Zašto je Putin „opasan“?
SAD teže da imaju veći upliv u političke i ekonomske oligarhije u Rusiji i da održavaju status supremacije i dominacije, kako je bilo u vreme Borisa Jeljcina, predsednika Ruske Federacije 1991-1999. godine, uz izvlačenje ruskog kapitala, nafte i gasa za male pare
(Samara, 22.07.2014 - predsednik Vladimir Putin na sastanku u Samari, 21. jula, je kritikovao sve one koji koriste obaranje putničkog aviona Malezija erlajnza u istočnoj Ukrajini 17. jula, za "ostvarenje plaćeničkih ciljeva". U saopštenju objavljenom na sajtu Kremlja, Putin je ponovo optužio Ukrajinu za tekuće nasilje protiv pro-ruskih aktivista u istočnom delu zemlje)
Bivši američki državni sekretar Hilari Klinton, predstavila je u Berlinu svoju knjigu "Teški izbori" i iznela stav da Vladimir Putin može biti opasan. Hilari Klinton kaže:
„Mislim da on može biti opasan. Čovek kao Putin uvek ide do granice. Mi ne možemo dopustiti da jedan politički vođa, posle Drugog svetskog rata, iznova povlači granice Evrope."
Zašto je Vladimr Putin „opasan igrač“ za SAD i EU koja je pod „kontrolom“ SAD? Pre svega, zbog održavanja ekonomske i političke, odnosno geopolitičke ravnoteže u Evropi između interesa SAD, koja kontorliše EU i ima stratešku moć u NATO, i Ruske Federacije koja ima geoekonomsku moć preko gasnog i naftnog snadbevanja EU i Evrope. Rusija je smetnja SAD da ovladaju gasnim koridorom kroz Ukrajinu i da tu zemlju uključe u NATO na štetu Rusije.
Putin nije Jeljcin
Putin otvara druge kanale prema Kini, Iranu, Turskoj ali i održava ravnotežne veze sa značajnim brojem država EU a na taj način se „mrse konci“ SAD u Evropi.
SAD teže da imaju veći upliv u političke i ekonomske oligarhije u Rusiji i da održavaju status supremacije i dominacije, kako je bilo u vreme Borisa Jeljcina, predsednika Ruske Federacije 1991-1999. godine, uz izvlačenje ruskog kapitala, nafte i gasa za male pare. SAD, međutim, nemaju kontrolu nad ruskom opozicijom, NVO i tajkunima, kao što je bilo u Jeljcinovo vreme, i sada pokušavaju preko Ukrajine i drugih kriznih žarišta da destabilizuju Rusku Federacju.
U isto vreme, SAD pokušavaju da „ubede“ EU i Nemačku da zbog Ukrajine treba održavati sankcije prema Ruskoj Federaciji a na taj način se nanosi šteta ne samo Rusiji već i EU koja se oporavlja od recesije i socijalnih problema.
Suprotstavljeni interesi Klintonove i Evropljana
Rusija je i dalje strateški partner EU za snabdevanje energentima a nastavak i produbljivanje krize otežaće energetsku bezbednost EU i Evrope u celini.
Hilari Klinton će na izvesnom zaoštravanju odnosa SAD i Rusije, i držanju EU „pod kontrolom“, graditi svoju eventualnu predsedničku kandidaturu. Pojedine države EU, poput Mađarske, Bugarske, Austrije već su pokazale rezervu i negodovanje zbog pritiska EK da se privremneo odloži izgradnja gasnog koridora „Južni tok“ koji je od vitalnog značaja za pomenute države i čitavu EU.
SAD smatraju da Ukrajini treba pomoći više, diplomatski i vojno, u sporu sa Ruskom Federacijom, a da ekonomski teret podnese EU.
Grčka ima vitalne interese u sferi energetike, infrastrukture i trgovine kapitalom sa Ruskom Federacijom. Posebno su grčko ruski odnosi važni povodom bankarskih interesa Rusa na Kipru i održavanja ravnoteže u grčko-turskom sporu oko Kipra.
