Isečci iz „ukrajinskog filma“

Iz Ukrajine s različitih strana različite vesti. Ono što se trenutno dešava liči na roman (koji bi u ona vremena kada su se pisali takvi romani bio zabranjen) i izgleda ovako:

Po ugledu na - od strane Rusije pripojeni - Krim, istokom Ukrajine okuplja se svet iz raznih varošica, zauzima zgrade državnih institucija i proglašava (zahteva) svoju upravu, hoće referendume...  Novopostavljeni premijer Jacenjuk i predsednik Turčinov (koji je i predsednik parlamenta) šalju  tenkove da smire  pobunjene opštine  koje možemo, s ove distance, da zamislimo kao one u  SAO Krajini. Referendumi se očekuju od 9. do 20 i nekog maja i verovatno neće biti priznati. Pitanje će biti automija malih oblasti ili pripajanje Rusiji.

Nespremna vojska koju šalje Kijev često dezertira, još ne shvatajući svoju svrhu, sve se prebrzo desilo.

Slovyansk, 04.05.2014 - pripadnici ukrajinskih snaga u okolini Slovjanska, na istoku Ukrajine

...od snajperista na Majdanu...

Pucnji iz snajpera u demonstrante na Majdanu, koji su možda i slučajno usledili nakon posete pomoćnice državnog sekretara SAD Viktorije Nuland (sećate se one izjave „ko jebe Evropu...“), oterali su Janukoviča, nova vlast nije izabrana (na izborima, dakle od strane građana) a nije ni spremna. Njih kvalifikuje što su proevro-atlanstki orjentisani i to je jedina poruka koju šalju.

Čim je situacija zamirisala na ozbiljnu destabilizaciju, Rusija je u roku od nekoliko dana pripojila Krim, odvojivši od nestabilne Ukrajine ovaj za sebe važan deo zemlje – to je crnomorska luka i ruska pomorska veza sa Sredozemljem. Vlasti iz Kijeva sada potražuju dug za vodu (kojom se Krim i dalje snabdeva iz Ukrajine), neznatnu sumu naspram duga prema Rusiji. Rusija poručuje da će platiti. Kijev odustaje od potraživanja novca i ponovo preti ukidanjem vode.

Rusija se, formalno, ne meša u ukrjinsku krizu (nakon što je pokazala u roku od dva dana šta može da uradi, na primeru Krima). Na granici je vojska. Proruski pobunjenici na istoku, tu i tamo zatoče nekog posmatrača OEBS-a a po puštanju, recimo nemačkog pukovnika Aksela Šnajdera, vesti koje dobijamo nisu kompletne. Izjava Šnajdera kako oseća olakšanje i nekih iz grupe kako su se povremeno plašili za svoj život zaista podsećaju na izjave zbunjenih turista nakon neke nezgode. Na nekim ruskim TV stanicama emituju se snimci „isleđivanja“, ljudi se zaustavljaju na ulici i ispituju gde su pošli, šta rade, kakve su im namere itd.

Višemesečni protesti na Trgu Majdan u Kijevu završeni su prevratom na državnom vrhu

...preko planova (BRIKS, Južni tok, Evroazujska unija)...

Nešto pre svega ovoga, države članice BRIKS sastanče i dogovoraju kako u svojim transakcijama više neće obavezno koristiti dolar. Rusi će u to ime obezbediti šta je potrebno, dolar više neće biti valuta neophodna za trgovinu među zemljama BRIKS, a to bi moglo da znači da se ogromna količina novčanica američke valute vraća, nepotrebna, u USA.

U vezi projekta Južni tok (ideja je da gas ne ide samo preko Ukrajine), Evropska unija usporava izgradnju, obrazlažući time da ugovori sa državama članicama, i onima koje to nisu, ne odgovaraju  zakonodavstvu EU. Gasprom odgovara da je spreman da menja ugovore. Pre nekoliko dana, u tom duhu, potpisuje ugovor o izgradi dela Južnog toka u Austriji sa firmom OMV.

Uprkos zastoju koji je početkom godine, izazvao službenik Etinger rekavši kako izgradnja Južnog toka znači monopol na gas, povećan uticaj Rusije na Evropu uključujući Balkan, kako to znači da će sutra Rusija uzeti za pravo da se meša u politiku zemalja kroz koje prolazi gas, kao i da vojno interveniše – pregovori Gasproma sa glavnim članicama EU se nastavljaju u Briselu, Moskvi, tajno, mimo preporuke i ponude Amerike da ona snabdeva Evropu svojim gasom... I to traje do prvih pucnjeva na Majdanu.

Pred kraj aprila u Minsku, našli su se  predstavnici Rusije, Kazahstana i Belorusije (Putin, Nazerbajev i Lukašenko) i razmatrali ugovor o formiranju Evroazijske unije, koji bi trebalo da bude potpisan u glavnom gradu Kazahstana, Astani, već ovog meseca. Pošto je formiran jedinstven ekonomski prostor i carinska unija, Moskva, Minsk i Astana odlučuju da oforme i međudržavno udruženje s najvišim stepenom ekonomske integracije u istoriji regiona. Vrata Evroazijske ekonomske unije su otvorena i za druge države, sledeće su verovatno Kirgizija i Jermenija. U planu je bila i Ukrajina, ali sticaj okolnosti je hteo da se narod pobuni protiv lopovske vlasti baš kad ne treba i da se onda taj bunt protiv nesposobnih lidera pretvori u bes na naciju.

