NATO gomila ratni arsenal u Poljskoj

Oktobar, 2013. Tri hiljade vojnika, dvadeset NATO učesnica. Vežba uz upotrebu bojevih zrna, što bliže ratnoj situaciji... I tuce američkih F-16 u Poljskoj. Tako je protekao “Stedafast džez”, manevar koji je trebalo da pokaže da je NATO, bude li to potrebno, spreman da vojnički priskoči u pomoć Poljskoj i Litvaniji, Letoniji i Estoniji, enklavama bivšeg Sovjetskog Saveza na Baltiku, protiv Rusije. Navodno, sve četiri države su u strahu od “ruske invazije” – fenomena o kojem se govori kao nečem neposredno predstojećem, ali bez fakata.

Takav fakat trebalo bi da bude “Ukrajina”. Međutim, obrt u Ukrajini, krunisan svrgavanjem Janukoviča, u trenutku pomenute vežbe tek je bio u začetnoj fazi. Bivši šef države tek novembra te godine odbija ponuđeni sporazum Ukrajine i EU. Oklonosti, iz kojih će se rukom Vašingtona preduzeti puč tek se grade. U januaru, tenzija na Majdanu tek narasta ka klimaksu, i Amerikanci, senator Dzon Mek Kejn, ambasador SAD u Kijevu Džefri Pajeta, zamenik državnog sekretara za Evropu i Aziju Viktorija Nuland, ljudi CIA i koliko još drugih, tek posle toga, u danima januar/februar dolaze među “majdanovce” da ih u kritičnom trenutku ohrabre za udar na vlast. I da, takoreći za ruku, dovedu lutke proameričkog režima – ukoliko već čitalac sam ne pamti poslovičnu psovku Viktorije Nuland “Fuck the EU”, u telefoniranju Pajeti, povodom oklevanja Brisela (čitaj Berlina) u vezi s novim vođama.

Najveće vojne vežbe NATO pakta u ovom stoleću, zvane „Stedfast džez“, održane su oktobra prošle godine u Istočnoj Evropi. Manevri su održani u Poljskoj i u baltičkim zemljama uz učešće 6.000 vojnika, 350 oklopnih vozila, 13 brodova i preko 50 aviona i helikoptera. Prema scenariju, protivnica međunarodnih snaga je bila izmišljena zemlja Botnija, koja je napala Estoniju

Strah i uzrok straha

U čemu je u tom trenutku “opasnost od ruske invazije”? Na ruskoj strani granice s Ukrajinom nema ničeg. Tek u martu, videvši da su Amerikanci stvarno u Kijevu, da je službeni Kijev sada ono što je izrazito anti-ruski ekstremno nacionalistički element, Putin reagujući uzima Krim, prebacuje uz granicu 40 hiljada vojske i od parlamenta Rusije traži dopuštenje da eventualno, u slučaju potrebe, vojno interveniše u Ukrajini.

U istočnoj Ukrajini, Kijev započinje rat protiv ukrajinskih građana koji ne priznaju novu vlast, ali predsednik Rusije je dobijenu punomoć vratio neiskorišćenu.

“Opasnost od ruske invazije”, međutim, narasta ali u opisu posla propagandne mašine SAD – u nastojanju da se javnost pripremi za gomilanje ratnog arsenala i predstojeće vojno usmerenje NATO protiv Rusije, koje nema veze sa Ukrajinom. Ukrajina je spremljeni izgovor. Poljska je prva faza nečeg predstojećeg, u šta tek treba ugraditi Kijev, kao takođe jednu ključnu tačku.

Baza u Šćećinu

Materijalna pretpostavka za ovakav zaključak je u (američki ekspresno podržanom) zahtevu glavnokomandujućeg NATO za Evropu, generala Filipa Bridlava, da se u Poljskoj spremi depo za jedan ozbiljan rat. Za eventualnu vojnu konfrontaciju NATO i Rusije. Reč je o vojnoj bazi Šćećin. Bridlav traži da se u Šćećin dopreme zalihe oružja, municije i čak vojničkih sledovanja gotove hrane – da smesta budu na raspolaganju iznenada prispelom mnogobrojnom kontingentu trupa NATO, u slučaju “opasnosti od ruske invazije” (http://www.thetimes.co.uk/tto/news/world/europe/article4156155.ece).

