Rusija i Ukrajina se neće odvojiti, izjavio Putin

U Ukrajini, još prolivene krvi ( tri mrtva, trinaestoro ranjenih na jugoistoku, u Mariupolu!) – međutim, od četvrtka, i formalno je na radnom koloseku i diplomatija, s obzirom da su u Ženevi šefovi resora spoljne politike Rusije Sergej Lavrov, Amerike Džon Keri, EU Ketrin Ešton i vršilac dužnosti ministra Ukrajine Andri Deščica. Do dan ranije nije bilo sigurno da će se dogovor o tom susretu, mada sa svih strana prihvaćenom, obistiniti. Vest o Ženevi gubila se u kakofoniji oštrih međusobnih optuživanja linijom Zapad-Istok, a visoke tonove tog pripisivanja krivice “onoj drugoj strani” opasno su počeli da nadglašavaju pucnji metaka vlasti ispaljenih u stanovništvo koje te vlasti ne priznaje. Nagađalo se o mogućnosti da Rusija odloži dolazak za diplomatski sto, ali ona nije. Lavrov je u Ženevi, a ruska diplomatija, uključujući i šefa države, ulaže veliki trud da svetskoj javnosti razjasni stavove Moskve. 

Ženeva, 17.04.2014 - sastanak šefova diplomatija Evropske unije, SAD, Rusije i Ukrajine povodom eskalacije situacije u Ukrajini: Catherine Ashton (druga s leva), Sergei Lavrov (prvi s desna)

Razumeće se i uz emocije

U Donbasu, prst je i danas na obaraču. Ipak, javnost se okreće Ženevi, očekujući neki signal da će se do razrešenja krize mirnim putem nekako stići. Okuražuje da je Rusija i na sam dan prvog skupa pokazala volju da se do toga dođe – Vladimir Putin. U odgovorima na pitanja građana svoje zemlje, u direktnom video-kontaktu, predsednik Rusije je rekao da je siguran da će se Rusija i Ukrajina razumeti u svojim međudržavnim odnosima.

Putin u tv studiju u četvrtak sa novinarima i posmatračima

“Svi odreda smo pod pritiskom određenih emocija, ali ako mi jedni druge volimo, i uvažavamo jedni druge, tada moramo naći i način da jedni druge razumemo”, rekao je Putin. “Unutar jedne porodice nije lakše nego među vladama, ali čak i u međuvladinim odnosima, siguran sam da ćemo pronaći međusobno razumevanje sa Ukrajinom i da se nećemo nikada odvojiti”, rekao je.

Jasno kao beli dan, ako treba naznačiti s koje polazne pozicije Rusija počinje pregovore u Ženevi. Uz dopunu, razume se – da Moskva ne priznaje da Ukrajinu na koju misli Putin, “neodvojivu” od Rusije, mogu kompetentno zastupati vlasti koje su sada u Kijevu, instalirane udarom u američkoj režiji.

E, sada, može se zamisliti šta sve predstoji u Ženevi, ukoliko se ima na pameti da Moskva insistira na startu sa nulte tačke. Dakle, na ustavu čiji bi nacrt izradila i usvojila, pa onda iznela na referendum, ravnopravno sastavljena ustavotvorna skupština, sa istim brojem zastupnika i ukrajinski i ruski govorećih područja. To nije ustav, kojim žure da svoju pobedu na Majdanu zacementiraju silom nametnute vlasti, sa uporištima na zapadu Ukrajine - među unijatskim življem podređenim Vatikanu - i na Zapadu u Evropi i Americi. Putin je, odgovarajući Rusima koji su pitali, upozorio na agresivnost tih vlasti prema stanovništvu koje ih ne prihvata, u pretežno ruski govorećoj jugo-istočnoj Ukrajini.

Na koga krenuli topovima

“Čujemo pozive narodu na Jugoistoku da položi oružje. Ja ću reći našim partnerima: Ispravno, veliki apel. Ali, hajde onda odbite vojsku od civila. Jesu li oni izgubili pamet? Tenkovi, borna kola, topovi dopremljeni: protiv koga topovi? Da li se oni to šale?”, upitao je šef Rusije.

