Kampanja za kosovske izbore i najava odlaska ratnih vođa

Prema Međunarodnom institutu za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) predizborna kampanja na Kosovu nije počela regularno – počela je pre vremena i stranke su obećavale neizvodljivo. I, bitnije, Kosovo je (pored Makedonije) jedina evropska država koja nema regulisan bitrački spisak. Od oko dva miliona stanovnika Kosova pravo glasa ima oko milion i osamsto hiljada. Uzrok ove pojave (što ne piše u analizi IFIMES a bitno je jer određuje i objašnjava mnogo toga na Kosovu) jeste to što na Kosovu nikada nije bilo ni popisa. Pravog, regularnog popisa -  gde su upisani svi rođeni/umrli bilo koje nacije a da su građani Kosova, nije bilo ni u vreme Jugoslavije, ni kada je ono bilo pokrajina, ni sada kada se naziva državom.

Prema IFIMES (što piše u samom naslovu analize, doduše formulisano kao pitanje a ne tvrdnja: „Odlazak ratnih vođa?“), ovo su izbori koji će na Kosovo dovesti nove ljude a oterati ratne vođe. Institut takođe smatra da bi Srbi trebalo da izađu zajedno na izbore (jer ih je malo, a benefite koje bi kao manjina trebalo da imaju – nemaju) ali da to nije demokratski i da ljudi treba da biraju kandidate prema političkim uvrenjima a ne - nacionalnoj pripadnosti. IFIMES, na ovom mestu, razmatra kosovske izbore (iako se na drugim mestima izveštaja pominju i kriminal i ratni lideri i nezaposlenost...) kao da se radi o izborima bilo koje demokratske države. Koja, doduše, nema demokratski zakon o manjinama prema kojem je ovima zagaratovano onoliko mesta u parlametu koliko je ustavom propisano a ne koliko dobiju glasanjem.

Euleks policija na Kosovu, neotporna na korupciju

Skandali Euleksa, izveštaji o kriminalu, pojava nove, mlade kosovske elite koja menja smer

IFIMES se osvrnuo i na nesposobnost i podmitljivost Euleksovih kadrova (o čemu smo pisali pre nekoliko nedelja, baš na temu slučaja bekstva i, uopšte, tretmana Dreničke grupe – što se takođe pominje u izveštaju IFIMES) i izrazio nadu da će pobediti nova elita koju na Kosovu prepoznaje u Kurtijevom Samoopredeljenju. Elita mladih i obrazovanih ljudi koji nisu učestvovali u ratovima, u ovoj državi gde je inače najviše mladog sveta u Evropi. 

Nigde se, međutim, ne pominju politički stavovi Samoopredeljenja, gde je ono nastalo, kakav bi tretman namenilo Srbima kao nepoželjnoj manjini na Kosovu i tako dalje. Samoopredeljenje, istina, sve više govori o korupciji a sve manje o tome kako su Srbi smetnja; sve više o krimalu a ni reči  (trenutno) o prisajedinjenju Kosova Albaniji niti o svim Albancima u jednoj državi - Crna Gora, Kosovo, zapadna Makedonija, jug Srbije, sever Grčke. I ta mlada stranka raste, gradeći svoj imidž na toj mladosti i obrazovanim, školovanim kadrovima, obraćajući se „normalnom građaninu“ željnom civilizovanog života na jednom civilizovanom Kosovu. Predstavlja ozbiljnu opoziciju vladajućim strukturama i staroj opoziciji koja se malo razlikuje od vlasti.

Albin Kurti, lider Samoopredeljenja, glavni kandidat za novu kosovsku elitu, menja rečnik

IFIMES se nada i pita „odlaze li ratne vođe?“ Ne, još. Uskoro će

Lepe želje Instituta da je došlo vreme koje će odneti negde bestraga te ratne lidere (a dovesti nekakav mlad, fin svet koji, istina, priželjkuje Veliku Albaniju ali o tome više ne govori) za sada su samo lepe želje i pokušaj ovog tela da predstavi Kosovo kao sredinu koja se donekle civilizovala, modernizovala, koja je svesna da je važna egzistencija (iako to pričaju političari svih posleratnih balkanskih država - u kampanjama) i da nije važna nacija.

Na Kosovu je uvek važna nacija, i to se neće promeniti ni mladom elitom koja je razumela poruku - da ne treba da priča o albanstvu nego o obrazovanju i poslu. Ni još uvek nepoznatim izveštajima o pregovorima u Briselu, ni svim obećanjima srpskih politčara iz Beograda. Ni izmišljenim Vulinovim telom zvanim „zajednica srpskih opština“ za koju je svako ko išta zna mogao da kaže i da ne pogreši - da je to budalaština koja ima težinu loše organizovane, etničke, nevladine organizacije koju niko neće, čak ni zabranjivati, iako takvo telo sa takvim ovlašćenjima (za koja su lagali ljude da će imajti) ne postoji ni u jednoj stavci kosovskog ustava. Ne postoji ni da je zabranjeno. I tako, pokazalo se odmah – ne postoji ni na terenu, ni na kakvom validnom papiru, dakle ne postoji uopšte.

