Si Đinping – državnik vizionar

On je jedan od najmoćnijih ljudi na planeti. Državnici sveta dočekuju ga sa najvećim poštovanjem, uz gotovo utrkivanje u izrazima dobrodošlice. SAD, navikle na svoju dominatnu hegomonističku politiku, strahuju od narastajuće snage njegove države. Poveo je preko 1,3 milijardi ljudi u izgradnju umereno prosperitetnog društva. Kada se Zapad, a i sam svet zaglibio u bezidejnost i pokazao naličje dominantnog modela u međunarodnoj ekonomiji i odnosima, ponudio je rešenje za 21. vek - najveći projekat mogućeg razvoja na globalnom nivou „Jedan pojas - jedan put“ – inicijativu izgradnje infrastrukturne mreže koja drumskim i morskim putem povezuje svet. Ponudio je i novi tip međunarodnih odnosa koji se ne zasniva na pritisku, političkim i vojnim ucenama, već na promovisanju svetskog mira i razvoja. I potpuno neverovatno - sve je počelo od jednog sna.

Ovaj državnik - koji je uspeo da odgovori na izazove duha vremena i čiji san se ostvaruje i preliva izvan granica Kine - jeste predsednik druge najveće ekonomije sveta  - Si Đinping. O njegovom značaju i politici koju vodi, naša javnost ima maglovitu predstavu iz poneke zalutale vesti zapadnih agencija o nekom nasumičnom događaju, ne retko viđenom isključivo iz ugla zapadne propagande. Evo kako ga opisuju kineski medijski izvori.

Kineski predsednik Si Đinping govori na generalnoj debati 70. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u sedištu UN u Njujorku, SAD, 28. septembra 2015. (Foto / Sinhua)

Čovek iz naroda

Kineski predsednik Si Đinping navratio je do prodavnice knedlica King Feng, tradicionalnog pekinškog lanca restorana, gde je naručio šest peciva punjenih svinjetinom, prženom jetrom i zelenim povrćem i za jednostavan ručak platio 21 juan (3,46 dolara). Poseta je bila neočekivana i bez bezbednosne pratnje. (Čajna dejli 2012-12-31).

Predsednik Si, koji je odrastao u teškim uslovima i mladost proveo sa seljanima, i sad voli da se „pomeša“ sa običnim narodom. Kineski mediji beleže njegove česte posete udaljenim mestima, ne retko u nekadašnjim revolucionarnim bazama, gde se sa domaćinima „prihvati posla“, ili pak s volonterima radi na pošumljavanju.

Od kada je preuzeo dužnost, predsednik Si Đinping je u najmanje sedam gradova širom sveta prilikom državničkih poseta sa liderima zemalja domaćina posadio drvo prijateljstva i saradnje. Čak i na tim protokolarnim fotografijama, vidi se da je Si čovek iz naroda koji zna da drži lopatu.

Peking, 5. aprila, 2016 (Sinhua) - Kineski predsednik Si Đinping sa učenicima nakon sađenja drveća u Pekingu 

Priču o ulasku u narod, zabeležila je i Sinhua 23. decembra 2013.godine: 

"Bilo je to prijatno rano jutro početkom decembra u zelenom parku u Šenženu, u provinciji Guangdong na jugu Kine. Ranoranioci, na svom uobičajenom jutarnjem vežbanju, nisu očekivali da vide veliko ime. Park nije bio blokiran. Nije bilo crvenog tepiha niti je bilo ljudi koji mašu zastavicama dobrodošlice.

Sredovečni čovek položio je venac na statuu pokojnog kineskog lidera Deng Siaopinga u parku. Onda je ušao među okupljene ljude i započeo razgovor. Posetilac je bio Si Đinping, novoizabrani generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Kine“.

U svoju prvu posetu van Pekinga, Si je otišao u Guangdong, koji je i Deng obišao 20 godina ranije, kada je zemlja bila na raskrsnici reformi i otvaranja prema svetu. U tadašnjim izveštajima mediji su primetili da je Si lider koji donosi svež vetar u politički život zemlje, nepogrešivo gura napred reforme i otvaranje, i počinje da vodi kinesku naciju u pravcu ostvarivanja „Kineskog sna“.

