Podrška Berlina Parošenku

“Gest solidarnosti!”, ponavljaju u jedan glas brojni posmatrači posete Kijevu gospođe kancelara Nemačke Angele Merkel, planirane da više kaže simbolikom trenutka vizite – u subotu, baš u dan na 75 godišnjicu Pakta o nenapadanju Molotova i Ribentropa 23. avgusta 1939, i u oči Dana nezavisnosti Ukrajine (datuma napuštanja Sovjetskog Saveza) – nego samim političkim izjavama. A one, takođe, nisu rutinske jer jasnije nego ikada dosad podvlače solidarnost Nemačke s Kijevom, u nastojanju Ukrajine da se u krizi integriteta zemlje izbori s Rusijom.

Moskva drži stranu ukrajinskim Rusima, na čije je zahteve za ustavnim preuređenjem, odgovoreno topovskim plotunima režima. Rame uz rame sa SAD i Kijevom, Berlin se sada jasno zalaže da ona od toga odustane.

Kiev, 23.08.2014 - nemačka kancelarka Angela Merkel dolazi na sastanak sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom u Kijevu

Varšava pa Kijev

Dakle, kojim povodom Staljinov pakt sa Hitlerom? Na tobožnje opasnosti reprize tajnog sporazuma, kojim je u osvit Drugog svetskog rata prineta na žrtvenik Istočna Evropa, prva je potsetila Poljska, alarmirana dobrim političkim razumevanjem Gerharda Šredera i Vladimira Putina i duhom poletne rusko-nemačke ekonomske saradnje, krunisane dogovorom o izgradnji Severnog toka. Severni tok je “gasovod iznad glava Čeha i Poljaka”, komentarisao je taj krucijalni nemački ali evropski posao poljski političar Radoslav Sikorski.

Sikorski, američki đak u političkom životu Poljske, prvi je potegao alarm, tobože sluteći ponovnu opasnost po Evropu od intenzivne ekonomske saradnje i dobrih političkih odnosa Berlina i Moskve. Podozrenje Poljaka – prema Rusima neskriveno, prema Nemcima iskazano malo delikatnije – izraženo je jačanjem direktne spoljno-političke i vojne veze Varšava -Vašington, čime su SAD osigurale svoje nastojanje da Evropu održe trajno podeljenom.

Prevratom u Kijevu, Amerika je tom vojnom utvrđivanju u Istočnoj Evropi, posredstvom Poljske, pridružila i Ukrajinu.

Upravo se “sređuju papiri” (Ukrajina nije članica NATO!) i priprema se teren da se u tu zonu počne da doprema ozbiljnija količina američkog naoružanja – pripravnog za dejstva prema Rusiji.

Nemačka nije bila u tom taboru. Međutim, minulih meseci, vlada u Berlinu izložena je pritisku da se opredeli protiv Rusije i Putinovih ideja o konfederalnoj Ukrajini.

Krilatica o paktu

Podrška Berlina “unutar-ukrajinskom dijalogu” (na samom početku procesa, izražena Ženevom 1 i Ženevom 2, proletos),  kojim bi se proamerički Kijev eventualno uputio na sporazumevanje o novom ustavu sa ruski nastanjenim regionima na istoku – u Kijevu je Angeli Merkel donela nadimak “Madam Ribentrop”.

U krugovima proameričkih Ukrajinaca počela je kružiti krilatica o tobožnjem “paktu Merkel-Putin”. To nije izražavalo strah Ukrajine, u meri u kojoj je izražavalo nezadovoljstvo Vašingtona “neposlušnošću” Berlina u diktiranom kidanju naraslih veza ekonomske saradnje Evrope i Rusije. Nije moglo biti jasnije aluzije na šta se misli i za šta se sumnjiče glasno prozvana Rusija i otvoreno neimenovana Nemačka.

Odgovor gospođe kancelara pružen je izborom neslavnog jubileja za datum posete. Ona je izričito izjavila da Nemačka nije više ta koja je spremna da čini dogovore na račun neke treće zemlje. Podvukla je da Nemačka bez rezerve priznaje nezavisnost Ukrajine. Potvrdila je da Nemačka Ukrajinu prihvata u njenim celovitim granicama uračunavajući Krim – a sve ono prethodno, što se ticalo potrebe za ukrajinskim unutrašnjim sporazumevanjem o uređenju zemlje, Angela Merkel je svela na izjavu da se od Kijeva očekuje decentralizacija vlasti. Znači, ni federalizam, a kamoli konfederacija.

Ko s kim da pregovara

“Za pregovore moraju postojati dve strane da bi bili uspešni. Ne možete samo postići mir. Ja se nadam da će pregovori sa Rusijom dovesti do uspeha. Planovi su na stolu, sada se akcija očekuje”, rekla je Merkelova Parošenku. “Značaj moje posete je u tome što vlada Nemačke veruje da su teritorijalni integritet i dobrobit Ukrajine suštinski”, rekla je.

Parošenko je odgovorio da će “Ukrajina, zajedno sa našim evropskim partnerima i celim svetom učiniti sve da se to dogodi, ali ne na račun suverenosti, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Ukrajine”. Poenta je da su te vrednosti sve odreda ugrožene od Rusije.

Berlin, doduše, podvlači da se ukrajinski unutrašnji poredak ne može rešiti oružjem i na bojnom polju. To je različito u odnosu na stav Parošenka i savete potpredsednika SAD Džoa Bajdena koji odlukama predsednika Ukrajine upravlja s distance. Merkelova se zalaže za prekid neprijateljstava. Ipak, način na koji ona vidi da treba da se dođe do prekida rata, blokadom svake pomoći federalistima u Luganjsku i Donjecku, i prekidom vatre – Angela Merkel je i sama potpisala uslove koje postavljaju Parošenko i Vašington. Predsednik Parošenko i SAD zahtevaju da se Luganjsku i Donjecku obustavi svaka pomoć – a da onda oružane snage Ukrajine izađu na kraj sa “teroristima”. I tek potom bi moglo biti reči o “decentralizaciji” Ukrajine. Na koji način, izrazio je događaj od nedelje – kada je Parošenko povodom Dana nezavisnosti obećao brzo naoružavanje i vojno jačanje Ukrajine. U to vreme gošća iz Nemačke bila je već napustila Kijev.

Izvaryne, 23.08.2014 - konvoj kamiona koji su nosili rusku humanitarnu pomoć na graničnom prelazu u Ukrajini na putu nazad za Rusiju

Važan datum

“Možda je koincidencija, ali poseta je simbolična. Simbolično, to je jedan važan datum, i naglašava s kim je Nemačka solidarna”, protumačio je Oleksij Haran, ukrajinski politički ekspert, govoreći za Dojče vele.

Drugi ukrajinski ekspert, Oleksandar Suško, u izjavama i poseti vidi “jasan signal da Berlin i Kijev imaju zajedničko rešenje za sukob u Donbasu”, citirao je Dojče vele. Ekspert procenjuje da je to vrlo važno pred sastanak Putin-Parošenko u Minsku, u utorak.

Uoči posete, u petak, predsednik SAD Barak Obama i gospođa Merkel govorili su telefonom i zajednički su osudili odluku Moskve da, posle svih iskonstruisanih prepreka Ukrajine, uđe humanitarnim konvojem u Luganjsk i izruči dve hiljade tona pomoći. Zapad je aktivno nastojao da se isporuka ruske pomoći osujeti.