NICOLAS SARKOZY, MEDIJSKI MAĐIONIČAR

Nicolas Sarkozy, predsednik Francuske, stigao je 25. decembra u Luksor, držeći se za ruku sa svojom novom ljubavnicom Carlom Bruni, pevačicom i bivšim top modelom. Egipatske vlasti upozorile su novinare da se ne približavaju ljubavnom paru, a da se ne šale pokazali su hapšenjem nekoliko televizijskih ekipa koje su snimale fasadu hotela Old Winter Palace, u kome su golupčići svili gnezdo za Božićni i novogodišnji

Egipatska policija očigledno nije upoznata sa stilom komunikacija francuskog predsednika, niti da je egzotični odmor, nastavak vikenda u pariskom Diznilendu, gde su se Sarko i Carla proveli kao "najobičniji" posetioci.

Dolaskom na čelo Francuske, Nicolas Sarkozy je uveo nov način komuniciranja sa javnošću. Paternalistička vremena "Ujke" (Mitteranda) i "Dede" (Chiraca) ustupila su mesto "Ortaku" koga cela Francuska zove "Sarko". Izvršivši brzu i uspešnu desakralizaciju vlasti, on je uveo principe modernog marketinga - jednostavnost, opuštenost, neposrednost, bliskost... Brišući udaljenost izmedju sebe i drugih (stari saradnici su "na ti" sa njim), on pokušava da otelotvori vlast i demokratiju. Njegova komunikacija je istovremeno zapanjujuće briljantna i potpuno bez iznenadjenja, jer predstavlja nastavak onoga što je započeo kao ministar.

Sokratov recept

Obraćanja Sarkozyja medijima, nalikuju govorima selektora državnog fudbalskog tima koji smatra da se protivnik može pobediti, pod uslovom da su svi složni i da svi idu kako u napad, tako i u odbranu. U stalnom pokretu, prisutan svukud gde se nešto dešava, francuski predsednik se trudi da primeni Sokratov recept za dobru reputaciju - biti zaista ono što se želi sugerisati okolini. Medjutim, njegov pristup je zasnovan na dobrom poznavanju mehanizama informativnih medija. Shvativši da novinari rade pod velikom sekirom na kojoj piše "hitno", on im obezbedjuje dobro obradjene informacije. Prilikom kretanja, on je okružen čitavim štabom stručnjaka koji daju dodatna objašnjenja, dok je televizijskim kamerama uvek obezbedjeno najbolje mesto.

"On odgovara na pitanja, otvoreno kaže šta smatra da je istina i ne odaje utisak demagoga. Prijatno je intervjuisati ga, jer je vrlo reaktivan - kazala je za francuskog predsednika Laurence Ferrari, novinarka privatne TV stanice "Canal +". Sarkozy, koji je, davno, pre početka političke karijere, mislio da postane novinar, danas je odličan klijent novinara. Bilo koji sagovornik zna da će Sarkozyjevi odgovori omogućiti zanimljiv, živ i reljefan tekst.

Upotreba privatnog života

Da bi što više ušao ljudima pod kožu, Sarkozy je počeo da upotrebljava emocije iz svog privatnog života. "Sa Sarkozyem smo ušli u eru političkih TV sapunica. On sâm je to nadahnuo, napravio i producirao. Čim je na scenu stavio svoju intimu, novinari su bili uhvaćeni u zamku i morali su da ga slede. Tako je Jelisejska palata počela da nalikuje televizijskom "Velikom bratu", kaže Serge Raffy, urednik poznatog političkog nedeljnika "Nouvel Observateur". Medjutim, Sarkozyev pokušaj da svom privatnom životu da auru Kenedijevih, brzo se pretvorio u sočne tračeve prinčeva i princeza kneževine Monako. Istovremeno, nalik anglosaksonskoj štampi, francuski novinari su počeli da traže kontradikcije izmedju privatnog života i javnih nastupa. Tu je i došlo do prvih problema.

Cecilia Sarkozy, predsednikova žena, nije izašla na glasanje u drugom krugu, 22. aprila, te su svi pravilno pretpostavili da je njihov brak pred raspadom. Medjutim, ni jedan medij se nije usudjivao da otvoreno razmatra temu, znajući da je Sarko nemilosrdan kada se stvari ne odvijaju po njegovom scenariju. Svima je u sećanju bila afera fotografija Cecilie Sarkozy sa ljubavnikom leta 2006. Kada je Alain Genestar, direktor poznatog tabloida "Paris Match", odlučio da prikaže tu fotografiju, na zahtev ozlojedjenog muža (koji je tada bio ministar policije), on je odmah bio otpušten. Da bi medijima omogućio pristup temi o razvodu Sarkozyjevih, neko je otpočeo širenje neproverenih informacija na internetu koji, inače, ne podleže svim zakonima Francuske. Čim su se tračevi pojavili na mreži, o njima su počeli da govore i klasični mediji. Pre svega, oni su se zainteresovali za "političke aktivnosti" prve dame, čudeći se njenom odsustvu na ključnim dogadjajima.

John-Paul Lepers, novinar kanala "Télé libre" smatra da je neophodno istraživati čak i tračeve: "Bračni par Sarkozy se tome izložio. Pokazivali su se medijima na vrlo razmetljiv način i isticali su svoj privatni život tokom izbora. Oboje se bave politikom i mi smo u obavezi da istražujemo njihov odnos."