Političari Srpske liste (ona Vulinova) smatraju, naravno, da Srbi s Kosova treba da glasaju za njih, ako ni zbog čega, ono zato što ih je malo. A onda će ih biti više, kad  budu svi u jednoj stranci (koja nije ni stranka nego udruženje) i biće brojniji i jači. Za to vreme lideri SLS (stranke koja s Tačijevom DPK deli vlast u koaliciji još od 2009.) uveliko imaju pordšku beogradskih političara – što nije novost i jedino što se promenilo je način podrške. Ona više nije tajna nego je javna i jasna, pozivi na saradnju nisu sastanci po restoranima nekih motela nego dolaze s visokih mesta, medijski su zabeleženi, čak i Vulin pokušava da onim svojima iz „Srpske“ objasni da moraju da, sada kada su pobedili (mada nije jasno koga, gde, kada – ukoliko Vulin ne misli na potpuno irelevantne srpske lokalne izbore), sarađuju sa sunarodnicima iz SLS.  

Ratne elite trče poslednji krug

U nedostatku nekog hrabrog ili pametnog srpskog analitičara s Kosova -  stvar pojašnjava direktor Alternativnog kulturnog centra u Gračanici (AKC), Nenad Maksimović, koji između ostalog kaže kako je to „normalno“, i bilo je za očekivati – da se sada svi pomire i da se  udruže partizani i četnici kako bi, tako ujedinjeni i pomireni, bolje  služili Nemcima. Kratko, jasno, crnohumorno. I tačno. Kada je ovaj komentar emitovan u Utisku nedelje, s početka je izazvao čuđenje –  istinu je dopustivo reći samo ako ste nepismeni, ne umete da se izrazite i kažete je tako da svi odmahnu rukom.

Sad imamo neka pitanja nakon ovog „incidenta“. Prvo, kome je potrebno da znamo da sada državi Srbiji odgovara da se na gomilu okupe svi Srbi s Kosova – koje su pethodno isposvađali, izmaltretirali besmislenim izborima, naplašili Vulinovim sumanutim kadrovima koji imitiraju paraformaciju a ne pratnju nekakvog, za bilo šta, akreditovanog funkcionera? Ali to je manje važno (i za Srbe s Kosova i za Srbiju kao državu a i za Kosovo) od drugog pitanja. Kome odgovara da se skine krinka, kaže „car je go“, prikaže i konačno nacrta sav besmisao dvogodišnjeg marširanja službenika Republike Srbije Kosovom, sa sve onim odelcima koja liče na šalu na račun SS divizija? 

Ratne elite ni u Srbiji ni na Kosovu neće otići dok ne optrče poslednji krug. Dok ne obave posao koji će im kupiti, možda, slobodu od procesuiranja za ono što su radili tokom ratova. Ali te elite jesu pred izlaznim vratima i u tom smislu analiza Međunarodnog instita nije toliko naivna koliko je licemerna dok govori o Republici Kosova kao jednoj iole normalnoj tvorevini.

Nenad Maksimović, iz kulturog centra u Gračanici, o ujedinjenom služenju okupatoru

Nezainteresovanost Srbije za kosovske izbore kao priznanje besmisla dvogodišnjeg cirkuzantskog marširanja Kosovom i stvaranja nepostojeće Zajednice srpskih opština, dok je obavljan važniji zadatak, ili možda je IFIMES u pravu, samo je poranio s prognozom

Izborima na Kosovu (drugim, vanrednim, od samoproglašenja nezavisnosti) se, indikativno, ne bavimo ni približno zainteresovano kao što smo se bavili dok je Srbija tamo slala one „ljude u crnom“ i Vulina koji je pravio štetu gde je stigao i mogao, makar i samom svojom pojavom, i koji su s Kosova u Srbiju doveli neke od „kadrova“ s dosijeima za mnogo decenija zatvora – da pripomažu tokom nekih drugih, srbijanskih, lokalnih izbora. To nam govori dve stvari. Srbiju više ne zanima (bar ne javno) ishod ovih, i za nju važnih, kosovskih izbora, što je manje bitno od druge stvari. Ona kaže: neće otići ratne elite jer ratne elite imaju svoj sporazum, taj sporazum je nadgledan i od tog ugovora bežanja nema. Ima samo nade da će onaj „Nemac“, iz priče Nenada Maksimovića, biti dovoljno korektan da ispuni svoj deo – ne narodima nego „eliti“ koja svoj deo posla oko Kosova radi revnije nego što čak i taj okupator od nje traži. Bar kad je reč o srpskoj eliti. S albanskom, s Kosova, stvari ne stoje tako sjajno ali to nije do „digniteta“ kosovskih  ratnih lidera nego do razlike u zahtevima od strane onog Maksimovićevog „Nemca“ koji ne traži istu stvar od srpskih i kosovskih (albanskih) političara. Samo, ishod će biti sličan i dogodiće se, u vidu njihovog nestanka, u relativno bliskom vremenskom periodu a za neko vreme, dovoljno da se posao obavi.

Detaljnije o kosovskim izborima izveštavaćemo u narednim danima.