Džordž Soros od bogatstva do uticaja

Američki investitor mađarskog porekla Džordž Soros i kao učesnik na međunarodnom finansijskom tržištu i kao učesnik u globalnim političkim i društvenim procesima uvek je izazivao veliku pažnju, bilo sa pozitivnim bilo negativnim odjecima. Na našim prostorima za njega i njegov Fond za otvoreno društvo čulo se sa raspadom Jugoslavije i u procesu tranzicije istočnoevropskih a zatim i balkanskih zemalja. O njegovom delovanju postoje i brojne zablude koje se najbolje očituju u kritikama i ultralevičara i ultradesničara.

U svojoj knjizi „George Soros – Otvoreno društvo kao ideja, ideologija i politička praksa“ Aleksandar Savanović, docent Fakulteta političkih nauka iz Banja Luke pokušao je naučnom metodologijom da predstavi teorijsku i filozofsku pozadinu delovanja Džordža Sorosa, a zatim i praktičnu primenu kroz isprepletenu mrežu nevladinih organizacija, pre svega na primeru Bosne i Hercegovine.

Protiv državnog suvereniteta

Govoreći o teoriji Sorosevog otvorenog društva, Savanović ističe da je  Poperovoj teoriji (inače Soros je Poperov student) otvorenog i zatvorenog društva Soros dodao tržišni fundamentalizam kao potpuno odsustvo kontrole u društvenim procesima.

“Nasuprot tome je popularni mit da je Soros ideolog neoliberalne misli. To je pogrešno jer on u startu odbacuje slobodno tržište”, objašnjava Savanović.

Drugi element njegove teorije je teorija ciklusa, gde se standardnim teorijama ekonomskih uspona i padova dodaje i pojam “super bum”. Po Sorosevoj teoriji, smena kriza i uspona, koja je normalna, nekada i poželjna, završava se superslomom, odnosno konačnim slomom kapitalizma.

“To mu daje ideološku osnovu za političko upravljanje nad društvenim i ekonomskim procesima. Nema sumnje da Soros zagovara novi svetski poredak. On nigde eksplicitno to ne razrađuje, ali pominje Generalnu skupštinu UN kao vrhovno zakonodavno telo, pa sve do operativnih organa poput policije. Jednu od najvažnijih knjiga “Kriza novog kapitalizma” posvetio je temi sloma kapitalizma”, objašnjava Savanović.

Još dva elementa teorije otvorenog društva, kako ističe Savanović, su teza o pogrešivosti i posebno zanimljiva teza o refleksivnosti. Ona se zasniva na samoispunjujućim proročanstvima.

“Njome Soros opisuje model društvenih procesa, koji se ne događaju po fizičkim zakonima, već naši iskazi o stvarnosti utiču na stvarnost. On je govorio da nikada nije koristio matematičke modele prilikom investiranja, čak da je loš matematičar. Međutim bio je dobar u koiršćenju ove teorije. On ovo navodi kao bitan razlog za uvođenje političke kontrole nad društvnim procesima. Kao dokaz za to navodi finansijsku krizu iz 2008. godine, tvrdeći da je ekonomija globalna, a politika lokalna, te da sa tim moramo uskladiti političke institucije”, ističe Savanović.

Sorosevi kritičari ga optužuju da napada na suverenitet države i to ne neke posebno, već svake države. Savanović je ponovio njegove reči da je pojam državnog suvereniteta istorijski prevaziđen i anahron.

Kritika Buša i Merkelove

Da bi se bolje i objektivnije stekao uvid u njegove ideje ili ideologiju dobro je pogledati njegovo delovanje u SAD.

Soros se izrazito angažovao u kampanji protiv Džordža Buša, bio je protiv objavljivanja rata terorizmu smatrajući da je to (rušenje kula bliznakinja 11.9.2001) kriminalni akt i da time treba da se bavi policija, a ne vojska. Govorio je da Buš vodi SAD i slobodni svet u pogrešnom pravcu i da je Buš izabrao da SAD bude svetski hegemon umesto predvodnik slobodnog sveta.

„Zanimljiv je pad berze nakon terorističkog napada 11. septembra. Republikaci su vodili veliku kampanju da Amerikanci ne povlače svoj novac iz banaka i čak pozivali patriote da ulože novac i zabeležen je rekordan broj depozita manjih od 500 dolara. Međutim, veliki fondovi među kojima i Sorosev, su podigli pare i tako profitirali na tragediji“, objašnjava Savanović.

On dalje objašnjava kako je Soros posle kraja Hladnog rata upozoravao da SAD klize ka totalitarizmu umesto da budu vođa slobodnog sveta.

