Kijevu potrebne milijarde, Vašington nudi baze i oružje

“Verovatno je teško već danas očekivati neki kolosalni proboj, ali mi moramo krenuti prema miru”, rekao je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, otvarajući u utorak u Minsku jedan krajnje logičan skup predstavnika EU, šefova država članica ruski predvođene Carinske unije i Ukrajine, Ketrin Ešton, Vladimira Putina, Nursultana Nazarbajeva, predsednika domaćina sastanka i Pjetra Parošenka – namenjen pokušaju prevazilaženja krize u Ukrajini.

Kao polazne, sve tri pomenute pojedinosti su na mestu. Teško je jedan rat zaustaviti za jedan dan, u pravu je Lukašeno. Takođe, važno je učiniti i makar prvi korak ka miru. Dok, u slučaju Ukrajine i njene teške unutrašnje situacije, ekonomske, političke i bezbednosne – ne bi moglo biti idealnijeg rešenja od eventualne saglasnosti EU i grupe oko Rusije, da dve ekonomske formacije sa Ukrajinom sarađuju, u dogovoru, i poštujući njen pretpostavljeni neutralan vojno-politički status.

Potrebno je sačekati sve vesti, pa da se “Minsk” bilansno svede i rezimira. Prvi utisak, ipak, ne opravdava nade da je u Belorusiji nađen osnov za taj, od Lukašenka pomenuti “prvi korak”. Pogotovo kada se pokušaj posmatra u svetlu priprema za samit NATO u Velsu, kroz nedelju dana. Ključna tačka NATO pakta su ratoborne mere Zapada prema Rusiji: otvaranje vojnih baza i dovlačenje ratnog materijala, da bude u svakom trenutku na raspolaganju, i uključivanje u tesnu vojnu koordinaciju s paktom Ukrajine –  uključujući NATO standard organizacije i brzo naoružavanje ukrajinske armije. S takvim radnim nalogom Vašingtona napisanim za Evropu, nema mnogo osnova zamišljanju neutralne, ekonomski i politički dvosmerno orijentisane Ukrajine.

Minsk, 26.08.2014 - predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Petro Porošenko na početku sastanka u Minsku, gde ih je ugostio beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, a kojem prisustvuju visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev: Alexander Lukashenko, Vladimir Putin, Petro Poroshenko, Catherine Ashton, Nursultan Nazarbayev, Guenther Oettinger i Karel De Gucht - evropski komesari

Obustavite rat! Ne pružajte pomoć!

U Minsku, u fokusu javnosti su se obrela dvojica ključnih, Vladimir Putin i Pjetro Parošenko – obojica, afirmišući međusobno suprotstavljene pozicije.

“Mi smo ubeđeni da se (kriza u Ukrajini) ne može rešiti daljom eskalacijom vojnog scenarija, bez uzimanja u obzir životnih interesa jugoistočnih regiona zemlje i bez mirovnog dijaloga s njihovim predstavnicima”, reafirmisao je šef Kremlja polaznu tačku ruske pozicije. Šef režima u Kijevu stvari vidi drugačije. Parošenko je odgovorio braneći svoj “mirovni plan” iz juna, kako službeni Kijev naziva poziv da ukrajinski Rusi najpre polože oružje, a da posle toga dođu na pregovore o unapred odbačenoj federalizaciji Ukrajine.

“Prvi preduslov stabilizacije stanja u Donbasu je uspostavljanje efikasne kontrole nad rusko-ukrajinskom granicom. Vitalno je da se sve učini kako bi se obustavila doprema opreme i oružja borcima”, citirao je Rojters predsednika Ukrajine. U obraćanju, Parošenko je “sve druge učesnike skupa pomenuo imenom, ali omalovažavajući, ne i Putina, već samo pominjući ‘prisustvo rukovodstva Ruske Federacije”, zapazio je Rojters (http://www.reuters.com/article/2014/08/26/us-ukraine-crisis-idUSKBN0GQ0RF20140826). Rusija je više puta zatražila obustavu vatre i podržava ono što naziva “dijalogom nacionalnog ujedinjenja”, što bi pridonelo autoritet regionima Ukrajine, objasnio je Rojters. “Ukrajina će se suprotstaviti svakom rešenju koje bi istočnim regionima dalo više moći nad političkim odlukama, potencijalno blokirajući kretanje Kijeva bliže EU ili NATO-u”, preneo je ključno Parošenkovo stanovište Rojters.