Si je na tu funkciju izabran na prvom plenumu 18. Centralnog komiteta KP, 15. novembra 2012. godine. To je bilo prvi put da postane lider stranke neko ko je rođen posle osnivanja Narodne Republike Kine, 1949. godine. Si je rođen u junu 1953. godine. Mediji su tada zabeležili da on „vodi 91-godišnju KPK, najveću  političku partiju u svetu sa više od 82 miliona članova“.

Zagovornik kineskog sna

"Ostvarenje čežnje naroda za dobrim životom je ono za šta ću da se borim“, rekao je Si u svom prvom javnom govoru u svojstvu generalnog sekretara partije 15 . novembra, preneli su kineski mediji. Ubrzo nakon preuzimanja dužnosti, Si je posetio  izložbu "na putu obnove" u Narodnom muzeju Kine, gde je i prvi put pomenuo kineski san:

„Velika obnova kineske nacije je najveći kineske san u modernoj istoriji."

Da bi se postigao ovaj cilj, Si je izneo stavove o različitim aspektima razvoja zemlje. U ekonomskom razvoju zemlje fokus je na rastu i naučno održivom razvoju. Na političkom planu, on ističe ideju da sva moć pripada narodu, i poziva na aktivnu i stabilnu političku reformu uz pridržavanje puta socijalizma sa kineskim karakteristikama. On takođe naglašava vladavinu prava. U oblasti kulture akcenat je na razvoju talenata i podsticanju kineskog nacionalnog duha. U društvenom razvoju, zalaže se za očuvanje i poboljšanje života ljudi kroz ekonomski razvoj i izgradnju harmoničnog društva. U oblasti ekologije ističe nacionalnu strategiju očuvanja resursa i zaštite životne sredine.(Sinhua, decembar 2012).

Si Đinping na otvaranju konferencije o klimatskim promenama u Parizu 30. novembra 2015. (Foto / Sinhua) 

Detinjstvo i mladost

Si je izražavao duboka osećanja za ljude u mnogim prilikama, govoreći na primer: "Koliko su ljudi važni u glavi zvaničnika odrediće koliko su zvaničnici važni u glavama ljudi".

Njegova ljubav prema ljudima proističe iz njegove jedinstvenog vaspitanja, smatra Sinhua.

Sin Si Džongkuna, komunističkog revolucionara i nekadašnjeg potpredsednika predsednika vlade, Si Đinping nije živeo u komforu kao dečak. Si je preživeo teška vremena počev od 1962. godine, kada je njegov otac pao u nemilost. Tokom Kulturne revolucije (1966-1976), on je pretrpeo javno poniženje i glad, iskusio beskućništvo i bio je čak u pritvoru.

U uzrastu od 16 godina, Si je dobrovoljno otišao u malo selo na severozapadu Kineske provincije Šanksi. Život je bio težak za urbanu omladinu. U početku, od buva nije mogao ni da zaspi. U Šanksi selu, on je radio sve vrste teških poslova: od nošenja đubriva, prenosa uglja kolicima, do rada u poljoprivredi i izgradnji rezervoara za vodu. Si je u očima seljaka bio vredan i sposoban mladić. Osvajanjem njihovog poverenja, izabran je za šefa Partije u selu.

Fotografija snimljena 1972. godine pokazuje Si Đinpinga kako kreće kući u Peking, u posetu rođacima (Sinhua)

Iako tada nije bio u školi, Si nikada nije prestao da čita. On je uvek "čitao knjige debele kao cigle", priseća se seljanin iz Liangjiahe. Sija su seljaci zavoleli.

Nakon što je preporučen za upis na Univerzitet Tsinghua 1975. godine, svi meštani oprostili su se od njega tako što su išli više od 30 kilometara da ga isprate iz okruga na njegov put nazad u Peking. Si nikada nije zaboravio ljude u selu Šanksi. I nakon što je otišao, on je pomagao da selo izgradi most i obnovi osnovnu školu. Kada je bio šef stranke u gradu Fudžou, vratio se u selo i išao od vrata do vrata da poseti ljude. Starijim meštanima dao je  džeparac, učenicima nove đačke torbe i školski pribor. Kada mu se prijatelj poljoprivrednik razboleo, Si, tada viši pokrajinski zvaničnik, o svom trošku, doveo ga je u grad Fujian na bolje lečenje.