Ideja je saopštena nedavno u Napulju. NATO članice razmotriće generalov predlog septembra, na samitu alijanse u Velsu. Međutim, uz saglasnost Poljske i američku i britansku već potvrđenu potporu, može se očekivati da će predlog biti usvojen.

Bridlav obrazlaže predlog uz pozivanje na krizu u Ukrajini i potrebu da NATO zaštiti članice saveza u istočnoj Evropi. Ipak, ruska televizija Raša tudej, koja u vezi s tim prenosi navode zapadne štampe, naslovila je svoj pregled rečenicom da se “NATO baza Poljske sprema za blic protiv Rusije” – reklo bi se, najbliže stvarnosti.

“Nagomilavanje (ratnog) snabdevanja je samo kratak korak od stalnog, masivnog rasporeda stranih NATO trupa u Poljskoj”, kaže RT. “Alijansa navodi, neophodno za brzi odgovor na ruski upad, mada bi ruski generali to videli verovatno kao mogućnu pripremu za blickrig na Rusiju”, objavila je Raša tudej (http://rt.com/news/175292-nato-poland-supply-base/). RT kaže da Moskva vidi nagomilavanje NATO trupa u Evropi “kao deo neprijateljske politike, sračunate na stacioniranje vojnih resursa alijanse bliže njenim granicama”. Koristeći glasilo Moskva posredno i upozorava.

“Tekuća vojna doktrina Rusije dopušta upotrebu svakog oružja u njenom posedu, uključujući i taktičko nuklearno, u odgovoru na napad konvencionalnim snagama na Rusiju”, objavila je RT.  

Predsednik Barak Obama i predsednik Bronislav Komorovski daju izjave na sastanku sa američkim i poljskim pilotima ispred četiri F-16 borbenih aviona, dva američka i dva poljska, kao deo multinacionalnih vojnih vežbi (3. jun 2014.)

Neće Zapad, hoće Istok

Poljska je ključni deo budućeg utvrđenog bastiona istočne Evrope protiv Rusije, koji SAD imaju nameru da jačaju, zasnivajući vojnu saradnju s tim zemljama ne samo na njihovoj NATO pripadnosti, već i na bilateralnim ugovorima sa svakom od država posebno. Vašington ima ideju o snopu takvih posebnih savezništava, kojima SAD nastoje da neutrališu efekat bezvoljnosti tradicionalnih zapadnih sila za konfrontaciju, ne računajući Britaniju. Zapadna Evropa okleva da se na američki zahtev energičnije angažuje u taboru protiv Rusije. To su pokazale i sankcije, štetne Nemačkoj, Francuskoj i drugima bezmalo koliko i Rusiji.

Sa stanovišta oslonca SAD na istok Evrope, simbolični značaj je imalo Obamino započinjanje posete kontinentu, povodom godišnjice Normandije početkom juna, baš u vojnoj bazi u Poljskoj. S foto prilikom za slikanje uz kokpit američkih bombardera, prebačenih u zonu Baltika ad hok, u znak podrške SAD partnerima uz Baltik. Šef Amerike obećao je tom prilikom milijardu dolara američkih investicija u širenje materijalne osnove vojnog prisustva SAD u istočnoj Evropi.

Tobože, u svetlu ozbiljnosti ukrajinske krize – a, zapravo, jedino realno tumačenje krize može slediti samo u okviru američkih nedeklarisanih namera prema Rusiji. “Bela kuća će poslati više trupa i opreme u region, da ‘reafirmiše’ svoje obaveze prema NATO saveznicima”, obećao je šef SAD Poljacima (http://rt.com/news/163320-obama-poland-troops-europe/). “Imajući u vidu situaciju u Ukrajini ovog časa mi smo pojačali naše američko prisustvo. Počeli smo da rotiramo jedinice i posade F-16 u Poljskoj... da pomognemo da naše snage podrže vazduhoplovne misije NATO”, citiran je Barak Obama.

Poljaci su iz srca podržali takav stav. Vođstvo Poljske insistira na vezama sa SAD bez posredovanja Evrope i rado prihvata novu ulogu.

Ali Rusija drugačije čita poruke. Ministar Rusije Sergej Lavrov dao je pre dva dana intervju aenciji Itar-Tas pa kaže da NATO povećava zategnutost s Rusijom, jer budući prevaziđen, time produžava sebi život. “Da nema Ukrajine, uveravam vas, neki drugi aspekt ruske unutrašnje ili spoljne politike bi bio iskošćen za spekulaciju.”

Tačno, samo nije reč o NATO. Vašington je NATO.