MILO RADULOVIĆ - ČOVEK KOJI SE SUPROTSTAVIO LOVU NA VEŠTICE

Priredio:   Milan Đukić

Izbačen iz ratnog vazduhoplovstva, vodio je svoju bitku protiv "čistki Makartizma"

Milo Radulović, koji je kao mladi rezervni oficir američkog ratnog vazduhoplovstva odlučio da se bori za svoja prava na vrhuncu "lova na veštice" u SAD i time uneo ljudsku dimenziju u Mekartijevu eru, preminuo je 19. novembra od posledica moždanog udara.

Radulovićeva bitka protiv izbacivanja iz ratnog vazduhoplovstva postala je poznata u jesen 1953. godine kada je na kanalu CBS emitovana emisija "Pogledajte sada" ("See It Now") u kojoj je domaćin-voditelj bio Edvard R. Marou. Više od pedeset godina kasnije (2005) u filmu "Laku noć i srećno" ("Good Night and Good Luck) reditelja Džordža Klunija a zasnovanom na novinarskom viđenju Mekartijeve taktike, predstavljen je i Radulovićev slučaj. Milo Radulović je bio konsultant tokom snimanja filma.

U jednom intervjuu iz 2005. godine Radulović se prisetio jednog poslepodneva u leto 1953. godine kada su se na vratima njegovog doma našla dva pripadnika ratnog vazduhoplovstva SAD - jedan narednik i jedan major. U to vreme on je studirao na univerzitetu Mičigen i bio pripadnik rezervnog sastava vazduhoplovstva, pošto je u aktivnoj službi proveo devet godina. Vrata je otvorio držeći u jednoj ruci udžbenik iz fizike a drugom ljuljajući kolica u kojima je bila njegova kćerka.

Vojnici su mu bez mnogo reči pružili koverat i otišli. Kada je otvorio pismo, saznao je da je otpušten iz rezervnog sastava jer predstavlja pretnju po bezbednost. Razlog za izbacivanje iz rezervnog sastava nije bio nijedan Radulovićev čin - njegova lojalnost nikada nije dovedena u sumnju - već, kako je pisalo u obaveštenju, "njegovi bliski i stalni kontakti sa ocem i sestrom".


radulovic
Radulović sa fotografijom oca


Njegov otac Džon Radulović, imigrant iz Crne Gore, pretplatio se na dve dnevne novine na srpskom jeziku, uključujući i onu koja je podržavala tadašnjeg jugoslovenskog lidera, Josipa Broza Tita. Tito je tada smatran za istinskog komunistu iako je kasnije postao jedan od najvećih američkih saveznika. Milo Radulović je bio "obeležen" i zbog fotografije njegove sestre koja je učestvovala na demonstracijama protiv vlasnika hotela u Detroitu koji su odbili da izdaju sobu Polu Roubsonu, pevaču, glumcu i borcu za ljudska prava.

Milo Radulović je oduvek bio apolitičan. Te 1953. godine pokušavao je da završi studije uporedo radeći na dva mesta da bi prehranio porodicu. Možda najviše zbog toga, odlučio je da uzvrati udarac. Shvatio je da ga više niko neće zaposliti sve dok se nad njim nalazi crni oblak "narodnog neprijatelja". Takođe je želeo da skine žig srama sa svoje porodice. Vrlo teško je pronašao advokata spremnog i voljnog da ga zastupa, delom zbog toga što je advokatska komora Mičigena tada takođe iz svojih redova izbacivala članove, navodne simpatizere komunista. Konačno je polupenzionisani adbokat Čarls Lokvud pristao da preuzme slučaj i to besplatno.

Kenet Sanborn, advokat koji je pomagao Lokvudu, izneo je u intervjuu iz 2006. godine za Detroit Free Press detalje pretresa iz avgusta 1953. pred sudskim većem sastavljenom od tri pukovnika vazduhoplovstva. Jedan major je izneo dokaz protiv Radulovića: zapečaćeni koverat. Njegovim advokatima nije bilo dozvoljeno da vide njegov sadržaj. Sudsko veće je donelo odluku kojim se Raduloviću potvrđuje otpust iz rezervnog sastava.

Al Fišmen, Radulovićev šurak, priseća se Lokvudove strategije. "Nećemo dozvoliti da sve ovo prođe tek tako. To se ne sme dogoditi. Moramo uključiti medije." Naslovna strana lista Detroit News od 23. septembra 1953. je bio samo prvi korak. "Izazvana je prava lavina kritika protiv vojske", priseća se Fišmen. U TV kući CBS Marou i njegov producent Fred V. Frendli su već planirali emisiju o republikanskom senatoru Džozefu Mekartiju i u Radulovićevom slučaju su videli pravi materijal. "Milo Radulović je bio savršena mala slika za ilustraciju Mekartijevog 'terora'", napisao je Frendli u predgovoru knjige posvećene ovom slučaju autora Majka Renvila.

Dokumentarac "Pogledajte sada" s podnaslovom "Slučaj protiv poručnika Mila Radulovića" prikazan je 24. oktobra 1953. godine. Kako Fišmen kaže, podružnica CBS iz Detroita je odbila da prikaže emisiju. Dva dana pre praznika Dana zahvalnosti 1953. godine sekretar Ratnog vazduhoplovstva SAD je objavio da poništava odluku o otpuštanju poručnika Radulovića.

Milo Džon Radulović je rođen u Detroitu kao sin srpskog imigranta. Regrutovan u vazduhoplovstvo 1944. godine služio je kao meteorolog na Grenlandu i ostvru Bafin u Kanadi a zatim se upisao na studije fizike na univerzitetu Mičigen. Napustio je studije zbog nepravednih optužbi i izbacivanja iz vojske.

Iako je odluka poništena, Radulović nije uspevao da pronađe posao sve dok ga jedan farmer-veleposednik u Kaliforniji nije zaposlio kao meteorologa. Fišmen kaže da je gazda rekao Raduloviću: "Uopšte me ne zanimaju sve te stvari. Sve što želim da znam jeste možeš li i znaš li da radiš posao koji ti nudim".

Deset godina kasnije zaposlio se u Nacionalnoj meteorološkoj službi. Tokom godina provedenih u Kaliforniji postao je poznat po otkriću ruže vetrova oko šumskih požara, fenomena koji se i danas zaniva Milo efektom. U penziju je otišao 1994. godine.

Fišmen svog zeta opisuje kao poetu. Voleo je da čita poeziju i da piše pesme. Nakon premijere filma "Laku noć i srećno" Radulović je o svojim iskustvima govorio studentima duže cele Zapadne obale. "Mislim da je prepoznao sličnosti između onoga što je on preživeo i današnje politike", kaže Fišmen.

Radulovićevi brakovi s Nensi Tatl Radulović i Šejlom Dej Radulović okončani su razvodima. Iz prvog braka ima tri kćerke, iz drugog pastorka, a od bliže rodbine među živima su još i njegova sestra, dva brata i unuk.


Izvor: Washington Post


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...