Si je kasnije govorio da su mu dve grupe ljudi najviše pomogli u životu -  starija revolucionarna generacija i ljudi u selu Šanksi gde je živeo.

„On je stigao u selo kao mali izgubljeni tinejdžer a napustio ga kao 22-godišnji muškarac odlučan da uradi nešto za narod“, prenela je Sinhua u njegovoj biografiji.

Ljubav prema običnim ljudima

"Zvaničnici treba da vole ljude, kao što vole svoje roditelje, rade za njihovo dobro i dovedu ih do prosperiteta", rekao je Si.

Ljubav Sija prema običnim ljudima uticala je na niz njegovih odluka. U 80-im, kada su mnogi od njegovih savremenici ušli u biznis ili otišli na studije u inostranstvo, Si je odustao od udobnog kancelarijskog posla u Pekingu i otišao da radi kao zamenik šefa partije jednog malog okruga u provinciji Hebei na severu Kine. Kasnije je postao šef stranke u Fujianu u pokrajini na jugoistoku Kine, jednom od najsiromašnijih regiona u to vreme.

Fotografija iz 1988. godine pokazuje Si Đinpinga (napred), tadašnjeg sekretara Odbora Komunističke partije Kine (CPC), prefekture Ningde, kako učestvuje u radu na farmi u selu (Sinhua)

Si je učinio najviše poseta po Kini siromašnim ljudima u zabiti. Ponekad je ceo dan pešačio planinskim putevima da bi stigao do najudaljenijih, nepristupačnih mesta.

Jednom je išao skoro pet sati planinskim putem do varoši pod nazivom Siadang, gde su mu seljani priredili strastvenu dobrodošlicu uz reči da je "najviši zvaničnik koji je ikada došao do sela".

Kada je radio kao šef partije u Fudžou, glavnom gradu pokrajine Fujian, uveo je pravilo da zvaničnici moraju licem u lice da saslušaju podnosioce raznih zahteva. Taj mehanizam uveo je i u mesta gde je kasnije služio.

Dok je radio u istočnoj provinciji Džejiang išao je u rudnik uglja, pod zemljom skoro 1.000 metara, i hodao više od 1.500 metara uskom i kosom stazom da bi video radne uslove rudara, uoči prolećnog festivala 2005. godine.

On je pisao popularnu kolumnu za Džejiang dejli, koristeći pseudonim Džekin. U 232 kolumne, razmatrao je svakodnevne probleme od interesa za obične ljude. Taj osećaj za važnost komunikacije putem medija verovatno je jedan od razloga što kineski predsednik uoči posete nekoj zemlji objavi autorski tekst u nekom od vodećih glasila zemlje domaćina, gde pokaže običnim ljudima da poznaje geografiju, istoriju i kulturu naroda kome stiže u goste. Tako je bilo kada je posetio Češku i bliskoistočne zemlje Saudijsku Arabiju, Iran i Egipat, kao što je poslao tekst i Politici pred posetu Srbiji.

A povezanost sa običnim ljudima je verovatno razlog što mu je u Londonu, makar po onome što fotografija može da prenese, više prijalo kad je sa britanskim premijerom Kamerunom jeo čips i pio pivo u pabu, nego što je bio ushićen zlatnim kočijama kojim su ga vozili u znak najvećih počasti.

Britanski kraljica Elizabeta i kineski predsednik Si Đinping u kraljevskoj kočiji na putu prema  Bakingemskoj palati u Londonu 20. oktobra 2015. ( China Daili)

Strog čovek mekog srca

Iako poznat kao blaga osoba, Si itekako ume da se razgoropadi kada neko šteti interesima običnih ljudi. U istrazi nelegalne stambene izgradnje zvaničnika u Ningdeu, ustao je ljut i udarivši  u sto, rekao: "Hoćemo li uvrediti stotine zvaničnika, ili ćemo upropastiti milione ljudi?" Njegov stil rada doneo mu je nadimak "narodni sekretar".

