Parošenku NATO ohrabrivanje, Ukrajini kataklizma

Njuport “NATO festival” podrške Ukrajini počeo je u četvrtak “s uhom” američke alijanse uz Mariupol – grad na obali Azovskog mora “u kome je ključ” pristupa Krimu. Saglasno Rojtersu, očevidac te agencije svedoči o “otprilike tuce eksplozija” i “stubova crnog dima”, nekoliko kilometara od luke Mariupol u pravcu istoka. Oružane snage Kijeva kod Mariupola su u stanju povišene gotovosti, kaže agencija.

Neimenovani vojnik saopštio je Rojtersu “da je video pro-ruske separatiste tokom prodora ka gradu tenkovima, oklopnim bornim kolima i artiljerijom” – ali, njegove navode nije bilo mogućno potvrditi informacijama nezavisnih izvora.

Napredovanje ukrajinskih Rusa federalista

U četvrtak uveče, u trenutku pisanja hronike Balkanmagazina, vest o Mariupolu još je bila bez potvrde – za razliku od očekivanja Kijeva da SAD i NATO brže priskoče u pomoć sredstvima vojnim, koje je još u osvit zasedanja glavara alijanse proglašeno pouzdano nezasnovanim. Nema neposredno odaslate vojne pomoći Zapada trupama Kijeva.

“Ukrajinski predsednik je na NATO samitu zapadnih lidera u četvrtak čuo reči podrške...”, javio je Rojters. Međutim, “mirovna ponuda Kremlja nije zaustavila borbe na istoku, gde je dramatično napredovanje pro-ruskih pobunjenika pomerilo balans snaga protiv Kijeva” (vidi, “Putin, Parošenko i sporazum, Balkan magazin). Na istoku Ukrajine, u američki savetovanoj kampanji oružanih snaga, uglavnom ekstremno nacionalističkih grupa pod kapom Nacionalne garde, protiv ukrajinskih Rusa federalista, promenila se ratna sreća – u korist, po svoj prilici, ruski pomognutih federalista. Njihove snage u Donjecku, objavile su da su na korak od ponovnog preuzimanja gradskog aerodroma koji su vladine trupe osvojile pre dva meseca.

“Aerodrom je 95 odsto pod našom kontrolom. Praktično već je u našim rukama. Ostalo je da se počiste samo ostaci ukrajinskih trupa. Ukrajinska armija se povlači”, izjavio je Rojtersu Aleksandar Timofejev, predvodnik jedne od glavnih jedinica u odbrani Donjecka.

“Gubitak kontrole nad aerodromom bio bi poražavajuće odstupanje vladinih snaga, koje su ga osvojile u ofanzivi juna. U ponedeljak, ukrajinske snage napustile su aerodrom u drugom pobunjeničkom uporištu, u Luganjsku”, objavio je, inače otvoreno nenaklonjen Rusima, Moskou tajms (“Ukraine Rebels Advance in Donetsk as EU Readies New Russia Sanctions”, Reuters, The Moscow times).

Celtic Manor Hotel/Newport, 04.09.2014 - nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Ukrajine Petro Porošenko na samitu NATO u Njuportu (2014 NATO summit, Celtic Manor Resort, Newport)

Promenjena ratna sreća

Ministar odbrane Ukrajine Valeri Heleti izjavio je da je neophodno da Kijev pred federalistima ojača odbranu, jer Ukrajini, tobože, predstoji “veliki rat” s Rusijom, “kakav Evropa nije videla od Drugog svetskog rata”, i da se u tom ratu “žrtve neće više brojati stotinama nego hiljadama, a možda i desetinama hiljada” (http://www.themoscowtimes.com/news/article/ukraine-russia-trade-barbs-online/506279.html ).

Rusko ministarstvo inostranih dela reagovalo je na ovu najavu Kijeva komentarom da Ukrajina zapravo sprema novu kaznenu ekspediciju protiv stanovništva na istoku zemlje.

“Vojno odstupanje za koje Kijev okrivljuje vojnu intervenciju Moskve uključuje gubitak Novoazovska, glavnog grada na Azovskom moru, i opkoljavanje snaga u Ilovajsku, istočno od Donjecka”, javio je Rojters (“Russian forces strengthening positions in Ukraine - Kiev military” http://uk.reuters.com).

“Gubitak Novoazovska može pobunjenicima otvoriti put ka najvećem lučkom gradu Mariupolu, dalje na zapadu obalom Azovskog mora”, rekla je agencija. Poginulo je “sto pripadnika ukrajinske vojske”.

“Zapad veruje da je napredovanje pobunjenika od prošle nedelje rezultat napada teško naoružanih ruskih trupa, poslatih preko granice, i žurno traži odgovor u najvećoj konfrontaciji s Moskvom od pada Berlinskog zida”, javlja iz Velsa Rojters. Te kaže: “Zapadne države podržale su Kijev rečima i ekonomskim sankcijama protiv Moskve, ali su takođe učinile jasnim da se one neće boriti da zaštite Ukrajinu, gde su pro-ruski pobunjenici ustali u dve oblasti, pošto je Moskva marta aneksirala poluostrvo Krim.” Prema agenciji, predsednik Pjetro Parošenko je pozvan na samit u Velsu da bi se sreo s predsednikom SAD Barakom Obamom, kancelarom Nemačke Angelom Merkel, predsednikom Francuske Fransoa Olandom i drugima.