Putin je potsetio na dopuštenje parlamenta Rusije šefu države da u Ukrajini interveniše trupama. Međutim – on ne gubi nadu, rekao je, “da neće morati da iskoristi to pravo”, nego da će se “problemi Ukrajine rešiti političkim i diplomatskim sredstvima”. Ipak, ne na štetu građana istočne Ukrajine.

“Mi ćemo sve učiniti da tim ljudima pomognemo da odbrane svoja prava i sami odluče svoju sudbinu. Za to ćemo se boriti”, rekao je Putin.

Dotičući se procesa u kojem su se žurno zaokupili u Kijevu (a, sekundirajući, i van Ukrajine), Putin je potsetio da se ne može birati novi šef Ukrajine pre nego što se promeni ustav zemlje – jer, ona već ima legitimnog šefa države, Viktora Janukoviča. Dok se ne promeni ustav i dok je živ postojeći predsednik, ne može se birati novi predsednik Ukrajine, rekao je šef Kremlja.

“Kako izbori mogu biti legitimni ako se kandidati sa istoka prebijaju, polivaju nekakvim mastilom, i ne dopušta im se da sretnu birače?”, upitao je Putin. Računa se da je imao u vidu Olega Careva, kandidata pobornika ukrajinske federalizacije – prebijenog pri odlasku u televiziju, gde je trebalo da učestvuje u govornoj emisiji ...“Sloboda reči”! Drugom predsedničkom kandidatu, Mihajilu Dobkinu, blokiran je i slupan auto. Rusija zamera što Zapad “mudro ćuti” o tim i sličnim aktima nasilja.

17.4.2014 - građani Sevastopolja posmatraju preko videobima Putinovo obraćanje javnosti (foto, Gardijan)

Ukrajinci treba da se sporazumeju

“Nije pitanje šta da bude prvo, referendum o decentralizaciji i referendum pa izbori, ili izbori, pa onda promene u strukturi vlasti. Pitanje su garantije narodu. Potrebno je da ga motivišemo da se rešenje stvari pronađe: Gde su garantije? Stvar je u osiguravanju legalnih prava i interesa Rusa i ruski govorećih građana jugoistoka Ukrajine”, rekao je Putin. Govoreći o sporazumnom izlasku iz krize, šef Rusije je rekao da to ne može biti sporazum trećih strana, kao što su Rusija i Sjedinjene Države, već je neophodan sporazum između različitih političkih snaga u samoj Ukrajini.

Putin u studiju u Moskvi, u pozadini prizori publike iz raznih gradova Rusije

Rasparčali Jugoslaviju, hoće i Rusiju

Šef Rusije je negirao optužbe SAD i drugih da se u pobuni na istoku Ukrajine “zapaža ruka Rusije”. Rekao je da su takve tvrdnje “besmislica”.

“Sve je to nonsens”, rekao je. “Nema ruskih jedinica u istočnoj Ukrajini, nema specijalnih snaga, nema instruktora. Sve je to lokalni živalj, a najbolji dokaz je što su ljudi skinuli sa lica svoje maske”. Upitan, da li se boji ekspanzije NATO na istok, Putin je odgovorio odrečno:

“Nadvladaćemo. Čega da se plašite?”, citiran je od RIA novosti. Putin je rekao da postoji težnja da se Rusija rasparča.

“Pogledajte šta su uradili sa Jugoslavijom”, rekao je. “Raskomadali, i sada manipulišu svime čime se može manipulisati”, citiran je.

Rusi su šefu države postavili ogroman broj pitanja, i Putin je odgovarao na najrazličitija – uz ostalo i o izjavi Julije Timošenko, bivšeg premijera Ukrajine, jedno vreme u zatvoru, da Ukrajinci protiv Rusa treba da uzmu oružje, i da na kraju od Rusa ne ostane ni komadić prostora na kome su bili.

“Timošenko, ja je lično znam vrlo dobro, čak i kada ohrabruje gađanje Rusa nuklearnim oružjem, mislim da je to najverovatnije zbog emocionalnog sloma”, citiran je odgovor.

U međuvremenu, Donjeck se ne smiruje. Protivnici vlade u Kijevu objavili su obrazovanje izborne komisije – da nadgleda referendum o secesiji regiona i eventualno priključenju Rusiji, naprečac zakazan za 11. maj.