Isto tako, veliki broj zvaničnika u Zejiangu kažnjeni su za vreme njegovog mandata rukovodioca, zbog neuspeha da ispune svoje dužnosti, prenela je Sinhua u biografiji.

U drugom članku u septembru 2015. Sinhua je takođe pisala o ove dve karakteristike njegove ličnosti pod naslovom „Si - težak čovek sa nežnim srcem“. U članku ga opisuje kao čoveka koji se ne plaši da pokisne do kože kada treba da sasluša radnike kao što je to po pljusku uradio prilikom obilaska građevinske industrije u severoistočnoj provinciji Liaoning, 2013. godine.

Opisujući korupciju kao "bolest koja zahteva jake lekove", Si je pozvao sve članove partije u borbu protiv korupcije sa hrabrošću „čoveka koji, zbog ujeda zmije, mora da odseče sebi ruku da bi spasao život“. Kina vodi snažnu kampanju protiv korupcije i za to delo kažnjeni su brojni zvaničnici, uključujući i bivše najviše funkcionere.

Lider vizionar s talentom za predviđanje

Tokom čitave političke karijere, ljudi su uočavali njegovu dalekovidost i spremnost da žrtvuje ličnu korist i kratkoročnu popularnost za veću stvar, objavila je Sinhua 2012, navodeći brojne primere iz njegove dotadašnje karijere. Između ostalog, navodi se kako je, dok je radio  u Džengdingu, u Hebei provinciji, video potencijalnu poslovnu priliku za grad kada je saznao da ekipa tv serije traži lokacije za snimanje. Predložio je da se u Džengdingu izgradi stambeni kompleks po uzoru na roman. Lokacija koju je koristila TV ekipa, kasnije je postala turistička atrakcija a prihod je premašio 10 miliona juana u toj godini.

Radeći kao guverner Fujiana prvi u zemlji je pokrenuo kampanju za sprečavanje kontaminacije hrane a 1999, prvi je izneo ideju o poboljšanju IT infrastrukture i uvođenju informacione tehnologije. Tako je Fujian bio jedina pokrajina u Kini, gde su sve bolnice povezane u računarske mreže i zajedničku digitalnu medicinsku dokumentaciju.

Tokom njegovog mandata Fujian je bila prva provincija u Kini koja je usvojila posebnu politike za vraćanje ekološke ravnoteže i zaštitu životne sredine. Ovo je doprinelo da pokrajina dostigne najbolji kvalitet vode i vazduha, kao i najbolju ekološku i životnu sredinu u zemlji.

U Šangaju, poslednjoj lokalnoj službi, pre nego što je unapređen u centralnom rukovodstvu, Si je u relativno kratkom roku u finansijskom čvorištu zemlje, ostavio  trag promovišući ekonomsku integraciju u delti reke Jangce i jačanju vodeće ulogu Šangaja u regionu. Čak je dodao i nove reči u slogan za Šangaj, kako bi se uhvatio duh i suština grada.

Kada se čitaju tadašnji napisi o Sijovim interesovanjima i akcijama iz potpuno različitih oblasti koje idu ispred vremena, onda se može objasniti i njegova vizija globalnog razvoja i koristi za sve ljude od inicijative novog puta svile, koja će stići nekoliko godina kasnije 2013. a u čije rezultate i neslućene mogućnosti je svet danas zagledan.

Može se objasniti i raznolikost njegovih globalnih doprinosa kao što je zalaganje za borbu protiv kilimatskih promena. Može se shvatiti i zašto je, kako su kineski mediji izvestili krajem maja 2016. godine, kineski predsednik Si Đinping postavio cilj da Kina bude vodeća sila u nauci i tehnologiji NT do sredine ovog veka.