Predsednici zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) na sastanku u Moskvi, oktobra 2013. kada je dogovoreno stvaranje zajedničke banke (sa 50 milijardi dolara kapitala) i zajedničkog rezervnog fonda (od 100 milijardi dolara)

...do krvoprolića

Pred kraj aprila meseca u Ukrajini se pojavljuje američki podpredsednik Džozef Bajden koji poziva Rusiju da poštuje svoje obaveze i utiče na proruske separatiste. Kao pomoć Ukrajini obećao je 8 miliona dolara vojne pomoći, koja se ne sastoji u oružju. Koji dan kasnije dešava se Odesa. Mrtvih 46, ranjenih preko 210 a uhapšenih 160. Putinov sekretar za medije, Peskov, prenosi poruku da predsednik Rusije saučesnicima ovog masakra smatra kijevsku huntu kao i da ne može da poziva ljude da se razoružavaju jer su „suočeni sa direktnom pretnjom životima“.

Da Ukrajina nije bila spremna za građanski rat i da nova vlast nije bila spremna da kontroliše državu jasno je po sve većem nasilju i haosu. Da Evropa nije spremna na sukobe sa Rusijom zarad američkih želja u Ukrajini, može da se zaključi iz nevoljne saradnje sa USA na temu „Rusija kao problem svih nas“ kao i iz (neuobičajeno) uzdržanog ponašanja Nemačke. Čuju se i šale da je zloglasni Šreder na „platnom spisku“ „neprijatelja“ demokratije u Kijevu.

Ukoliko bi zbog divljanja radikalno orjentisanih Ukrajinaca došlo do intervencije neke vojne sile (bilo Nato bilo ruske) to bi značilo da u Ukrajini počinje jedan rat koji može da potraje i da ishod bude njeno rasparčavanje, nakon čega bi se te rasparčane zemljice priklonile evro-atlatnskim integracijama (slično bivšoj Jugoslaviji), može da bude nekakva podela, može da bude sukob koji će trajati dugo i kupovati vreme za nekoga.

Kramatorsk, 04.05.2014 - obroci hrane američke vojske na poprištu oružanih sukoba pripadnika ukrajinskih snaga i proruskih aktivista u Kramatorsku, 15 kilometara južno od Slovjanska (Slovyansk), na istoku Ukrajine

Ko potpaljuje (građanski) rat

Kada su neki Ukrajinci (nakon propale narandžaste revolucije) poželeli da se opet približe Evropi i potpišu sporazum o pridruživanju, Rusija je na to odgovorila „nepristojnom ponudom“ u vidu praštanja dugova, EU  sa svoje strane nije ponudila da isplati dug Ukrajine prema Rusiji. Ukrajinci su poverovali da će sve biti bolje ako ode proruski Janukovič koji je pokrao državu i zbog koje je zemlja u bedi. Janukovič je ispario, došla su dvojica koja ne umeju da se snađu i taj narod koji je izbezumljen, koji je potpaljen s raznih strana, koji je sada izašao i uhvatio se za oružje - naravno da ne zna šta hoće ali ono što sigurno neće to je da se vrati kućama i ponovo nešto čeka. Od svih zamislivih epologa ovaj poslednji se neće odigrati u ukrajinskoj drami.

Vesti o strahotama se šire, bes prelazi u akciju, od mladih Ukrajinaca koji su zimus delovali glupavo, hvaleći nacional-socijalizam, stvaraju se neki novi ratni ludaci, neprofesionalci, vođeni besom i na kraju – koliko god da je početak bio miran, građanski, koliko god da se radilo o socijalnoj priči i želji za boljim životom – taj bes koji može da se iskoristi u građanskim ratovima uvek postaje nacionalni. Socijalno nezadovoljstvo je, izgleda, uvek manje opasno (iako je problem realniji) od nacionalnog (koje je simboličko). Socijalno nezadovoljstvo može da pokrene malo talasanje, međutim, oni koji znaju kako se pravi oluja koja ruši sve pred sobom (kao u slučaju Jugoslavije), sa sigurnošću mogu da računaju samo na bezumlje nacionalnog (iako iracionalnog) besa i ko god da je pritisnuo ovo dugme - ne brine mnogo o evropskom kontinentu, a posebno ne o Ukrajini. Ta se priča odvija daleko od onih koji se šetkaju s fantomkama i prave nerede i daleko od vojske koja još nije dovoljno besna da ih „smirije“ u krvi.

Pre mesec dana fabrika BMW započela je izgradnju u Moskvi.

Putinov savetnik Sergej Glazjev, 2. maja, daje predlog u 15 tačaka, za zaštitu Rusije od sankcija. Prekinuti izvoz zlata, plemetih metala i dragocenog kamenja, izneti sve vredno iz zemalja članica Nato, smanjiti dolarske rezerve, prebaciti državnu imovinu i devizne račune u neutralne zemlje.