Soros je smatrao da je EU kolevka i otelotvorenje otvorenog društva, ali je kritikovao Angelu Merkel da je svojom politikom štednje pretvorila EU u dužničko-poverilački klub gde jug duguje severu što je poništenje osnovne ideje EU. Takođe, tokom krize u EU zagovarao je ukidanje evra, kao i izalazak Grčke iz evrozone, tj. svaku ideju emancipacije EU od SAD.

Antisrpske izjave

Možda bi njegova filozofija otvorenog društva mogla zvučati prihvatljivo, ali je problem u operacionalizaciji, odnosno sprovođenju te ideje.

„Njegov metod delovanja kroz fondaciju, i tu ne mislim samo na Fond za otvoreno društvo, već na sistem premrežavanja društvene stvarnosti nekog prostora, nastoji da teorijski koncept proširi na sve zemlje. U delovanju tih organizacija manji je problem pratiti finansijske tokove jer su prilično transparentni, ali oni su toliko rašireni da ih samo u Banja Luci ima na stotine, od podrške organizacijama do pojedinačnih osoba. Izolovano, sve te akcije mogu biti prihvatljive ili čak pozitivne. U Srbiji je teško naći primer antisrpske akcije ili da je kontra državnoj politici. U BiH je drugačije. Tokom rata je direktno finansirao i podržavao muslimane. U ratu je organizovao alternativno snabdevanje plinom isključivo bosanske strane. U jednoj izjavi dao je izrazito antisrpsku definiciju rata, da nije građanski rat Srba, Hrvata i muslimana, već srpska agresija... I posle 1995. godine bilo je takvih izjava eksplicitno protivnih zvaničnoj politici vlada Republike Srpske i to svih vlada. Finansirao je kampanju za promenu Dejtonskog ustava, a u toj reformi su učestvovali i neki profesori Ustavnog prava Pravnog fakulteta i današnje sudije Ustavnog suda BiH. Osnivao je i podržavao novine i televizije i treba reći i da je to doprinelo otvaranju društva u RS“, istakao je Savanović.

Poplava informacija za sakrivanje istine

„Po mom mišljenju novi svetski poredak je kontradiktoran njegovoj ideji otvorenog društva. Po meni, otvoreno društvo može postojati samo u okviru republike. Ideološki se slažem sa tim, ali delovanje u praksi poništava tu ideju“, kaže Savanović.

Čak je u savremenoj umetnosti uspostavljen pokret Soros realizam gde se performansima iskazuju političke poruke.

Za Sorosa su vezane i razne teorije zavere u vezi tajnih društava, masona, iluminata... Savanović je istraživanjem došao do podatka da je u nekoliko navrata učestvovao u Bilderberg grupi čija se agenda i poklapa sa njegovom. Inače nikada nije bio u odboru te grupe.

„Zanimljivo je da on koristi taj postomoderni simulakrum. Ne skriva istinu sakrivanjem informacija, već se pravi hiperprodukcija informacija koja dovodi do toga da na internetu možete naći gomilu smeća vezanu za njega pa je teško razabrati šta je istina, a šta ne“, napominje Savanović.

Milijarde dolara za privatnu ideologiju

Postavlja se pitanje na koje je teško dati odgovor, kako ističe Savanović, a to je da li Soros koristi ideologiju otvorenog društva i fondaciju za preuzimanje resursa tranzicionih zemalja. Neki primeri ukazuju na jedno neki na drugo. „Na primer, neke zemlje ostanu bez Trepče“, primećuje on.

S druge strane, prilikom raspada SSSR-a Soros je imao predlog poput Maršalovog plana za Rusiju, pozivao SAD pred Kongresom da se ne ponašaju kao pobednik i ne čine grešku kao posle Prvog svetskog rata, nego da se ponašaju pametno kao posle Drugog svetskog rata.

Zanimljivo je da je u SAD on lice levog liberalizma. Podržava progresivno oprezivanje, protiv je stereotipa o crncima, podržava javno zdravstveno osiguranje, legalizaciju prostitucije i lakih droga, kritikuje represivne imigrantske zakone, promoviše progresivne leve politike i levičarske vrednosti u pravosudnom sistemu, zalaže se za ukidanje smrtne kazne, a podržava i feminizam i abortus. Drugim rečima, zakleti je nepirjatelj američkim konzervativcima.

On podržava i osnovao je 1.200 različitih institucija u oko 70 zemalja. Uložio je preko osam milijardi dolara u te projekte, a samo 800 miliona dolara u Centralnoevropski unverzitet gde se školovalo više od 5.000 studenata.

Njegove organizacije su odigrale značajnu logističku ulogu u emigrantskoj krizi pomažući izbeglicama da uđu u EU. Igrao je ulogu i u Arapskom proleću.