Poziv Putina Kijevu da se predomisli

Događaj u Minsku režiran je u formi lanca zbivanja u jednom danu, uz mogućnost da akteri u više epizoda međusobnih susreta i rada u forumu, pronađu način da propuste ciljani sadržaj. U forumu ruski predvođene Carinske unije, Putin je izjavio da bi Moskva želela povećanu ekonomsku saradnju s Kijevom. Međutim, i da sumnja da je to izvodljivo ukoliko Ukrajina produži putem pridruživanja Evropskoj uniji.

“Po mom mišljenju, ne samo da bi saradnja bila sačuvana, već bi se i povećala”, citiran je Putin. “Međutim, postoje sumnje da je to mogućno ukoliko Ukrajina počne da primenjuje svoj EU sporazum o pridruživanju”, citiran je (http://en.ria.ru/russia/20140826/192367863/Russia-Aims-at-Closer-Economic-Ties-With-Kiev-EU-ssociation.html).

Skupu Carinske unije prisustvovali su i Ketrin Ešton i Parošenko. Moskva očekuje da Kijev odloži ratifikaciju Sporazuma o pridruživanju, s obzirom da primena odredbi sporazuma podrazumeva rizik za rusko-ukrajinske odnose, kaže ruska RIA. Ruska ekonomija mogla bi pretrpeti štetu od oko tri milijarde dolara, sto milijardi rubalja, pošto bi celi sektori prerađivačke industrije i poljoprivrede bili pogođeni. Belorusija i Kazahstan takođe bi trpeli, u slučaju da Ukrajina ukine carine na uvoz evropskih proizvoda, a ostane sa sadašnjim trgovinskim povlasticama kod tri države članice Carinske unije. Ugovor o pridruživanju koštaće i Ukrajinu, milijarde evra, citiran je šef Rusije. U slučaju da Kijev ostane pri svome, Carinska unija bi bila primorana da Ukrajini ukine preferencije koje ta zemlja sada uživa, rekao je šef Rusije.

Village Bezimenne, 26.08.2014 - nastavak operacije ukrajinske vojske na istoku zemlje

Milijarde uz uslove

Posmatrači ukrajinski zbivanja na obe strane jednodušno zapažaju da Ukrajinu, tokom zime koja nailazi a i dalje, čekaju materijalne neprilike i teška iskušenja, povodom deficita energije. Formalno ponuđene milijarde dolara od MMF i Svetske banke, nedostupne su. Kijevu predstoji poznati proces odobravanja sredstava u “medicinskim dozama”, uz preduslov da prethodno pokaže rezultate u udovoljavanju zahtevima reformisanja. Od smanjivanja socijalnih davanja, korupcije, činovništva i nadalje.

Šef Kazahstana Nazarbajev, dotakao je prema tome glavni nerv, rekavši da bi međunarodna zajednica trebalo Ukrajini da pruži pomoć da izbegne ekonomski kolaps.

“...Zemlje i istoka i zapada trebalo bi da pruže pomoć Ukrajini”, rekao je Nazarbajev – pogodivši ne predaleko u stranu u odnosu na ideju Brisela, da u rešavanju egzistencijalnih pitanja Ukrajine, Rusija itekako treba da ima vodeću ulogu. Nazarbajev je predložio fond za obnovu istočne Ukrajine – na prvi pogled, verovatno jedini predlog iz kruga trojke oko Rusije, za koji je Parošenko tog časa izjavio da je “pravovremen”.

Predsednik vlade u Kijevu Arsenij Jacenjuk već ranije je izračunao da će za obnovi infrastrukture na nistoku zemlje biti potrebno osam milijardi dolara. Tokom posete Angele Merkel Kijevu pomoć je obećala Nemačka, bez podrobnosti i ne licitirajući s ciframa.

