Rat protiv islamista i Bašara al Asada

Američka vojna operacija protiv islamski terorista u Siriji do sada je koštala između 780 i 930 miliona dolara, prema proceni jednog od vašingtonskih centara za ispitivanje vojnih strategija. SAD na dnevnom nivou za potrebe vazdušnih napada troše 10 miliona dolara.

Pentagon je u borbu protiv boraca terorističke organizacije „Islamska država" uveo lovce F-22 poznate kao „reptori", koje u svom arsenalu ima još od 2005. Jedini tip borbenog aviona pete generacije koji američka avijacija zvanično poseduje nije korišćen u operacijama u Iraku i Avganistanu prošle decenije, kao ni u svrgavanju sa vlasti Muamera el Gadafija, libijskog vođe. Razlog su problemi sa dovođenjem vazduha do pilota zbog kojih su se oni onesvešćivali i ginuli, pa je ceo program dva puta „prizemljen” 2011.

Eskadrila američkih aviona F-22 iznad ratišta u Siriji

Puzeća strategija ugrožavanja Asada

Pored F-22, američka vojska u napadu na položaje Islamske države koristi i projektile „tomahavk", bespilotne letilice, bombardere B1, kao i lovce F-16 i F-18.

Razlog zašto su SAD u operaciji protiv islamista digle toliku silu mogao bi da bude i namera da zastraše vojsku sirijskog predsednika Bašara al Asada. Njegovi ruski protivvazdušni sistemi pasivno prate američku akciju.

SAD deluju protiv ISIL-a u Siriji ali posredno udaraju i po energetskim instalacijama Sirije i puzećom strategijom  ugrožavaju vladu i politiku Bašara al Asada. SAD dobile su svetsku podršku za borbu protiv ISIL-a u Siriji i Iraku i tako kroz „domino strategiju“ planiraju i udar na Asadov režim.

Turska ipak ulazi u rat?

Prodor džihadista ka Turskoj naveo je zvaničnu Ankaru da dobro razmisli o koracima koje može da preduzme, naročito nakon objave podataka da su paravojne formacije islamista zauzele čak 325 od 354 sela duž granice sa Turskom. Turska vlada dobila je u parlamentu „zeleno svetlo” da se aktivno uključi u ratni sukob protivISIL-a kako bi dali podršku SAD ali i realizovali deo svojih nacionlanih interesa.

Džihadisti Islamske države približili su se na tri kilometra od strateškog kurdskog grada u Siriji Ajn el Araba, nedaleko od granice sa Turskom. Ankara je odustala od svog početnog stava „bez mene“, i sada podržava koaliciju protiv „Islamske države“ (IS) predvođenu Sjedinjenim Državama. Ali, uz to ne želi da se odrekne sopstvenih interesa u Siriji.

„Za Ankaru u Siriji i dalje najveći problem ostaje – Asadov režim“. Moguće je da je Vašington obećao Ankari snažniji angažman protiv sirijskog predsednika, a kako bi učinio nešto zauzvrat, Erdogan je obećao da će uzeti učešća u alijansi. To prktično znači da nakon udara na snage i instalicije ISIL-a sledi   udar i na Asadov režim čime se na perfidan način realizuje plan  SAD o vojnom udaru na Asada i skidanje s vlasti.

Suruk, 06.10.2014, turske oklopne jedinice na granici Turske i Sirije

Zahtevi predsednika Erdogana

Sada SAD i saveznici koriste menevar pritiska sankcijama EU i SAD na Rusiju zbog  ratne  krize u Ukrajini da bi obavili  planirane operacije u Siriji. Turska nakon izbora Taipa Redžepa Erdogana za predsednika države, dobija jaku militantnu političku poziciju. Opasnost zbog borbi Kurda i pripadnika „Islamske države“ na sirijsko-turskoj granici, u blizini grada Kobani i pretnje IS da će napasti ciljeve i u Turskoj, naterala je Ankaru da ipak razmotri mogućnost  priključenja borbi protiv džihadista.

Erdogan traži produžetak napada na pripadnike „Islamske države“ u Siriji, a tu su i sledeći zahtevi: zabrana leta nad jednim delom Sirije i formiranje tampon-zone na sirijskom prostoru. Turski predsednik Erdogan kaže:

“Turska vlada naglašava da su brutalnost Asadovog režima u Siriji, kao i diskriminacija sunitskih muslimana u Iraku kojim vladaju šiiti, proteklih godina izazvali radikalizaciju, što je samo dalo vetar u leđa ekstremistima.”

Sa druge strane, Asadov režim smatra da vojnu akciju protiv ISIL-a u Siriji organizuju oni koji su podržavali pobunjenike  koji su postali islamski radikalni teoriristi a bili su deo američke strategije u Siriji.