„Kina treba da bude jedna od najinovativnijih zemalja do 2020. godine i vodeći inovator do 2030. godine, i da postane vodeći svetska NT snaga do 100. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine u 2049“, rekao je Si na nacionalnoj konferenciji o NT inovacijama.

Fotografija snimljena u februaru 2012. godine pokazuje Si Đinpinga i njegove stare prijatelje Amerikance, kako pije čaj i razgovara kod kuće jednog od njih tokom posete državi Ajova (Iova) u Sjedinjenim Američkim Državama (Sinhua)

Bez sprovođenja, plan je samo kula u vazduhu

"Prazne priče su  štetne za naciju, samo praktičan rad može pomoći napretku", rekao je Si 15 dana posle izbora za šefa partije, izvestili su tada kineski mediji. Nekoliko dana kasnije Si je rekao „da bez sprovođenja, najbolji plan neće biti ništa više nego dvorac u vazduhu“.

Si je još po nečemu vizionar. On smatra da je razvoj ljudskih resursa ključ za napredak društva. Sinhua u opisu njegovog lika prenela je i detalje kako je nastojao da privuče talentovane ljude i stručnjake u tada siromašni Džengding.    

„U zimu 1983. godine, otputovao je u pokrajinski glavni grad Sijiadžuang da pozove jednog stručnjaka da radi u Džengdingu. Bez tačne adrese eksperta, išao je od vrata do vrata, tražeći gde živi stručnjak i na kraju ga je pronašao noću, nakon što je uzvikivao njegovo ime u blizini njegove kuće. Si i ekspert razgovarali su do ponoći da bi ga konačno ubedio da radi u Džengdingu. Ekspert je kasnije obezbedio više od 300.000 juana prihoda za okrug u prvoj godini. Iste godine, napisao je više od sto pisama stručnjacima i naučnicima, kao i fakultetima i istraživačkim institucijama, a nekoliko desetina njih je lično posetio. U roku od dve godine, u Džengding je privukao 683 talentovanih kadrova i zaposlio 53 poznata stručnjaka kao ekonomske savetnike.

Kada je Si bio u Džejiangu, BDP u pokrajini premašio je hiljadu milijardi juana u 2004. godini, BDP po glavi stanovnika premašio je 3.000 američkih dolara u 2005. i iznosio je skoro 4.000 američkih dolara u 2006. godini. Provincija je rangirana na četvrto mesto, odmah iza Šangaja, Pekinga i Tijanjina. Siromašna županija oslobodila se u tom periodu siromaštva.

Kina danas teži umerenom prosperitetnom društvu i postavila je cilj da digne 70 miliona ljudi iz siromaštva u toku petogodišnjeg plana koji je započet ove godine.

Ta priča o viziji, upornosti, istrajnosti u realizovanju planova je zapravo još jedan detalj kroz koji može da se sagleda Sijov uspeh u ostvarenju  sna i inicijativa koje je predložio, kako u zemlji, tako i na globalnom planu. Možda je tu i objašnjenje vesti nad kojom su se zapadna i naša javnost zgražavale, da se u Kini surovo preti kaznom zatvora za varanje i prepisivanje na prijemnom ispitu za fakultete: ako društvo želi napredak, da li mu trebaju lažni ili vrhunski eksperti?

Kineski predsednik Si Đinping gleda fudbalsku utakmicu u Berlinu između mladog tima iz provincije Šanksi i Volfsburga (0:2), 29. marta, 2014. (Foto / Sinhua)

Porodica i fudbal

Otac sadašnjeg predsednika Kine preživeo je 16 godišnji progon, ali ga nedaće nisu slomile. Nakon završetka Kulturne revolucije, služio je kao načelnik stranke u Guangdongu gde se prednjačilo u kineskim reformama i kada su otvorene specijalne ekonomske zone koje su bile važne za ubrzani razvoj. Sijeva majka Či Ksin je takođe bila revolucionarni kadar i član partije.

Porodica Si ima tradiciju da bude stroga s decom i živi jednostavnim životom. Si Đinping je oženjen sa Peng Lijuan koja je bila poznati pevač nacionalne muzike sa elementima operskog pevanja.