Evropljani nevoljni, SAD požuruju

Vratimo li se u ovoj hronici Lukašenkovom pominjanju “prvog koraka” u pravcu mira, danas nema mnogo pojedinosti kojima bi se taj korak ilustrovao. Osim, možda, obostrano izražene spremnosti i Kijeva i suseda Ukrajine na istoku, da posle ovog prvog uslede i dalji susreti. To nije malo, poželi li se da se bude optimista. Ali, može biti premalo, ukoliko se takva spremnost na dalje susrete dovede u kontekst s drugim događajima u vezi sa Ukrajinom. Na primer, sa zasedanjem NATO pakta u Velsu, već početkom meseca septembra.

Citiran u britanskom Gardijanu, generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen očekuje da u Kardifu alijansa “prevaziđe podele unutar saveza i da se saglasi sa novim rasporedom uz granice Rusije – potezom koji će sigurno izazvati snažnu reakciju Moskve” (http://www.theguardian.com/world/2014/aug/26/nato-east-european-bases-counter-russian-threat). Rasmusen je takođe naznačio “poteze da se poveća bezbednost Ukrajine, ‘modernizuju’ njene oružane snage, i da se zemlji pomogne da parira opasnosti od Rusije”.

Minsk, 26.08.2014 - ukrajinski predsednik Petro Porošenko na aerodromu u Minsku, uoči sastanka sa ruskim predsednikom  Vladimirom Putinom

“Usvojićemo to što nazivamo planom spremnosti za akciju, s ciljem da budemo sposobni brzo da dejstvujemo u tom kompletno novom bezbednosnom okruženju u Evropi. Mi već imamo nešto nazvano snagama NATO odgovora, čiji je zadatak da budu u stanju da se brzo razviju u slučaju potrebe. Sada nam je namera da razvijemo ono što bih nazvao prethodnicom snaga odgovora, u vrlo, vrlo visokoj gotovosti”, citiran je Rasmusen. “Da bi ste bili u stanju da pružite tako rapidno pojačanje, potrebne su vam izvesne prihvatne mogućnosti nacija-domaćina. Dakle, to će uključiti pripremne zalihe opreme, pripremu infrastrukture, baze, štabove. Krajnje je, da u buduće vidite veće NATO prisustvo na istoku”, citiran je. Rasmusen je rekao da je alarm za akciju stigao iz Poljske i baltičkih država. Ali, rekao je, “pitanje NATO baza u istočnoj Evropi je raskolničko”. “Francuzi, Italijani i Španci su protiv, dok Amerikanci i Britanci podržavaju istočno-evropske zahteve”, rekao je gensek NATO. Nemci “čuče na ivici, zazirući od provociranja Rusije”, objavio je Gardijan. Zadatak je da se u Kardifu pronađe formula prihvatljiva za sve, što znači da se uglača tekst, eventualno zamenom odrednice “postojanog” (baziranja) rečima “dok ima potrebe”.

U daljim potezima “koji će izvesno razgneviti Putina”, NATO planira “da poveća pomoć i saradnju sa ukrajinskom vojskom”. Predsednik Ukrajine Pjetro Parošenko će prisustvovati kardifskom samitu – “i biće jedini ne-NATO šef države koji će pregovarati sa liderima alijanse”, kaže Gardijan. Četiri namenska fonda će se ustanoviti da se finansiraju vojna logistika Ukrajine, strukture komandovanja i kontrole, sajber-odbrana i isplaćuju penzije oružanih snaga.

“Ukrajina sledi svoj sopstveni put. To će se pokazati na samitu, pošto ćemo imati okupljanje NATO-Ukrajina. To je zapravo ono o čemu treba da odlučimo na samitu, da im pomognemo da izgrade kapacitet svog bezbednosnog sektora, da ga modernizuju”, citiran je Rasmusen. Takođe, zadatak samita u Kardifu je da se izađe na kraj sa smanjenim izdvajanjima Evropljana za odbranu, što “furioznim” čini SAD. Gotovo je s uživanjem u dividendama okončanog hladnog rata, podvukao je Rasmusen.

Dakle, u razmaku od sedam dana, Pjetru Parošenku se pružaju dve jabuke. Može li se dogoditi da šef Ukrajine doveden na vlast pučem u režiji Amerike izabere ponudu iz Minska? Može li se dogoditi da Parošenko iznenadi Džoa Bajdena?