Kakva Francuska za deset godina ?

Žan Pizani-Feri, ekonomista i generalni komesar za strategiju i prospekciju, 25. juna je, predsedniku Olandu, predao raport od 230 strana "Kakva Francuska za deset godina?". Raport govori o najvažnijim društveno-političkim i ekonomskim pitanjima u narednih deset godina, a naručio ga je, sâm predsednik, prošlog leta.

U svom uvodu, Pizani-Feri objašnjava da nije u pitanju futurološki esej, ni ekonomske projekcije, a još manje katalog mogućih reformi. Radi se o "inventaru najvažnijih pitanja koja će nam se postaviti u narednih deset godina, argumentovanoj diskusiji, odgovorima koji bi mogli da se donesu i razmišljanjama o strategiji promena".

Žan Pizani-Feri, autor raporta “Kakva Francuska za deset godina?”

Ekonomska kriza se nastavlja

Da bi se dobila tačna slika današnje Francuske, tim je, pre svega, uzeo kao uzorak 1988. godinu i zemlje koje su tada imale isto nivo kao i Francuska. Danas, Francuska ima 6 odsto manje bruto prihoda nege te iste zemlje i nalazi se, po kvalitetu života, prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), na 18. mestu od 36 zemalja za koje su vršena merenja.

Francuska ekonomija je u stagnaciji od 2007. godine, a zaposleni tridesetogodišnjaci nikada nisu imali priliku da vide kako izgleda poboljšanje ekonomije, tako da i ne veruju mnogo da je to moguće. Oni su delimično u pravu. Uzevši u obzir trenutno stanje svetske ekonomije, može se predvideti da će ekonomska kriza potrajati duže nego što se moglo očekivati ili da će, možda, biti ublažena tehnološkim progresom.

Analitičara raporta smatraju da poboljšanje nacionalne ekonomije neće preći 1,5 odsto godišnje. Takođe, oni misle da je neophodno izvršiti niz promena u francuskom društvu da bi se omogućio čak i taj minimalni rast privrede. Da bi bolje potkrepili svoje analize, oni su izračunali 33 indikatora koji ukazuju na najvažnija društveno-ekonomska pitanja.

Među najvažnijim pitanjima se nalazi poboljšanje obrazovanja, posla, sigurnosti i ličnog angažovanja, u čemu je Francuska ispod proseka. Da bi se zemlja izdigla među 10 u kojima se živi najbolje i da bi se stvorio bolji društveni model, neophodno je načiniti hijerarhiju prioriteta. Međutim, da bi se započele promene, neophodno je, pre svega, oživeti demokratiju, obnoviti političke institucije i otpočeti reforme.

Pre svega, promena političkog sistema

"U inostranstvu, našoj zemlji se prigovara da ne reformiše dovoljno, dok se u Francuskoj tvrdi da se reformiše previše. I jedni i drugi su u pravu”, objašnjava Pizani-Feri. “Mi smo imali pet penzionih reformi u dvadeset godina i tri reforme profesionalnih formacija u deset godina. Svaka vlada ograničavala je svoje ambicije na ono što je smatrala da je prihvatljivo za narod. Loša strana takve strategije jeste da ona nikoga ne osigurava. Posle svake reforme, iščekuje se druga. A, to nije efikasno, jer dokle god nisu ustanovljena nova i stabilna pravila, ponašanje se neće izmeniti."

Da bi se došlo do novih pravila, Pizani-Feri smatra da, pre svega, mora da se zabrani gomilanje mandata na političkim funkcijama. Na taj način bi se u politički život uključili mladi, ali i niže socijalne strukture, čime bi se doprinelo da političari više nalikuju svojim glasačima. Današnji politički profesionalci su načinjeni po istom modelu i rade na isti način.

Naime, francuski politički sistem je sačinjen od slojeva odgovornosti, što ga čini vrlo složenim i nedovoljno transparentnim, te građani zaziru od institucija i elite. Uprkos poboljšanju obrazovanja i većem broju fakultetski obrazovanih ljudi, francusko društvo je i dalje raslojeno. Tradicionalno, elita je zatvorena i bez želje da komunicira sa ostalim slojevima, što dovodi do velike društvene frustracije, nerazumevanja i odbacivanja.

Od stabilne ekonomije ka ekonomiji u pokretu

U raportu, na listi merenih elemenata, značajno mesto zauzima i povećanje efikasnost u javnoj potrošnji. OECD je ukazala da Francuska troši 10 milijardi evra godišnje više od drugih zemalja, ali da ne postiže veće rezultate. Zato, Pizani-Feri predlaže da se javna potrošnja smanji za 6 poena, sa 55 na 49 odsto bruto proizvoda, što bi pomoglo da se dug stabilizuje na 75 odsto bruto proizvoda. Međutim, da bi se smanjila javna potrošnja, Pizani-Feri smatra da je neophodno smanjiti troškove koji se javljaju onda kada problemi nisu bili uspešno rešeni na drugi način. Na primer, državni stanovi za pomoć porodicama u nevolji bolje su rešenje nego mesečna novčana pomoć za stanarinu, koja, neminovno, dovodi do povećanja cena iznajmljenog kvadratnog metra i tako gubi svoj prvobitni smisao.