Obama i Kameron ...o “prekršenim pravilima”

Ako je o “rečima podrške” Obama i premijer Britanije Dejvid Kameron zajednički su se potrudili da pronađu što upečatljivije reči, i da u svojstvu ko-autora jednog novinskog uvodnika, okrive Rusiju da je aneksijom Krima “pocepala knjigu pravila” međudržavnog ophođenja.

U odlasku za Vels, Barak Obama je u sredu doputovao u Talin, da lično uspokoji malene, inače Rusiji ortodoksno neprijateljske a uplašene baltičke susede, Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

“Bićemo tu, za Estoniju. Bićemo tu, za Letoniju. Bićemo tu, za Litvaniju. Vi ste vašu nezavisnost jedanput ranije izgubili. Uz NATO vi je više nikada nećete ponovo izgubiti”, rekao je Barak Obama.

Ni u Talinu nije štedeo gromke reči. Šef Amerike nije rekao kako su to ove saveznice SAD “jedanput ranije izgubile nezavisnost” – izdašnom ponudom regruta Hitlerovim EsEs divizijama svojevremeno, u jednom sličnom izlivanju velike mržnje malih suseda Rusije prema Rusima. Danas, Estonija, Letonija i Litvanija, sve tri imaju značajnu rusku manjinu (Letonija oko 26 odsto, Litvanija oko 16 odsto, Estonija oko 25 odsto), a osporeno pravo na glas i državljanstvo njenim pripadnicima – mada su sve tri skoro sasvim zavisne od snabdevanja iz Rusije energijom.

Ipak – predvođene velikom i poletnom Poljskom, u jedan glas, horski usklađeno, zahtevaju od Vašingtona da Amerika stacionira trupe na njihovoj teritoriji, “u strahu od ruske invazije”. Uz došaptavanje iz Vašingtona, razume se. U Velsu, SAD dobijaju kolektivni pečat za američki plan izgradnje pet NATO baza na teritoriji Poljske, baltičkih država i Rumunije (http://www.themoscowtimes.com/news/article/sites-named-for-new-nato-bases-in-eastern-europe/506165.html). Baze će poslužiti skladištenju ratnog materijala, a i stacioniranju četiri hiljade ili pak deset hiljada (Fajnenšel tajms) pripadnika snaga brzog reagovanja – trupa koje će NATO prvi put isturiti uz samu granicu Rusije. Cementiranjem bunkera na tlu Poljske i baltičkih enklava, i preobražajem u jedno istovetno utvrđenje i Rumunije, što se samo formalizuje odlukama NATO u Velsu, Amerika najzad zabija klin u trbuh Evropi – preseca žive veze ekonomske saradnje i političkog usklađivanja istok-zapad, čije je uspostavljenje bilo najveći događaj posle hladnog rata. 

Američke sankcije “protiv Rusije” uzrokovale su ekonomske, finansijske i socijalne žrtve na obe strane. Pogodile su zemlje EU i pogodile su Rusiju, ali ne i SAD, koje su ih zahtevale od Evropljana. Svrha američki režiranog prevrata u Kijevu zimus to i jeste bila – da se Rusiji nametne da se zabrine za svoju bezbednost, i da se onda, od izazvane kontra-akcije Moskve izgradi slogan “opasnosti po Evropu od ruske invazije”. I da se opravda  stega nad Nemačkom i Evropom u formi oživelog NATO.

Više će dati Amerika

Vels nije opravdao očekivanja režima u Kijevu, ima li se u vidu urgentan apel Ukrajine (u petak prošle nedelje) da joj se odobri punopravno članstvo u NATO paktu i pruži zapadna vojna pomoć protiv pobunjenika (“Ukraine Seeks NATO Membership in Reply to Russian 'Invasion'”, Reuters ). Međutim, Kijev je Zapad izložio pritisku i verovatno će poseta predsednika Parošenka Vašingtonu 18. septembra u vojnom smislu doneti više nego samit NATO pakta u Njuportu.

“NATO se mora konkretno obavezati da pomogne da Ukrajina modernizuje i ojača svoje snage bezbednosti. Mi moramo više učiniti da pomognemo i drugim NATO partnerima, uključujući Gruziju i Moldaviju, da takođe ojačaju svoju odbranu”, rekao je šef Amerike u Talinu. Ono što je odobreno premalo je u odnosu na ovakva obećanja.

