Nemački izbor: Hoće li to biti Amerika ili Rusija?

Položaj Nemačke na Zapadu decenijama je opstajao, nedoveden u pitanje. Posle NSA špijuniranja i drugih političkih skandala, “mnogi Nemci žele veću nezavisnost od SAD”.

“Ali, da li to znači prići bliže Moskvi?”

Naslovna strana Špigla od 14.7.2014.

Ozbiljne naprsline iza perfektne fasade

Ovako sročeni, naslov i uvodni pasus troje autora nemačkog Špigla (Markus Feldenkirhen, Kristijan Hofman i Rene Fister), teško bi mogli izmaći interesovanju čitalaca magazina, koji u svom poslednjem izdanju “spušta palac” na pulsirajuće javno mišljenje nacije, trudeći se da dočara političku gromadu dileme pred kojom bi se eventualno mogla naći vodeća sila EU, u slučaju da neka dalja zbivanja ne uzmu drugi tok.

Uvodna slika novinske priče je nasmejano lice Džona Emersona, ambasadora SAD koji povodom Dana nezavisnosti 4. jula, u Berlinu, na razastrtom crvenom tepihu dočekuje poslovnu i političku elitu zemlje u kojoj je akreditovan, ali Emersonova veselost je zapravo, Špigl kaže – samo “perfektna fasada”, iza koje su ozbiljne “naprsline u odnosima” SAD i Nemačke.

Novi pad u tim odnosima registruje se čak i u trenutku “dok radnici dekorišu Templhof”, raspoređujući kikiriki i zastavice prijateljstva, s obzirom da bezmalo baš tog časa jedan od zaposlenih u Nemačkoj obaveštajnoj službi ( BND ), upravo priznaje vlastima da je Amerikancima prodao nemačka tajna dokumenta, a da pronađeni dokazi čine “malo verovatnim da je prodaja zaštićene informacije bila njegova ideja”.

Džon Emerson, ambasador Sjedinjenih Država u Nemačkoj, u svojoj kancelariji na berlinskom Pariser Platz. Emerson ne poriče da su neke stvari krenule naopako sa njegovom zemljom u poslednjih nekoliko godina. Ali on tvrdi veza između Nemačke i Zapada mora da se održava. "Mi delimo iste vrednosti", kaže on (tekst i foto Špigl)

Merkelova izgubila nadu

Reč je, dakle, o već duže vreme opisivanom špijunskom skandalu u nastavcima. Ali, piše u Špiglu, skandal je prve nedelje jula “dobio novu dimenziju, kada su islednici Federalne kriminalne policije pretresli stan i kancelariju jednog od zaposlenih u Ministarstvu odbrane, za kojeg se ( takođe ) podozreva da je špijunirao za Amerikance”.  

Stvar je u tome što su opisani događaji samo poslednji odron u odnosima Nemačke i SAD, i kancelarka Nemačke Angela Merkel “je već odbacila nadu da će se Sjedinjene Države dozvati razumu i zagospodariti svojim obaveštajnim agencijama”.

“Tokom poslednje posete Merkelove Vašingtonu, predsednik SAD Barak Obama nije čak hteo da se obaveže ni sporazumom ‘bez-špijuna’, s minimumom bezbednosti za Nemačku”, navodi magazin.

Špigl objavljuje da gospođa kancelar “očekuje da je Amerikanci bar poštede daljih poraznih incidenata” – ona nema interesa u tome da anti-američko raspoloženje u Nemačkoj raste dalje, i da je takav razvoj dovede na kraju u okolnosti gde više ne može da bira, već da bude prinuđena “da sebe ponovo distancira od Amerikanaca”.

Blizak saveznik Berlina izaziva značajne neprijatnosti za Nemačku i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel: Sjedinjene Države. Ta je zemlja bila zaštitnik Zapadne Nemačke tokom Hladnog rata, ali nedavna otkrića o špijuniranju Nemačke, uključujući praćenje mobilnih telefona kancelara, pogoršava već ugrožene odnose (tekst i foto Špigl)

Spremni na sve

“Ali, ta tačka je možda već dosegnuta”, nagađa Špigl – jer, poslednji slučaj još nije istražen. Ako se pokaže da je priča istinita, to će značiti “da su Amerikanci platili krticu da za njih kopira dokumenta, od kojih su neka čak bila namenjena nemačkom parlamentarnom komitetu, obrazovanom da istraži aktivnosti NSA u Nemačkoj”.