Si i Peng zaljubili su se na prvi pogled 1986. i venčali se iste godine. Par ima ćerku Mingze što u kineskom znači "živi častan život i budi korisna osoba u društvu".

U očima Peng, Si je običan čovek kao i svi drugi. On voli domaću hranu Sanki i Šandong kuhinje, popije malo tokom druženja sa prijateljima. Takođe voli plivanje, planinarenje, gleda košarku, fudbal i boks mečeve. Ponekad ostaje do kasno, gledajući televizijske sportske prenose.

Si Đinping (desno pozadi) sa svojim ocem Si Džongkunom, suprugom i ćerkom (Sinhua)

Nova diplomatija

S  revnošću i upornošću kineski predsednik dipomatskim aktivnostima i posetama podiže ugled zemnje i promoviše novi tip međunarodnih odnosa - saradnju i međusobnu korist zemalja na „Putu svile 21. veka“. Ta inicijativa „Jedan pojas –jedan put“ obuhvata najmanje 4,4 milijarde ljudi u više od 60 zemalja ili 63 odsto svetske populacije.

Tokom nedavnog susreta sa stranim stručnjacima koji rade u Kini, Si je rekao da Kina, kao odgovorna država, ne samo da će upravljati svojim poslovima, već će pravilno rukovati i svojim odnosima sa ostatkom sveta, kako bi doprinela svetskom miru i razvoju.

"Kina mora da zna više o svetu, i svet takođe treba da zna više o Kini", rekao je Si. Za poslednjih pet godina putovao je u više od 40 zemalja i regiona na pet kontinenata i imao najšire kontakte sa ljudima iz svih društvenih sfera.

Kineski predsednik Si Đinping i njegova supruga Peng Lijuan na paradi povodom Dana pobede pored ruskog predsednika Vladimira Putina na Crvenom trgu u Moskvi, Rusija, 9. maja, 2015. ( Sinhua) 

Status i uticaj Kine u međunarodnoj zajednici doživljavaju očigledne promene. Od kako je Si Đinping preuzeo kormilo, kineska diplomatija se promenila iz "pasivno reagujuće“ u prošlosti u samouverenu "aktivno vođenu" diplomatiju koja želi da promoviše globalnu "zajednicu zajedničke sudbine". (Čajna dejli maj, 2016)

Si je izgradio jasan okvir za diplomatsku strategiju zemlje, uvođenjem pojmova kao što su "kineski san", "korektan pogleda na moral i dobit", i "novu vrstu odnosa između velikih sila", koji je drugačiji od zapadne teorije međunarodnih odnosa i zasniva se na kineskoj kulturnoj tradiciji.

Si je predložio novi model „vin-vin“ saradnje u međunarodnim odnosima i izgradnju mreže globalnih partnera. S obzirom na različite nivoe ekonomskog razvoja zemalja osnovni principi inicijative su "konsultacije, zajednička izgradnja i deljenje" .

Kineskog predsednika Si Đinpinga pozdravio je predsednik SAD Barak Obama na južnom travnjaku ispred Bele kuće u Vašingtonu, SAD, 25. septembra 2015.

"Jedna zemlja ne mora da obezbedi hegemoniju da bi postala moćna a uspon Kine će doneti sigurnost u nesigurnom svetu", rekao je Si.

Si Đinping je druga najuticajnijih osoba na svetu, objavio je Blumberg. Si je drugi, posle predsednice Federalnih rezervi SAD Dženet Ilen (Janet Iellen), prve žene na tom mestu. Barak Obama je na toj listi šesti, preneo je u oktobru 2015. Čajna dejli.

Portret Sija ne bi bio potpun ako se ne bi istakla i njegova uloga u promociji kineske kulture tradicije i narodnih običaja.

Zapravo, Si je državnik budućnosti, vizionar, uporan u relizaciji svojih snova i čovek koji duboko neguje konfučijansku misao o državi, narodu i vrlini. I zaista je velika čast kada takav državnik dolazi u posetu nekoj zemlji. Ili kako bi stari kineski pesnik Tu Fu rekao: „Kakva sreća danas, isto sunce nas obasjava“.