Konvoj s ruskom pomoći na granici Ukrajine. Šta dalje?

U kritičnom trenutku za opsađeni Donjeck, kada dobrovoljački regrutovana Nacionalna garda, pretežno Ukrajinaca sa zapada zemlje, milionski grad zasipa salvama iz raketnih bacača, i Kijev priznaje da predstoji teško razaranje jer nudi da stanovništvo “ako je pametno” napusti varoš i izvuče se iz opsade kroz “humanitarne koridore” – u sredu na granicu Rusije i Ukrajine pristiže konvoj humanitarne pomoći Moskve, za koju Zapad kaže da može biti maska ruske invazije.

Generalni sekretar NATO Andres fog Rasmusen, okarakterisao je u ponedeljak “vrlo verovatnom” mogućnost da Rusija preduzme invaziju Ukrajine, pod plaštom humanitarne misije, saopštio je Rojters. Pretpostavka se obrazlaže prisustvom trupa Rusije uz granicu, u zoni gde su u petak objavljene završenim ruske vojne vežbe. Rasmusen kaže, nema nagoveštaja da su trupe posle vežbe povučene.

“Vidimo da Rusi razvijaju objašnjenje i izgovor za jednu takvu operaciju”, izjavio je gen-sek Rojtersu.

Kijev čisti Ukrajinu od Rusa

Nije precizirano, ali pod “objašnjenjem i izgovorom” misli se na učestala upozorenja Moskve da na istoku Ukrajine predstoji humanitarna katastrofa. Apeli Moskve Zapadu da se na Kijev deluje da zaustavi vojne operacije ostali su bez odgovora. Podržan je stav vlasti Ukrajine da će se o svemu, pa i o humanitarnim problemima stanovništa, razgovarati kada se pobunjeni gradovi oslobode od “terorista”. “Teroristima” se nazivaju pristalice federalizma Ukrajine, ukrajinski Rusi.

Vojne operacije vlade u Kijevu na istoku zemlje deluju kao da su usredsređene na “sravnjivanje jugoistoka sa zemljom”, izjavio je šef diplomatije Sergej Lavrov u ponedeljak. Lavrov je dao izjavu u Sočiju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je u Sočiju.

“Koliko do sada, čini se da je cilj takozvane antiterorističke operacije da se jugoistok (Ukrajine) sravni sa zemljom i učini da ga svi Rusi napuste. Izgleda, s ciljem da ga kasnije nastane onima koji drugačije gledaju na našu istoriju, kulturu, prijateljstvo i vekovima duge veze između naših naroda”, izjavio je Sergej Lavrov.

Može li Moskva da ostane posmatrač

Izjava Lavrova da je u Ukrajini, na istoku, (“izgleda”) reč o etničkom čišćenju: “da ga svi Rusi napuste” i “da ga nastane onima koji drugačije gledaju na našu istoriju, kulturu, prijateljstvo...” – zvuči kao kreščendo svih dosadašnjih ruskih izjava. Ako bi se komentarisalo, reč je o izjavi koja, gledano sa strane – obavezuje. Hoće li Moskva da ostane ravnodušna i celu aferu završi rečima o čišćenju Ukrajine od ruskog življa?

Vojna kampanja na istoku pokrenuta je aprila, uglavnom uz oslonac na naprečac uniformisane antiruski nastrojene grupe učesnika puča protiv Janukoviča, “majdanovce”. Kampanja se odvija pod direktnim vojnim instrukcijama američkih vojnih savetnika, u tobože ugovornim aranžmanima zbog, po mogućstvu, “čistih ruku” Vašingtona. Prema navodima UN, 730 hiljada Ukrajinaca prebeglo je u tom periodu u strahu za život u Rusiju. Približno hiljadu i po ljudi je do sada poginulo. Međutim, izbeglice i logori za prihvat na ruskoj strani nisu do sada pobudili interesovanje zapadne štampe. Mediji znaju za zbeg i žrtve, ali ćute, ne žele to da vide.

U međuvremenu, Kijev sprema završni udar. Govornik vojnih snaga režima Andrij Lisenko izjavio je u ponedeljak da su “vladine snage najzad uspele da preseku put između Donjecka i Luganjska”, drugog pobunjenog grada bliže ruskoj granici. Kijev i zapadni saveznici režima u Ukrajini smatraju da je put ključna arterija “snabdevanja pobunjenika u Donjecku oružjem”.

“Snage antiterorističke operacije spremaju se za finalni čin oslobađanja Donjecka”, citiran je Lisenko. “Naše snage su potpuno odsekle Donjeck od Luganjska. Mi se trudimo da oslobodimo oba grada, ali bolje je osloboditi prvo Donjeck – važniji je”, citiran je.

Dve hiljade tona pomoći

Uz izjavu ruskog ministra da je na istoku Ukrajine reč o etničkom čišćenju, raport ukrajinskog nadležnog o stanju stvari na bojištu je drugi činilac koji motiviše na zaključak da je nastupajući trenutak “dotura humanitarne pomoći” na neki način prekretan. Pad Donjecka u ruke vlasti, što je ako stvari stoje kako su u vestima opisane - neposredno predstojeća epizoda, diktira akterima kretanje u stranu raspleta. Ili se priča s pobunom i ukrajinskom federalizacijom završava, ili će se nešto zbiti čime bi se počelo sasvim novo poglavlje.

Ruski komentatori kažu, Rusija neće okupirati Ukrajinu. Okupacija Ukrajine Rusiji bi donela ono što i Sovjetskom Savezu Avganistan. Iscrpila bi se do iznemoglosti. Politički vođi Zapada pak sugerišu da se to novo poglavlje krize može otvoriti ovim karavanom, koji iz Rusije vuče humanitarnu pomoć. Tvrdnju ne prate argumenti.

Konvoj koji je pošao prema Ukrajini impozantan je – 280 kamiona, u tri kilometra dugačkoj koloni, sa 2.000 tona raznih potrepština. Na primer, 62 tone hrane za bebe, 54 tone medikamenata, dvanaest hiljada vreća za spavanje i drugog. Rusija se povodom pošiljke obratila Ujedinjenim nacijama, Organizaciji Evrope za bezbednost i saradnju, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, sugerišući uključivanje u poduhvat “jedne međunarodne humanitarne misije”, objavile su ruske RIA novosti. Apel se svodi na dva elementa, da su hitne mere potrebne za sprečavanje humanitarne krize i da je potrebno da se u misiju uključi i Zapad. Ipak, Zapad je odgovorio da je potrebno da Moskva zaustavi svoju misiju, da sačeka da se akcija šire koordinira i da, u svakom slučaju ne preduzima ništa bez saglasnosti Ukrajine. Naprotiv – usledila su upozorenja Rusiji da ne pokušava invaziju Ukrajine. Na osnovu kakvih informacija NATO izvlači zaključak o “uveliko verovatnoj” intervenciji Rusije u Ukrajini, nije poznato. Bilo bi mogućnosti da se o tome spekuliše, ali umesnije je sačekati. Konvoj brzo putuje.