OSAMIN POLJUBAC

Ja sam neprijatelj Amerike
Sve do kraja života i sudnjega dana
Ona je izvor i koren uništenja
Ona je zlo na granama drveća.

Ovu strofu, deo dugačke pesme na arapskom jeziku neimenovanog pesnika džihada, najviše voli Osama bin Laden - tvrdi Naser Al Bahri koji je u Avganistanu šest godina bio deo Osamine lične pratnje. Iz ličnih razloga vratio se svom domu u Jemenu, samo nekoliko meseci pre septembarskog napada na Njujork 2001. godine. Al Bahri se seća da je "šeik" često recitovao ovu strofu, što je bio način da se odmori i zabavi.

Al Bahrija je nedavno u Sani u Jemenu, intervjuisao novinar lista Newsweek. Inače, Bahri trenutno živi u nekoj vrsti labavog kućnog pritvora - toliko labavog da mu je dozvoljeno da pohađa fakultet i vozi taksi tokom dana sve do zalaska sunca. Ipak, nije mu dozvoljeno da slobodno i na svoju ruku daje intervjue pa je istakao da više nije član Al kaide - iako i dalje veruje u nju uz neograničeno obožavanje Bin Ladena.

Nakon povratka iz Avganistana, Al Bahri je uhapšen i optužen za učešće u zaveri s ciljem napada na američki bojni brod Cole u Adenu, ali ga je jemenski sud proglasio nevinim i od tada je manje ili više slobodan. Tvrdi da je radio samo kao telohranitelj kao i da nikada nije učestvovao ni u jednoj "operaciji" - za čime sada, po sopstvenim rečima, žali. Priseća se da je u Avganistanu sreo nekoliko otmičara aviona korišćenih za napad 11. septembra 2001. kao i da je vrlo dobro poznavao Muhamada Atu - ali da nije znao da su baš oni izabrani za taj napad niti za planove za operaciju. "Mogao sam biti jedan od njih, bez imalo oklevanja. Otišao bih sa njima da su to tražili. Znali smo da se priprema nešto veliko, ali nismo znali šta."

Al Bahri opisuje Bin Ladena kao mirnu, blagoglagoljivu osobu, koja je često recitovala stihove iz Kurana i drugih pesama uglavnom posvećenih džihadu. Jedino što bi Bin Ladena isprovociralo bilo je pominjanje Amerike, tvrdi Al Bahri. "Mislim da je još od detinjstva mrzeo Ameriku", kaže on. "Ne znam zašto. Nikada nije popio čak ni jednu Pepsi kolu." Al Bahri je, međutim, tokom razgovora otvorio nekoliko konzervi za svoje goste i sebe. "Nikada nismo smeli da je pijemo pred šeikom."

Sam Al Bahri nema nikakva saznanja o Bin Ladenovom bekstvu iz Tora Bore krajem 2001. godine. U tom trenutku je već bio u zatvoru i očekivao suđenje. Tvrdi i da je izgubio svaki kontakt s Al Kaidom, iako ne isključuje mogućnost da će se jednoga dana ponovo priključiti džihadu. Ipak, ističe nekoliko interesantnih činjenica. Jedna od njih jeste ta da sve četiri Bin Ladenove žene žive i dalje s njim, bez obzira na to gde se nalazi, zajedno sa svom njegovom maloletnom decom. Al Bahri čak kaže da može da navede sva njihova imena i godište. Bin Laden je, inače, imao osam sinova i šest kćerki kada ga je Al Bahri napustio pre šest godina. "On je pravi porodični čovek i pravi otac svojim sinovima." Tri najstarija sina su u Saudijskoj Arabiji, kaže on, dok se ostali kriju sa svojim ocem. (Pošto Bin Laden nema državljanstvo jer su mu ga Saudijci oduzeli, a državljanstvo se u arapskim zemljama uobičajeno nasleđuje od oca, moguće je da nijedno njegovo dete rođeno posle 2001. godine ne može da dobije pasoš bilo koje zemlje.) Ako je Al Bahri u pravu, reč je o velikom "karavanu" koji luta planinskim masivima. Drugo što Bahri ističe jeste da svaki minut koji Bin Laden provede skrivajući se od svetske potere samo povećava njegov ugled i mističnu sliku u muslimanskom svetu. "Pošto najveće svetske sile nisu u stanju da ga uhvate, još smo sigurniji da ima religijsko pravo da radi ono što radi i da ga je među nas poslao Alah." I zaista, ceo kult Osame bin Ladena zasniva se, često eksplicitno, na toj tvrdnji, što muslimane navodi na zaključak da je on mesija čiji je povratak predviđen da bi spasio ono što oni zovu umma odnosno svet.

Al Bahri zrači ponosom kada govori o svojim godinama provedenim s Bin Ladenon, prisećajući se kako mu je šeik lično previo ranu koju je Al Bahri zadobio u borbi protiv snaga Severne Alijanse severno od Kabula ili kako je pripremio foul (jelo od pasulja) za svoje momke. Ima mnogo malih vinjeta o dobroti i ličnoj poniznosti Bin Ladena, ali je najistaknutija priča o vremenu kada su Amerikanci napali raketama centar za obuku u Khostu kao odmazdu za bombaške napade na njihove ambasade u Africi 1998. godine. Al Bahri je toga dana bio u obezbeđenju Bin Ladena. Bili su na putu ka bazi u Khostu kada je iznenada nešto iskrslo te su se uputili ka Kabulu. Da toga nije bilo, u Khost bi stigli upravo u trenutku bombardovanja. Nakon napada, "kuvar Avganistanac je došao do šeika i kroz plač i jecaje priznao 'Ja sam američkim agentima dao informacije o lokaciji baze'. Želeli smo da ga ubijemo", nastavlja Al Bahri, "Međutim, Osama mu je dozvolio da ode. Osama je pre svega bio čovek."

Dirljiva priča, imajući na umu Bin Ladenovo nemilosrdno ubijanje civila na mestima kao što je Svetski trgovinski centar. Al Bahri ne može da porekne Ladenovu odgovornost, ali ima spreman odgovor: "Čak ni Amerikanci sa svojom najmodernijom tehnologijom ne mogu da naprave razliku između civila i neprijatelja. U ratu uvek stradaju civili."

Kada je pre osam godina u Avganistanu rođen Al Bahrijev prvi sin, Habib, Bin Laden je sažvakao urmu i preneo je na bebin jezik, dodirnuo svakim svojim prstom njene uši i uzviknuo "Allah o Akhbar". Iskusio je Bin Ladena pre nego majčino mleko. "Sigurno će (Habib) biti ratnik džihada". Al Bahri se priseća da je istu priču ispričao ne tako zadovoljnim agentima Federalnog istražnog biroa tokom istrage u zatvoru. "Pitali su me isto što i vi: Šta mislite, gde se nalazi Osama? A ja sam im odgovorio: Idite, pa ga pronađite, ako možete. Alah zna da želim da ga nikada ne pronađete."