako teško što osećaju da su nekako ideali u koje veruju i koje mi predstavljamo, na drugoj strani kosovskog pitanja. Verujem da su ljudi u ovoj zemlji dovoljno razboriti i da shvataju da želimo da ova zemlja bude uspešna i da je u Evropi. Čak i ako se ne slažemo oko rešenja za Kosovo, još uvek možemo da to uradimo.

ZS: Neki ljudi ne mogu da prevaziđu pitanje Kosova. Šta kažete na to?

KM: Voleo bih da im pomognem da mogu, ali to je na njima, ne na meni. To je emotivno pitanje za Srbe. Ne pretvaram se da ga razumem bolje od njih, ali ljudima koji žele da rade za evropsku budućnost nudimo saradnju na vrlo otvoren i slobodan način.

ZS: Stavljate ih pred težak izbor.

KM: To ne nameravam. Ne shvatam izbor...

ZS: Recimo, birajte: da li ste za Evropsku uniju ili Kosovo? A ljudi kažu, zašto ne oba? Ne vladanje Kosovom, jer to i nije bila namera srpskih vlasti već da im se da najviši nivo autonomije, nešto što nikada nisu imali pod Miloševićem.

KM: Moja poenta je da se ne slažemo po pitanju Kosova, američka i srpska vlada. Mnogi ljudi na Kosovu, .. izvinite, u Srbiji, nisu zadovoljni kako je ovo ispalo, ali to ne znači da ćemo kroz to definisati ceo naš odnos. Naš odnos takođe uključuje činjenicu da smo ovde posvećeni demokratiji, napretku, investicijama, pomoći i to ćemo nastaviti da radimo. Mi to ne vidimo kao izbor, morate da se nekako složite sa našom vladom oko Kosova, morate da razmišljate kao mi, shvatamo da su ljudi različiti, prijatelji mogu da se ne slažu, porodice mogu da se ne slažu, ali to ne znači prekid unutrašnjih odnosa koji mogu biti korisni za narod. Nastavićemo to da radimo i nećemo nikoga prisiljavati ali ćemo to nuditi kad god možemo.

ZS: Kakvi su Vaši trenutni odnosi sa srpskim zvaničnicima, iako je srpska vlada u ostavci kao i parlament.

KM: Kao što znate, Vlada Srbije je donela odluku da visoki Vladini zvaničnici sve do nivoa podsekretara u ministarstvima ne mogu da pričaju sa predstavnicima zemalja koje su priznale Kosovo. Znači, zbog toga nemam priliku da pričam sa mnogim zanimljivim i talentovanim ljudima koji vode ovu zemlju. Time, kao što sam već rekao, dobijam više vremena da razgovaram sa raznim ljudima koji mi pomažu da naučim nešto više o onome što se dešava izvan iz Beograda. Jako bih voleo da se u bilo kom trenutku sretnem sa visokim zvaničnicima. Prihvatam da je to njihova odluka.

ZS: Pomenuli ste prijateljstvo između Srbije i SAD pre više od 125 godina. Brojni srpski političari su bili proamerički orijentisani. Ali, ovih dana čuju se izjave, čak i od onih koji smatrate prijateljima Amerike, koje su veoma oštre, naročito kritikuju neke članove vaše administracije. Kako reagujete na to?

KM: Mogu samo da reagujem činjenicama. Kao prvo: shvatam da su ljudi uznemireni i ne očekujem da ljudi ne reaguju emotivno na Kosovo. Sve dok ovdašnja vlada reaguje na nenasilan način, to poštujem, ali nadam se da će i oni a i ljudi ove zemlje proceniti šta mi u ambasadi i u našoj zemlji radimo i da će pogledati programe pomoći i investicije, poslove koje smo doneli i da će videti da, iako se ne slažemo oko Kosova, postoji ogromna mogućnost da se razvije mogućnost ovdašnjih ljudi kroz rad sa Amerikancima. To je sve što tražimo.

ZS: Možete li da budete malo precizniji oko te pomoći i oko radnih mesta koje stvarate?

