Rusi ponovo na Kubi

“Srednji prst” Moskve Vašingtonu –  tako je, upitan od britanskog Gardiana, Pavel Felgenauer, vojni analitičar Rusije komentarisao značaj ruskog povratka na Kubu, u nekadašnju sovjetsku prislušnu bazu Lurdes, svega 160 kilometara od Ki Vesta u Americi. Tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Havani krajem prošle nedelje, Rusi i Kubanci su potpisali papire, uz koje se stanica, posle pauze od trinaest godina, ponovo vraća na korišćenje Rusiji. Poslužiće kao tehnološki modernizovano uvo ruske vojno obaveštajne službe i kontra-špijunaže, u najbližem susedstvu SAD.

Lurdes su izgradili Sovjeti (1962.-1967.) – kako bi, uz pomoć najbolje tada raspoložive prislušne tehnike, prodirali u američku komunikaciju i sledili za kretanjem tadašnjeg rivala u Hladnom ratu. Čak, delimično, i za  kretanjem američkih podmornica, jer je doseg uređaja pokrivao celu zapadnu hemisferu. Na vrhuncu aktivnosti baze, u stanici bi služilo i do tri hiljade inženjera, tehničara i obaveštajnih operativaca sovjetske vojno-kontraobaveštajne GRU, KGB ili kubanske službe-posestrime. Međutim, raskravljeni rusko-američki odnosi i visoki troškovi (oko 200 miliona dolara godišnje), motivisali su Moskvu da se 2002. odrekne potstanarstva na Kubi. Ne za dugo – s obzirom da su (pokazalo se sada) diskretno vođeni pregovori o ponovnom zakupu ova 73 kvadratna kilometra kubanskog prostora, obnovljeni 2004. Otprilike, kada je u Moskvi počelo da nestaje i iluzija u vezi s američkom “iskrenom” i “resetovanom” ruskom politikom.

Oprema iz sovjetskih vremena u Havani

Ne može se Rusija izolovati

Putin je doputovao u posetu Havani u petak prošle nedelje, 11. jula – u sklopu pretenciozno koncipirane turneje po zemljama Latinske Amerike ( Kuba, Nikaragva, Argentina... ), motivisane neizrečenom porukom Moskve svetu da Rusija nije sila koja može biti “američki” izolovana. Da ruski ukupni gabarit prevazilazi mogućnosti SAD da obezbede izolaciju o kojoj govore. U tom smislu – Felgenauer, čijim citatom počinje ova hronika, slikovito podvlači poentu ruskih aktivnosti u američkom susedstvu.

Samo nekoliko dana kasnije, u sredu 16. jula, u Briselu su se ponovo znojili nad daljim sankcijama Rusiji, pod sve većim pritiskom Amerike na Evropu, nevoljnu da ruši vitalne aranžmane s Rusijom.

U Havani, Putin se sreo s Fidelom Kastrom (87), šampionom anti-američke propagande pod samim nosom Vašingtona sve vreme Hladnog rata. I to, kakvom retorikom. I s kolikom energijom – i hrabrošću, s obzirom na broj američkih pokušaja u ono doba da se komunističkom šefu Kube bilo kako dođe glave. Makar i po cenu teške američke blamaže, uz kakvu je propao pokušaj invazije američkih plaćenika u legendarnom Zalivu svinja.

Putin i Fidel Kastro u Havani 12. jula

Otpis duga, novi aranžmani

Rusko-kubanski razgovori vođeni su s predsednikom Raulom Kastrom, Fidelovim bratom. Dva dana pre Putinovog dolaska, Moskva je već objavila otpisivanje 90 odsto kubanskog duga Rusiji od 35 milijardi dolara, iz tih starih, sovjetskih vremena. Sporazum, koji je Havana potpisala 2013. predviđa da Kuba vrati 3,2 milijarde dolara tokom deset godina – i nije isključeno da bi upravo u tom paragrafu o još toliko duga trebalo pronaći zrnce o finansiranju obnovljenog zakupa kubanske baze za osmatranje.

Na Kubi, Putin je izjavio da će Rusija, dugom potraživanu sumu reinvestirati tu, na ostrvu. U oblasti ekonomije, šef Rusije je tokom razgovora obećao pomoć Kubi u razvoju “of-šor” eksploatacije nafte. Oba koraka – i reinvestiranje i pomoć u dobijanju nafte su, čini se, taj “srednji prst” Kremlja uz nos Vašingtonu, s obzirom na američku pola veka dugu blokadu Kube, koja zapadnim kompanijama zabranjuje da imaju poslove sa Havanom.

Kuba proizvodi oko 55 hiljada barela petroleja na dan, a da bi zadovoljila potrebe za naftom, trebalo bi joj 110 hiljada barela dnevno. Nedostajuću razliku, Kubi danas isporučuje socijalistički opredeljana Venacuela.

Raul Kastri i Vladimir Putin u Havani 11. jula

Oko nad zapadnom hemisferom

Šef Rosnjefta Igor Sećin sačekao je rusku delegaciju u Havani, gde je već počeo razgovore o poslu na poljima naspram severne obale ostrva. Sećin je jedan s liste ruskih funkcionera pod “embargom” američkih sankcija povodom Ukrajine. “Embargo” mu ne smeta da putuje i bavi se poslovima – na Kubi.

Od svih pojedinosti u sklopu ruskog povratka na Kubu, najviše medijske pažnje podstakao je ipak povratak Rusa u Lurdes. “Sovjetskom Savezu, Lurdes je bio oko nad zapadnom hemisferom”, komentarisao je senzacionalni događaj Vjačeslav Trubnjikov, bivši šef ruske spoljne obaveštajne službe. “Rusiji, koja se bori za svoja zakonita prava i mesto u međunarodnoj zajednici, on neće biti manje od koristi nego SSSR-u”, citiran je u ruskom Komersantu Trubnjikov.

Tokom puta, Putin je potpisao ugovore o ruskim stanicama za pozicioniranje sistema Glonas, ruske varijante američkog Dži-pi-es, osim Kube, u Argentini, Brazilu i Nikaragvi, čiji je predsednik Danijel Ortega posetu šefa Rusije njegovoj zemlji nazvao “zrakom sunca” nad Nikaragvom.

Različite su ocene koristi i upotrebljivosti koju bi Lurdes mogao imati za Rusiju. Ima mišljenja da je stanica bila od koristi u vreme telefona, da u vreme današnjih sredstava komunikacije neće doneti mnogo informacione dobiti. A i oni drugih, da će biti dragocene važnosti, posebno za praćenje američkih vojnih aktivnosti. U svakom slučaju, Vašington sankcioniše a Putin putuje, i to po američkom zadnjem dvorištu.