Već prvi izveštaji su bili dovoljni da se ključni članovi nemačke koalicione vlade ražeste u meri – da sada neki smatraju “da su obaveštajne agencije SAD spremne na sve”.

“Ukoliko se potvrdi da su špijunske aktivnosti protiv BND ciljale takođe i u rad NSA-istražnog komiteta, to će biti napad bez presedana na parlament i naše demokratske institucije”, citiran je od Špigla parlamentarni lider SPD Tomas Operman.

Do srede prošle nedelje, s novim sumnjama u špijuniranje Ministarstva odbrane, nemačko-američki odnosi dosegli su još nižu tačku, obeleženu izjavom govornika Angele Merkel Stefana Siberta o “dubokim razlikama u mišljenju” između Berlina i Vašingtona, navodi magazin.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ambasadora Emersona u sedište resora, na sam dan 4. jula, pre nego što će prijem povodom američkog praznika početi. Zaposleni u službama kancelara Nemačke instruisani su da komuniciranje sa Sjedinjenim Državama svedu na esencijalne stvari. U vladi, pojedini članovi su bili mišljenja da bi, za primer, trebalo izbaciti jednog američkog diplomatu. A nedelju dana kasnije –Berlinje zatražio da šef CIA stacioniran u Nemačkoj napusti zemlju. Mada ne toliko ozbiljno koliko formalno isterivanje, to je ipak “udarac u kolena”, piše povodom tog događaja Špigl.

“Dabome da to nije ono što bi gospođa kancelar zaista želela”, kaže magazin. “Ona bi više volela da Nemce i dalje vidi čvrsto ukorenjene unutar zapadnog saveza i lojalne njihovim američkim partnerima. Ali ona je takođe uočila koliko je NSA skandal raspirio anti-američkog raspoloženja među Nemcima”, kaže Špigl.

S kim Nemačka da sarađuje

Špigl u tom kontekstu pominje istraživanje Kerber fondacije o mišljenju Nemaca o nemačkoj spoljnoj politici – šta misle, s kojom bi zemljom Nemačka trebalo da sarađuje u budućnosti?

“Bezmalo jednako za Istok ili za Zapad, blizu 56 odsto ih je pomenulo Sjedinjene Države, dok je 53 odsto pomenulo Rusiju”, objavljuje magazin.

“Na jednoj strani, Nemci nezadovoljni Amerikancima i njihovim neviđenim nadziračkim aktivnostima. U isto vreme, pokazali su iznenađujući nivo simpatija za Ruse i njihovog predsednika Vladimira Putina, u ukrajinskoj krizi. To nameće fundamentalno pitanje o nacionalnom identitetu Nemačke. Na dužu stazu, Nemci će morati da odluče kojoj su strani naklonjeni više”, kaže Špigl.

Magazin zaključuje da takvo pitanje nije bilo aktuelno čitavih 25 godina, od rušenja Berlinskog zida, dok je izgledalo da je polarizacija između SAD i Rusije elimisana.

“Nemačka nije morala da bira stranu zbog toga što nije bilo stvarne razdelne linije. Međutim, kriza Ukrajine i NSA skandal, učinili su kraj toj lagodnoj fazi i sada, kada je antagonizam između Zapada i Rusije planuo još jedanput, Nemačka ne može više izbegavati pitanje koju stranu ona pomaže.”

Magazin navodi sopstvenu anketu, prema kojoj “57 odsto Nemaca smatra da njihova zemlja treba da bude u većoj meri nezavisna od SAD, kada je reč o spoljnoj politici”.

Neugodna pitanja su iskrsla – uključujući i “da li su tesni odnosi Berlina i Zapada prosto samo tranzicioni fenomen”, piše u Špiglu. Magazin navodi koliko pojedine, naoko nebitne stvari izražavaju atmosferu međusobne podozrivosti koja je obeležila nastali trenutak: ambasada SAD koja potseća na tvrđavu sa zaštitnim preprekama, nadzornim kamerama i neprobojnim staklom; ambasador u kancelariji u kojoj je kao u čvrsto obezbeđenom sefu;

zahtev da ne samo posetioci već i sekretarica ambasadora pri dolasku odlože mobilni telefon; stakla prozora, “debela kao da će izdržati nuklearni udar”; ambasador Emerson, koji kao i mnogi njegovi prethodnici “teško može da kaže jednu reč na nemačkom”... Zar tako treba da bude utvrđeno predstavništvo jedne zemlje saveznika!?