Pored poboljšanja državnih struktura, raport predlaže promene i poboljšanja na nivou malih i srednjih preduzeća. Cilj bi bio da, najmanje, polovina malih i srednjih preduzeća investira 2 odsto bruto proizvoda u istraživački rad i razvoj. Naime, kultura rada francuskih inženjera je okrenuta ka radikalnim inovacijama, dok se danas veći uspeh postiže kroz nemački model stepenastog progresa gde se, pre svega, proverava funkcionalnost svake nove komponente.

Francuski model teži ka stabilnosti, dok se nemački model više okreće ka ekonomiji u pokretu. Međutim, da bi se u Francuskoj ostvarila ekonomija u pokretu, neophodno je ustanoviti prava na kontinualnu formaciju, stvoriti nove mehanizme koji će zaposlenima omogućiti sigurnost na poslu, mogućnost napredovanja, prekvalifikacije, promene nivoa, prenosivost socijalnih prava kroz lični račun aktivnosti i pojačavanje učešća zaposlenih u upravljanju.

Sasvim prirodno, da bi se promenila kultura rada, neophodno je reformisati i školstvo. Svake godine 140 hiljada mladih izlazi iz sistema bez ikakve diplome, što neposredno vodi ka nezaposlenosti ili ka slabo plaćenim poslovima za koje ne trebaju kvalifikacije. Po mišljenju Pizani-Ferija, neophodno je reformisati sistem školske orijentacije, ohrabriti mobilnost studenata i ulagati više u internacionalizaciju visokoškolskih studija.

Pored navedenih tema, raport sugeriše ulaganja u energetsku tranziciju prema prirodno obnavljajućim resursima, povećanje turističkih resursa za trećinu, smanjivanje nepismenosti za polovinu, sistematsko procenjivanje javnih usluga i politike, borba protiv diskriminacije na poslu, jačanje društvenih odgovornosti, jačanje socijalne kohezije, stvaranje veće odgovornosti na lokalnom nivou, senzibilizacija u vezi dobrovoljnog rada, smanjivanje stanarine za trećinu...

Demokratija, suverenost i globalizovana ekonomija ne idu zajedno

Ovaj raport, naručen isključivo iz političkih razloga, ukazuje da su francuski građani zabrinuti za budućnost njihove zemlje, jer imaju osećaj da kolektiv više ne postoji. Nestajanje kolektiva uslovljeno je izlaskom francuskog društva iz individualističkog ustrojstva i prelaskom u narcisoidno zadovoljavanje ličnih želja. Ta promena je prirodna posledica izlaska iz državnog kapitalizma i ulaska u liberalni kapitalizam u kome se sve meri jedino visinom zarade i dividendama.

Ne treba zaboraviti da je, ulaskom u Evropsku uniju, Francuska izgubila ekonomski suverenitet, a nacionalne institucije su postale filijale vlasti centralizovane u rukama birokrata i tehnokrata Evropske komisije. Naime, kada je Evropska komisija, maja prošle godine, objavila svoje ekonomske preporuke Francuskoj, Fransoa Oland je odglumio snažno suprostavljanje mešanju u francusku politiku i ekonomiju. Sasvim prirodno, on je odlično znao da je njegovo manevarsko polje svedeno na striktni minimum i da on može isključivo da uradi ono što je radio i Nikola Sarkozi – da poslušno izvršava briselske “preporuke”. Osim te poslušnosti, nikakva druga mogućnost ne može da se zamisli u okviru evropske monetarne unije otvorene ka planetarnom trgovinskom sistemu.

Zato, može se pretpostaviti da će ovaj raport imati samo političku dimenziju, ali ne i očekivani impuls za društveno-ekonomske promene. Dovoljno je pogledati šta kaže Dani Rodrik, turski ekonomista i profesor političke ekonomije na Prinstonu: 

“Hiperglobalizacija je u konfliktu sa demokratijom iz prostog razloga što njen cilj nije poboljšanje sâme demokratije, nego omogućavanje ulaska na tržište, po najnižim cenama, radi komercijalnih i finansijskih interesa.” Po Rodrikovom mišljenju, nemoguće je imati istovremeno demokratiju, suverenost i globalizovanu ekonomiju.

Tako može da se pretpostavi da će procesi globalizacije nastaviti da smanjuju suverenost Francuske, a najverovatnije i stepen demokratije u kojoj su Francuzi uživali. Naravno, za utehu, oni mogu da kažu da ni kod drugih - ne može da bude drugačije.