MISTERIOZNI ČOVEK

Priredio:   Milan Đukić

Ko je zapravo bio autor Šerloka Holmsa?

U ekskluzivnoj grupi likova iz literature koji su "preživeli" vekove - od Herkula preko Hamleta do Haklberi Fina - malo je onih koji mogu, kulturološkom uticajem ili značenjem koji imaju, da pariraju briljantnom detektivu Šerloku Holmsu. Još od prvog pojavljivanja pre 120 godina, uglađeni džentlmen sa zakrivljenom lupom i sklonošću ka kokainu, majstor deduktivnog zaključivanja i prerušavanja, ostavio je dubok trag posvuda - u kriminalističkoj literaturi, na filmu i televiziji, u crtanim filmovima i stripovima. Čak je i njegov dom u ulici Bejker, sada muzej Šerloka Holmsa, decenijama jedna od najpopularnijih turističkih odredišta u Londonu.

Uz Holmsa je uvek bio doktor Votson - iskreni prijatelj, povremeni pomoćnik pri rešavanju zamršenih slučajeva i nadahnuti narator. Za Holmsa je još važniji, međutim, bio drugi doktor čija je medicinska praksa bila tako lagodna da je imao i previše vremena da ispuni svoje literarne ambicije. Njegovo ime je Artur Konan Dojl. Kao stvaralac izmišljenih likova - Holmsa, Votsona, Morijartija i drugih - Konan Dojl je i sam postao kultna figura, tema nebrojenih kritičkih studija, biografija i klubova poklonika njegovog dela.


Dojl


Međutim, možda tek sada zahvaljujući knjizi Artur Konan Dojl: život u pismima (Arthur Cona Doyle: A Life in Letters) u prilici smo da istražimo pravi i kompletan portret slavnog pisca. Većinu od skoro hiljadu pisama napisao je svojoj voljenoj majci, Meri Dojl, od 1867. godine kada je Artur bio osmogoišnjak u jezuitskom internatu do 1920. godine kada je Meri preminula. Urednici knjige - dvojica istraživača Konanovog književnog rada i jedan od njegovih rođaka - uvrstili su i obilje drugog dragocenog materijala, retke crteže i fotografije i relevantne izvode iz Dojlovih drugih radova. Zato je ovo svakako najsveobuhvatnije delo posvećeno Dojlu.

Artur Konan Dojl je rođen 1859. godine u Edinburgu u cenjenoj katoličkoj porodici, koja je pripadala srednjoj klasi. Ipak, detinjstvo mu nije bilo lako. Novca nikada nije bilo dovoljno i porodica se često selila jer nije mogla da plaća visoke kirije. Njegov otac, državni službenik i ilustrator, zbog alkoholizma je morao da bude smešten u bolnicu. Ipak, prva Dojlova pisma su iznenađujuće zrela i u njima on uglavnom piše o hrani, odeći, džeparcu i školskim obavezama. U svojoj četrnaestoj godini je prvi put posetio London, uključujući muzej voštanih figura Madam Tiso u kojem je bio "oduševljen sobom strave i figurama ubica."

Kao odličan učenik Konan Dojl se upisao na medicinski fakultet na kojem ga je, kao mentor, prihvatio dr Džozef Bel, harizmatični profesor s retkom sposobnošću da dijagnozu postavi pre nego što pacijenti kažu ijednu reč. Jedno vreme je radio kao Belov administrativni pomoćnik pa je mogao zadivljeno da posmatra kako Bel na osnovu rasporeda žuljeva i zadebljanja na rukama otkriva zanimanje pacijenta ili kako jednim pogledom na osip zaključuje da je pacijent nekada živeo na Bermudskim ostrvima. Godine 1886. Dojl - tada već oftalmolog - objavio je svoje prvo delo A Study in Scarlet koju je sam opisao kao "jednostavnu misterioznu priču koju sam napisao da bih zaradio još malo novca". Glavni lik, prvobitno pod imenom Šeringford Houp a kasnije prekršen u Šerloka Holmsa, nastao je po ugledu na doktora Bela. Međutim, Holmsov debi je prošao nezapaženo, pa je mladi doktor Dojl skoro sve svoje slobodno vreme koristio za pisanje dugih istorijskih romana u duhu ser Valtera Skota - zbog kojih će, kako je sam smatrao, postati slavan i poštovan. To se nije dogodilo. Holms je "oživeo" 1888. godine u kratkoj priči Skandal u Bohemiji objavljenoj u časopisu Strand Magazine. Bio je to pun pogodak. Dojlov heroj je neverovatnom brzinom osvojio maglom okovan i kriminalom opterećen London, njegove ulice s gasnim lampama i u strahu od Džeka Trboseka - i život Konana Dojla više nikada neće biti kao ranije.


Serlok Holms


No, Dojlu su ubrzo dosadile priče o Holmsu, pa se majci žalio da mu on "odvraća misli od boljih stvari". Zato je 1893. godine Holms pao niz vodopade Rajhenbah u Švajcarskoj tokom borbe s večitim neprijateljem i pandanom iz sveta zla, profesorom Morijartijem. "Ubio sam Holmsa" bilo je sve što je Dojl napisao u svom dnevniku. Čitaoci su bili očajni, baš kao i njegova majka, ali je ipak trebalo da prođe deset godina ubeđivanja i molbi da bi Holms vaskrsao iz svog vodenog groba.

Iz kasnijih pisama saznaje se više o važnoj javnoj ličnosti, večerama s engleskim kraljem, dobijanju viteške titule i vatrenoj odbrani uloge Britanije u Burskom ratu u vreme kada je ceo svet bio protiv nje, ne samo zbog taktike "spžene zemlje" koju je koristila britanska vojska. Poslednje godine života obeležile su tragedije - u I svetskom ratu izgubio je brata Insa i sina Kingslija - i kontroverza jer je postao najpoznatiji britanski branilac spiritualizma ubeđen u sposobnost ljudi da komuniciraju s mrtvima preko medijuma. (Među onima s kojima je sam Dojl stupio u vezu bili su sin Kingsli i doktor Bel.)


Spiritualizam


Time je sebi pružio ličnu utehu ali izazvao podsmeh i ruganje javnosti. U jednom od poslednjih pisama majci, koja nikada nije prihvatila njegova verovanja, Dojl je napisao: "Uopšte nije važno ono što mi drugi govore. Već sam dovoljno oguglao." Nakon smrti 1930. godine sve će to biti zaboravljeno i Artur Konan Dojl će postati besmrtni tvorac Šerloka Holmsa. To nije bila ostavština koju je Dojl želeo - ali na kraju krajeva, on o tome nije ni odlučivao.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...