Nove sudske istrage protiv bivšeg predsednika Sarkozija

U akcionom filmu Katanac za bol, rediteljka Ketrin Bigelou sugerisala je da život (i smrt) na frontu izaziva lučenje visokih količina adrenalina, što dovodi do adikcije na ovaj hormon, a time i adikciju na ratne akcije i stres. Bivši francuski predsednik, Nikola Sarkozi, mogao bi da posvedoči priču, premeštenu na političko poprište.

Sporne stotine miliona evra

Otkada je, maja 2012. godine, izgubio predsedničke izbore, on neprekidno organizuje povratak na političku arenu gde, kao i na frontu, vladaju stres, manipulacije, prevare i nasilje. Međutim, njegov predsednički mandat bio je obeležen nizom kriminalnih delatnosti – proneverama, falsifikatima i krađom narodnog novca – tako da umesto političke arene, Sarkozi neprekidno izlazi u policijsku i sudsku arenu.

Sudska istraga o poklanjanju 403 miliona evra narodnog novca Bernaru Tapiju, vezano za Sarkozijevu kandidaturu 2007. godine, je u toku. Istraga vezana za nelegalno fininsiranje Sarkozijeve kampanje 2012. godine, iz kase pokojnog Gadafija, se nastavlja. Istraga u vezi traćenja narodnog novca za istraživanje javnog mnjenja, u vezi predsedničkog kandidata Sarkozija 2012, se nastavlja. Sudska istraga o pljački narodnog novca tokom predsedničke kampanje Eduara Baladira koju je, 1995. godine, vodio mladi Sarkozi, se nastavlja, a nove afere niču kao pečurke posle kiše.

Nedavno je iz tajnih knjigovodstva na svetlo dana izašla afera sa organizovanim pljačkanjem novca radi finansiranja predsedničke kampanje kandidata-predsednika Sarkozija (2012). Pljačka je išla preko medijskog i komunikacijskog preduzeća Bigmalion, bliskog vrhu Sarkozijeve partije. Ovo preduzeće je za svoje usluge, tokom Sarkozijeve kampanje, primalo novac od UMP-a i izdavalo račune umanjene za 50 do 70 odsto. Na taj način je Sarkozi za svoju kampanju utrošio “samo” 23 miliona evra, 400 hiljada više od dozvoljene granice i za to bio kažnjen gubitkom državne dotacije od 10 miliona evra. Rupu od 10 miliona su popunili donatori na apelovanje bivšeg predsednika.

Međutim, prema dokazima dnevnika Liberasion i internet magazina Mediapart, vidi se da je Sarkozi za kampanju utrošio 39 miliona evra, 75 odsto iznad dozvoljene granice.

Uprkos prikrivanju, sudije su sve čule

Trgovanje uticajem i falsifikovanje

Afera Bigmalion naterala je Žan-Fransoa Kopea, predsednika partije UMP, da dâ ostavku, a na njegovo mesto su došla tri vršioca dužnosti Žipe, Rafaren i Fijon – bivši premijeri u Širakovoj i Sarkozijevoj vladi. Oni bi trebalo da ostanu na čelu partije do oktobarskog kongresa i izbora novog predsednika. Međutim, Nikola Sarkozi je istog trena objavio, preko svojih trupa, da je nepotrebno da se raspisuju izbori, jer će se on "žrtvovati" i preuzeti vođstvo partije. Prirodno, njegova "žrtva" je, ustvari, obična odskočna daska za karijeru i pozicioniranje za predsedničkog kandidata 2017. godine.

Kope, bivši predsednik partije UMP, upetljan u skandal lažnih faktura

Međutim, prilike su složenije nego što Sarkozi želi da prizna. Naime, 2. jula, on je bio priveden u policiju zbog osnovane sumnje trgovine uticajem i korupcije. Da bi sebi obezbedio sudske informacije u dosijeu Betenkur, gde je bio osumljičen za zloupotrebu stare osobe i uzimanje novca od nje, on je potkupio sudiju Žilbera Azibera, obećavši da će mu pomoći da posle odlaska u penziju dobije posao pri ambasadi kneževine Monako. Istražne sudije su, zbog osnovane sumnje, prisluškivale Sarkozijeve telefone, jedan pod pravim imenom i jedan ilegalan, pod lažnim imenom.

