Srbija u OEBS-u kao medijator ili marioneta

Srbija uskoro, za nešto više od pet meseci, preuzima „stolicu“ predsedavajućeg u OEBS-u. Povodom ukrajinske krize, SAD i EU od Srbije očekuju „radikalniju“ politiku delovanja OEBS-a u Ukrajini i ocene sukoba, pre svega Putinove politike prema Ukrajini.

Cairo, 22.07.2014 - generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki Mun i državni sekretar SAD Džon Keri, koji borave na Bliskom istoku, u diplomatskim naporima za rešenje najnovijeg palestinsko-izraelskog sukoba

SAD će nesumnjivo uticati da Srbija zauzme ofanzivniji stav oko uloge OEBS-a u ukrajinskoj krizi. Sa druge strane Ruska Federacija od Srbije očekuje ravnotežnu politiku koja podrazumeva uvažavanje realne situacije unutar Ukrajine ali i  agresivne politike ukrajinskog rukovodstva prema Rusima u Ukrajini i dinamike sukoba. Ukrajina i njen predsednik Porošenko imaju i plan prekida diplomatskih odnosa sa Ruskom Federacijom.

Brussels, 22.07.2014 - potpredsednica Evropske komisije i visoka predstavnica EU za spoljne poslove i politiku bezbednosti i šefovi diplomatije uoči sastanka Saveta EU za spoljne poslove, na kom je se raspravljano o daljim sankcijama protiv Rusije zbog obaranja aviona Malezija erlajzn (Malaysia Airlines) 17. jula na istoku Ukrajine: Urmas Paet (Estonija), Catherine Ashton, Didier J.L. Reynders (Belgija), Philip Hammond (Velika Britanija)

Težak posao za Srbiju?

Kao nekadašnja žrtva politke OEBS-a sa generalom Vilijemom Vokerom na Kosovu, zbog čega je došlo do vojne agresije NATO, Srbija će sada biti „u procepu“  između  SAD i Ruske Federacije i uticaja EU odnosno Nemačke.

Srbija će tražiti veće ovlašćenje za misiju OEBS-a i podsticanje dijaloga, prvo unutar sukobljenih strana u Ukrajini,  a onda Ruske Fedderacije i Ukrajine. Na osnovu svojih iskustava, Srbija će insistirati da se sukob prevede u dijalog i da dođe do primirija uz ulogu OEBS-a u posredovannju između SAD i Rusije i Ukrajine i Ruske Federacije.

Sukobi u Ukrajini su prošireni do nivoa organizovanog građanskog rata sa elementima „sponzorisanja“ obe sukobljene strane. SAD naoružavaju ukrajinsku vladu i vojsku dok Rusija pomaže proruske snage vojnom logistikom. Vodi se ograničeni građanski rat koji dobija novu dimenziju zbog pretnje sukobom Ukrajine i Ruske Federacije koja bi mogla vojnički intervenisati i to bi onda moglo da preraste u međunarodni regionlani ili evropski konflikt sa težim posledicama.

Kremlin/Moscow, 23.07.2014 - predsednik Vladimir Putin na sastanku Saveta bezbednosti Ruske Federacije u moskovskom Kremlju: Vladimir Vladimirovich Putin

Strategija za smirivanje sukoba

Do početka srpskog mandata predsedavajućeg OEBS-a, povodom ukrajinske krize, moguće je da dođe do prekida diplomatskih odnosa Ukrajine i Ruske Federacije, jesenjeg gasnog embarga i energetske krize u Evropi a možda i otvorenog sukoba Rusije i Ukrajine kao i polarizacije odnosa snaga u EU oko sankcija prema Rusiji.

Prema rečima ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, Srbija će uložiti maksimalan napor kako bi balansirala između „čekića Zapada i nakovnja Moskve“, neće stajati ni na čiju stranu u rešavanju konflikata i učiniće sve da se smire žarišta, posebno u Ukrajini. Ovako bi ukratko glasila strategija Beograda za vođenje OEBS, koju je u Beču, na sednici Stalnog saveta ove organizacije, predstavio šef diplomatije Ivica Dačić.

Srbija će tokom svog predsedavanja OEBS-om pokrenuti rešavanje zamrznutih konflikata dijalogom, kao i jačanje uloge posmatrača OEBS u Ukrajini i na Kosovu i Metohiji.