Nicolas Sarkozy je prvo negirao razvod, potom je pokušao da ne dozvoli ikakvo spominjanje Cecilie, ali nije uspeo. Tema je dobila politički značaj, čak i van Francuske. "Instrumentalizacija privatnog života Sarkozyjevih je politička činjenica od prvorazrednog značaja. Svi znaju da se oni razvode. To je informacija. Koji će oblik ona zadobiti? Ne znamo. Možda ni oni sami ne znaju. Medjutim, time saznajemo mnoštvo stvari. Pre svega o načinu na koji nas vara Nicolas Sarkozy. Na primer, možda je i državni deficit mnogo veći nego što nam je rečeno", kaže Jean-François Kahn, direktor britkog nedeljnika "Marianne".

Pobeda Gadafija

Po razvodu, francuski predsednik je javno obećao da više neće iznositi u javnost svoj privatan život. Nekoliko meseci kasnije, priča se ponovila. U dobro režiranim uslovima, Sarkozy je Francuzima pokazao novu ljubavnicu, zavodljivu manekenku i pevačicu Carlu Bruni. "Njegova komunikacija je sačinjena od simbola i funkcioniše sve dok je on kontroliše. Na slici u Diznilendu, sa Carlom Bruni, postoji drugo čitanje - običan Francuz koji voli američki spektakl. Medjutim, na stepeništu Jelisejske palate, libijski predsednik Gadafi pojavio se pesnice podignute u nebo, nalik pobedniku. On je upotrebio Sarkozyja za sopstvenu komunikacijsku strategiju. To je granica koju Sarkozy nije do sada susreo", kaže François Jost, semiolog i profesor Sorbone. Gadafijeva poseta Francuskoj bila je komunikacijski neuspeh Sarkozyja, naviknutog da kontroliše medije. Ni jedna od njegovih taktika i strategija nije mogla da se suprostavi pažljivo izrežiranom nastupu autora male Zelene knjižice.

Postavlja se pitanje zašto Sarkozy toliko komunicira sa javnošću. Oni koji veruju u njega smatraju da je to najvažnija odlika njegovog načina rada. Njegovi protivnici smatraju da medijskim i marketinškim trikovima on stvara iluziju da rešava probleme Francuske.

Teniser i pevač Yannick Noah, prema ovogodišnjim glasanjima najomiljenija francuska javna ličnost, smatra da je Sarkozyjeva komunikacija pogrešna. "Njegov ton, stav, arogancija, pokazivanje bogatstva, cinizam i dezinformacije me šokiraju. Još uvek nisam sreo nekoga ko bi mogao da mi kaže šta je to Sarkozy uradio osim bučanja i provlačenja. Koji problem je on rešio? Tek neću da pričam o njegovim diverzijama kroz scensku postavku sopstvenog privatnog života koji prate svi mediji. Kralj sa dvorjanima..."

Predsednik kao televizor

Nicolas Sarkozy sebi obezbedjuje popularnost kroz brze medijske odgovore na preokupacije Francuza. Da bi zaustavio siromašenje srednje klase, on proriče - raditi više da bi se zaradilo više. Sve izraženiju ksenofobiju on podržava predlogom - prekinuti državna davanja lenjivcima. Samodovoljnost i neodgovornost, svojstvene našem vremenu, on rešava predlozima - svako za sebe i prijavljivanje neodgovornih...

"Sarkozyjeva komunikacija je upisana u neprekidnu sadašnjost. Ona je u skladu sa vidjenjem sveta koji nam sugeriše televizija tokom zadnje decenije. Sarkozy nije za model uzeo Holivud, nego svet televizije sa spektaklima reality-show, talk-show i sa informacijama koje preimućstvo daju isključivo brzini, prikazivanju žrtava i svedočenju, ali bez ikakve analize. Njegova komunikacija će se naći pred ograničenjima onda kada bude naišao na teme koje neće zavisiti samo od nekoliko slika", dovršava svoju analizu semiolog François Jost.

Svi predsednikovi ljudi

Bernard Arnault, milijarder, vlasnik dnevnih novina i radio stanica, Sarkozyev je venčani kum. Martin Bouygues, milijarder, vlasnik najpopularnijeg TV kanala TF1, nekoliko radio stanica i magazina, krstio je Sarkozyjevu decu. Arnaud Lagard?re, milijarder, jedan od tri najveća svetska magnata medija, u javnosti Sarkozyja naziva "bratom". Vincent Bolloré, milijarder, vlasnik dva besplatna dnevnika, uticajne reklamne agencije "Havas", jednog TV kanala i Instituta za sondažu CSA, Sarkozyev je kućni prijatelj i često mu finansira odmore i putovanja. Serge i Olivier Dassault, milijarderi, proizvodjači ratnog naoružanja i magnati štampe, bliski su prijatelji Sarkozyja. Ernest-Antoine Seilli?re, milioner, jedan od najvažnijih izdavača Francuske, prijatelj je Sarkozyja. Jean-Paul Cluzel, predsednik grupe "Radio France" Sarkozyev je prijatelj i nekadašnji saradnik. Patrick de Carolis, predsednik francuske državne televizije "France Télévisions", poznat kao jaka podrška Sarkozya. Nicolas de Tavernost, predsednik zabavnog kanala je intimni prijatelj Sarkozyja. Pierre Louette, predsednik novinske agencije AFP, je Sarkozyev prijatelj još iz vremena Balladura.

Svim ovim grupama interesi se ukrštaju svakodnevno, a velika raskrsnica njihovih puteva prolazi kroz Sarkozyev kabinet u Jelisejskoj palati.