Saslušavanje bivšeg predsednika u policiji imalo bi ograničen odjek u javnosti, ali se Sarkozi rešio da taj trenutak iskoristi za svoj politički marketing. Po izlasku sa saslušanja, on je odmah otišao u večernji dnevnik prvog programa francuske televizije TF1. U tipičnom maniru, on je optužio čitav državni aparat da je instrumentalizovao policiju i sudstvo, samo da bi njemu, Nikoli Sarkoziju, naškodili na političkom planu. Potom je optužio sudije da su politički orijentisani i da lažiraju istrage, a onda je nastavio sa objašnjavanjem svih nelegalnosti koje su preduzeli predsednik Oland, šef vlade Vals i ministarka pravosuđa Tobira, da bi onemogućili njegov povratak na političku scenu.

Veliki je problem što je Sarkozijev nastup zasnovan na manipulaciji emocijama gledalaca, na pretpostavci da gledaoci ne poznaju zakon, niti da pamte događaje u kojima je Sarkozi svoju krivičnu problematiku već podmetao kao političku. Dokazujući kako sudija Aziber nije dobio mesto u ambasadi Monaka, on je zaključio da nikakve trgovine vlašću nije bilo, prikrivajući da proces korupcije ne mora da uspe, da bi neko bio optužen za pokušaj korupcije. U aferi Bigmalion (17 miliona evra), slično kao i u aferi Tapi (403 miliona evra), Sarkozi je naivno negirao da je išta znao o novcu i da je išta primetio.

U najvećem delu svog televizijskog nastupa, on je iznosio poluistine, a povremeno i krupnije laži, trudeći se da dočara falsifikovanu sliku događanja. Takav pristup omalovažavanja institucija francuske republike, izazvao je negativne kritike ne samo levice, nego i dela desnice. Istovremeno, veći broj tenora UMP partije uzdržali su se od bilo kakvog komentara, izražavajući tako svoje neslaganje sa Sarkozijevom strategijom osvajanja vlasti.

Žipe, Rafaren i Fijon – privremeni predsednici UMP partije do novih izbora

Sarkozijeva politička sudbina nalik Stros-Kanovoj

Otkada je izgubio na predsedničkim izborima, Sarkozijevi odnosi sa bivšim saborcima, posebno sa onima koji su, krajnje legitimno, rešili da nađu nove predsedničke kandidate za 2017. godinu, pretvorili su se u manipulacije i pretnje. Tražeći od njih da njemu, gubitniku iz 2012. godine, bezuslovno prepuste mesto narednog predsedničkog kandidata, on je već krenuo da deli ministarske fotelje u svojoj vladi, da obećava pozicije i da uništava karijere.

Naravno, ne treba zaboraviti da jedan deo desnice nikada nije prihvatio Sarkozija. Širakisti zbog njegove izdaje tokom predsedničke kampanje 1995. godine, drugi ga odbacuju zbog nedostatka bilo kakvog koherentnog ideološkog pravca, treći zbog njegovog skretanja u ultradesničarske i populističke vode, a četvrti zbog njegove nasilnosti i osvetoljubivosti. Sarkozijevi stavovi i nastupi udaljili su dosta potencijalnih simpatizera i saradnika, što je rezultovalo gubitkom predsedničkih izbora pre dve godine.

Povratak Nikole Sarkozija na političku scenu kao budućeg predsedničkog kandidata 2017. godine, nije zanimljiv za desnicu, kao što može da se vidi iz još jedne analogije sa filmom Katanac za bol. Naime, Sarkozi, zbog brojnih problema sa istražnim sudijama, više ne odlučuje o svom političkom kalendaru. Nova afera ili novi elementi u nekoj od tekućih sudskih istraga mogu da iskoče u bilo kom trenutku i tako da postanu balast ne samo predsedničkom kandidatu, nego i čitavoj UMP partiji. Zato će Sarkozi, slično socijalisti Dominiku Stros-Kanu, biti jednostavno napušten i osamljen kao osoba na čijim grudima je zakačena tempirana bomba koja može da eksplodira u bilo kom trenutku i da nanese ogromne štete ne samo osobi nego i svima koji se nalaze u blizini.