To se od Adenauera na dalje nije postavljalo kao pitanje, jer ni pitanje nemačko-američkog prijateljstva nije bilo “pitanje”. Ali s dolaskom u Belu kuću Džordža Buša Mlađeg, pitanje odnosa SAD i Nemačke iskrslo je kao takvo “pitanje”. Buš je irački rat “opravdavao lažima” i “cementirao je imidž super-sile koja veruje da više nije neophodno poštovati pravila i zakone”. Irački rat, Gvantanamo, upotreba dronova za ciljane egzekucije, finansijska kriza, NSA i strah od Gugla...

”Nemci osećaju da imaju razlog da ne veruju Sjedinjenim Državama, jednom bivšem prijatelju koga mnogi sada vide kao zlo”, piše u Špiglu.

Ruski ambasador u Nemačkoj Vladimir Grinin, fotografisan u njegovoj ambasadi, kaže da Berlin treba uspostavi najbliže moguće odnose sa Moskvom. "Nemci su", kaže on, "bliži Rusima nego bilo koja druga nacija u Evropi." (tekst i foto Špigl) 

Nemačka je raširila krila

Sam Špigl ne vidi nemačku eventualnu opciju kao crno-beli izbor Zapad-Istok, bez obzira na provokaciju čitalaca naslovom koji bi na to upućivao.

“Nemačka bi mogla biti zemlja koja Rusiju razume bolje nego drugi, bez ugrožavanja svoje pozicije unutar Zapada”, smatra magazin. “To nije pitanje primoranosti na održavanje ekvidistance prema Zapadu i prema Rusiji podjednako, i svakako ne između demokratije i autokratije. Prihvatanje politike koja izvire iz centralne geografske lokacije Nemačke, nije isto što i prihvatanje centro-ideološke pozicije ( ... ) Nemačka ne mora više da se plaši same sebe. Prema međunarodnoj anketi, mnogi sada Nemačku vide kao najpopularniju zemlju na svetu. Pozivi spolja, da Nemačka preuzme više odgovornosti skoro da su jednoglasni”, iznosi Špigl.

Špigl smatra, “izvući sebe iz zapadnog saveza, za Nemačku nije opcija”. Članstvo u NATO paktu, donelo je zemlji više od pola veka mira i sigurnosti, “i tri četvrtine Nemaca je ubeđeno da je ono neophodno i sada, kada je hladni rat završen”.

“Pretežna većina Nemaca ne dovodi u pitanje veze njihove zemlje sa Zapadom. Ipak, Nemačka može sebe učiniti u većoj meri nezavisnom od Sjedinjenih Država. Šrederovo odbijanje da bude umešan u irački rat bilo je ispravna odluka – bio je to signal da Nemačka, ostajući verna svojim savezima, ne želi da učestvuje u pogrešnoj politici zasnovanoj na lažima koja je, kao što je danas jasno, jedan celi region gurnula u haos. Obama je napustio Bušovu ratnu politiku, ali nije njegove metode obaveštajnog rada. Merkelova bi mogla Sjedinjenim Državama učiniti bezgrešno jasnim da nije spremna da prihvati NSA mahinacije”. Do danas, gospođa kancelar nije u tome uspela, smatra magazin.

Ali to bi značilo, odnosi s Vašingtonom postali bi neko vreme veoma hladni. A Nemačka može uverljivo kritikovati Putinovu politiku samo u slučaju kada ukazuje na nedostatke u zapadnom savezu.

“U ovom trenutku, nemačke simpatije za Putina izviru delimično iz osećaja da ni Sjedinjene Države nisu mnogo bolje, i da su spremne da prekrše međunarodni zakon ako je to od koristi njihovim političkim ciljevima. Tokom poslednjih 20 godina Nemačka je raširila svoja krila. Ne može se više skrivati iza drugih. Naprotiv, Nemačka može predvoditi Evropu prema jednoj nezavisnoj političkoj roli. Mora otvoriti izglede Rusiji u njenom nastojanju da postane deo Zapada. Ali mora postaviti i jasnu granicu, ukoliko se Moskva vrati nasilju kao političkom sredstvu i zastrašivanjima saveznika. Americi, Nemačka koja preuzima takvu ulogu može biti neugodan partner, ali na kraju, i izvor olakšanja”, zaključuju autori Špigla, povodom stanja stvari u američko-nemačkim odnosima isprovociranog incidentima Amerikanaca.