KM: Daću vam primer. US Steel je najveći izvoznik iz Srbije. To je lep uspeh za jednu stranu firmu. US Steel daje jako kvalitetne poslove u Smederevu, ti ljudi imaju dobra zaposlenja, imamo Philip Moris, brojne firme visoke tehnologije a tim firmama se dopada što imate jako veštu radnu snagu, vredne ljude, talentovane menadžere. Ovo nije laskanje, već istina. Kada razgovaram sa američkim investitorima, vrlo su zadovoljni ovde, voleli bi da ovo postane jezgro investicija za region. Prirodno je da Beograd bude centar investicija. Sve dok postoji nestabilnost, dok ne znamo šta će biti sa vladom i dok ne možemo da radimo na evropskoj budućnosti, novi investitori će biti skeptični. Žao mi je što moram da kažem, iako mislimo da je ovo sjajno mesto za ulaganje na duge staze, slike ambasade u plamenu na CNN-u ili BBC-u čine strašnu stvar reputaciji Srba. Bilo to zasluženo ili ne, tako je bilo. To je naudilo sposobnostima investitora da dođu, iako mi znamo da je ovo sjajno mesto za investicije. Nadam se da će dugoročna stabilnost o kojoj govorimo, evropski usmerena vlada, vlada sposobna da služi potrebama naroda da napreduje, da će se uklopiti sa potencijalnim snagama naše privrede naročito radne snage, i da ćemo videti još investicija. Mislim da je to moguće i nadam se da će se to dogoditi što pre.

ZS: Mislite li da ste bar delimično, ako ne i više od toga, odgovorni za sadašnju nestabilnost, koje nije bilo 17. februara?

KM: Bilo je nestabilnosti i pre 17. februara. Bilo je razilaženja u Vladi, kao što su svi članovi Vlade rekli kad je pala Vlada, bilo je razilaženja po pitanju smera kretanja zemlje. Ljudi koje sam sreo, ne samo u Beogradu, žele da se krene dalje u budućnost a ne nazad u devedesete, ne u vreme visoke inflacije, u vreme nestašica, već napred, u evropsku budućnost. To mora da se dogodi. Ne verujem da je naša odluka da priznamo Kosovo bila uzrok te rasprave. To moraju da odluče građani Srbije i nadam se da će odabrati put koji će ih u budućnosti učiniti našim partnerima.

ZS: Dakle, kad ste pričali sa običnim Srbima, ali i sa zvaničnicima, jer ste sa njima razgovarali ranije, mislite li da su vaše izjave o prijateljstvu Amerike i Srbije shvatali iskreno?

KM: Prijateljstvo je teška reč. Jer, u ovom delu svetu imate iskustvo, naročito u proteklih petnaest godina koje su bile jako teške, imate prirodnu tendenciju da budete nepoverljivi, da kažete, čekaj malo, da budete skeptični, to razumem. Zamolio bih da ljudi posvete pažnju, ne mojim rečima, već onome što radim, neka pogledaju radna mesta koja stvaramo, novac koji je uložen, koliko dajemo za obuku pravosuđa i sudija, pa neka kažu, ovo je dobra stvar..

ZS: Ili da pogledaju na priznavanje Kosova?

KM: Ako žele da to bude jedino pitanje koje definiše naše odnose biću jako razočaran.

ZS: To je krupno pitanje, na neki način veće od ostalog što ste pomenuli?

KM: Ne slažem se, ali ja nisam Srbin. Nadam se da će Srbi pronaći mesto u definiciji za ove druge stvari kojima možemo da pomognemo. Kada razgovaram sa običnim svetom na ulici često to i sami kažu.

ZS: Pre ovog razgovora, dali ste mi značku koja simboliše prijateljstvo Amerike i Srbije. Ova značka je jeftina za izradu ali je skupa za održavanje. Da li će cena održavanja prijateljstva sada postati veća?

KM: Rešili smo da ostanemo ovde, da radimo sa Srbima, sa našim prijateljima i sa ljudima koji sumnjaju u nas. Da pokušamo da im delima pokažemo, da održimo taj odnos. Znam da ima mnogo Srba koji nam prilaze i s vaše strane kažu da, iako imamo velika neslaganja, ovo je zemlja koja može da bude dobar prijatelj Srbije u budućnosti. Trebaće puno vremena i strpljenja ali smo posvećeni tome. Učinićemo da se to dogodi.

ZS: Gospodine ambasadore, Hvala vam što ste bili naš gost.

KM: Bilo mi je zadovoljstvo. Hvala.


Izvor: RTS1, emitovano 18. marta 2008.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...