Ako je reč o paktu, to se ipak svelo na pomoć u namenskim fondovima Ukrajini od približno oko dvadeset miliona dolara – ali ostavljeno je zemljama članicama NATO da na bilateralnoj osnovi učine više, izjavio je u Njuportu odlazeći generalni sekretar pakta Anders Fog Rasmusen. Rasmusen je rekao da već ima najava pomoći Ukrajini na bilateralnoj osnovi. “Mi ćemo se koncentrisati na oblast sajber-odbrane, logistike, kontrole komandovanja i komunikacija”, rekao je u ime NATO (prema RIA agenciji).

Celtic Manor Hotel/Newport, 04.09.2014 - izjava za novinare odlazećeg generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse Andersa Fog Rasmusena uoči početka Samita NATO u Njuportu (2014 NATO summit, Celtic Manor Resort, Newport, September 4th-5th)

Još jedne sankcije

U zamenu za vojnu pomoć, NATO je podržao sankcije Rusiji. U ponedeljak, zvničnici EU posegnuli su za još jednim sankcijama Rusiji, već trećim po redu, nastojeći da ruske firme liše pristupa novcu iz zapadnih banaka. Pokušava se da se Moskva na ovaj način odvrati od pomaganja materijalom, a Zapad tvrdi i ljudstvom, Rusa Ukrajinaca pod vojnim pritiskom Kijeva. Sankcije, koje je trebalo nabrojati do srede, obelodaniće se u petak – dan posle okupljanja NATO u Velsu. SAD takođe planiraju dalje sankcije protiv Rusije. Cilj je da se uskraćenim prilivom novca ubaci klip u točkove ruskoj ekonomiji.

U sredu još nije bilo sigurno da će novi krug sankcija olako proći među članicama EU – koje su i same ekonomski kažnjene pod pritiskom Amerike na Evropu, da na svoju štetu kida ekonomsko-finansijsku saradnju s Rusijom. Objektivno, prekid saradnje štetan je i Evropi i Rusiji, a od koristi je jedino Americi – u prilici da svoje saveznike u Evropi kazni u slučaju neposlušnosti. Na teškoće Evropljana od kojih se očekuje da udovolje američkom nalogu ukazao je i predsednik vlade Češke Bohuslav Sobotka.

“Problem je u tome što će Rusija reagovati, ako sankcije sada eskaliraju, a mi na ovoj tački nismo u stanju da procenimo posledice koje će u EU zemljama imati naredni talas sankcija Rusije”, izjavio je Bohuslav Sobotka. Predsednik vlade Čcešcke “čini se neuverenim ukupnom strategijom”, citiran je izveštaj Rojtersa. Sobotka je rekao da će “tražiti način da smanji štetu sankcija za njegovu zemlju”.

Zabrinutost sankcijama izrazio je predsednik vlade Slovačke Robert Fico, nazivajući ih “besmislenim i kontraproduktivnim”, citiran je Rojters. Inicijativa za još jedan krug sankcija Rusiji pokrenuta je sastankom šefova diplomatija zemalja EU, u Milanu, u petak prošle nedelje, javio je Dojče vele (“EU foreign ministers call for tougher Russia sanctions”, www.dw.de). Ni jedan od učesnika sastanka nije naveo šta će nove sankcije obuhvatiti.

Khalkhin Gol/Ulan Bator, 04.09.2014 - predsednik Rusije Vladimir Putin, koji boravi u petodnevnoj zvaničnoj poseti Mongoliji, tokom obeležavanja 75. godišnjice Bitke na Halkin Golu (Incident kod Homonhana, 11 - 16. septembar), u neobjavljenom sovjetsko-mongolsko - japanskom ratu, koji je završen porazom u kojem su Japanci izgubili oko 45.000 vojnika, dok je 3.000 završilo u zarobljeništvu

“Pozdrav iz Rusije”

U reagovanju na dosadašnje sankcije, Moskva je obustavila EU izvoz hrane u Rusiju, u vrednosti od trinaest milijardi dolara godišnje. Tokom leta, ove mere su najteže pogodile farmere Poljske, Holandije i Nemačke.

Rusija je izjavila da će odgovoriti na bezbednosne pretnje koje joj stižu sa Zapada. Pomenuto je nekoliko koraka koje bi Moskva mogla preduzeti. Simbolično, nešto od toga nagoveštava vežba koncipirana da potseti Zapad na rizike američke kampanje pritiskom uz ruske granice. Dan pre NATO skupa u Velsu, Moskva je Zapadu “poslala pozdrav”, objavljivanjem namere da u septembru izvede dosad najveću vežbu jedinica s nuklearnim oružjem. Egzercir će biti u Altajskom kraju, uz učešće četiri hiljade vojnika, 400 tehničkih jedinica i uz angažovanje supersoničnih MIG31 i SU24, presretača i izviđačkih aparata, a ukupno pokrenuta vazduhoplovna moć biće bez presedana za jedan takav događaj, objavile su ruske RIA novosti. Trupe će uvežbavati “izvođenje borbenih misija u uslovima aktivnog radio-elektronskog ometanja i intenzivnih akcija neprijatelja u oblastima njihovog angažovanja”, preneo je Rojters škrto objašnjenje majora Dmitrija Andrejeva, predstavika ruskih strateških raketnih snaga.