Ukrajina s prstom na orozu

Primirje u istočnoj Ukrajini produžilo se u petak s prstom na orozu. Zgrade lokalnih vlasti u Luganjsku, negde na sredokraći između Donjecka i granice s Rusijom, u petak izjutra još su bile u rukama federalista – da tako nazovemo aktiviste, ruski govoreće populacije u regionima na istoku i jugu zemlje, koji slede koncept koji je za Ukrajinu predložio Vladimir Putin – da se u najvećoj meri decentralizuje zakonodavna i izvršna vlast, donoseći ruski govorećem jugoistoku ustavno utvrđenu samostalnost naspram prozapadno nastrojenog Kijeva.

Zgrade se utvrđuju za oružanu odbranu. Federalisti, sudeći po vestima, nisu bez lakog naoružanja, imaju “molotov-koktele”, ali i “kartošku”, krompir za ishranu, u slučaju da se spoljna opsada zgrada produži.

Opsadu je organizovala vlast u Kijevu, dovedena na čelo Ukrajine februara, prevratom zapadno-ukrajinskih političkih grupa, aktivno pomognutih od SAD, Poljske, Litvanije i Nemačke. Kijev je, naspram federalista, dopremio specijalnu policiju i snajperiste, a po poslednjem, nepriznata vlast otpremila je na kritična mesta, u Luganjsk, Donjeck i Harkov i vojne tenkove.

Vlast zahteva da se zgrade državne administracije oslobode, a onima koji takav njen apel poslušaju, garantovana je “amnestija”. Prilično besmisleno, ima li se na umu da i oni unutra i ovi spolja ne priznaju jedni druge, a Kijev ponavlja kako u zgradama tobože i nisu Ukrajinci, već ruski “veterani rata u Avganistanu i Čečeniji”.

Luhansk, 11.04.2014 - proruski aktivisti na barikadama ispred zauzetih objekata regionalne državne uprave u Luganjsku

Dijalog preko nišana

Tvrdnja Kijeva o “veteranima rata” je eho američke: u zaleđu “separatističkih nemira” na istoku Ukrajine zapravo dejstvuju “agenti i specijalne snage” Rusije, “u nastojanju da izazovu nemire”, citiran je državni sekretar SAD Dzon Keri. On je glavni nosilac diplomatske inicijative Vašingtona da se Moskva u ovoj igri, u kojoj Rusija u javnosti sveta ima prednost, po mogućstvu okleveta. Ipak, u samoj Ukrajini, neka vrsta dijaloga preko mušice nišana nije prekinuta.

“Mi se trudimo da pronađemo kompromis, ali zahtevi koje su isturili uzurupatori zgrada neprihvatljivi su. Naša namera je da ne upotrebimo silu, ali opcija (upotrebe) sile ostaje na snazi”, zapretio je Serži Jaravoj, zamenik vladinog ministra unutrašnjih poslova. Odgovor federalista – “amnestija” nije ustupak.

“Nude amnestiju, ali ni pomaka u pitanju referenduma o federalizaciji (Ukrajine). Ne prihvatamo amnestiju bez referenduma”, citiran je u vestima agencija sa lica mesta u istočnoj Ukrajini Aleksandar Gurijev, iz grupe federalista u Luganjsku.

U Donjecku, stanje je u petak bilo slično, sa nekoliko hiljada demonstranata, u spoljnoj podršci federalistima unutar zaposednutih zgrada administracije. Tokom noći, oko zgrada se okupljaju pristalice onih unutra i drže se vatreni govori, o potrebi stvaranja federacije. Govori se presecaju uskilicima: “Rusija, Rusija!” i “Putin, Putin!”

Donetsk, 11.04.2014 - premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk na sastanku sa regionalnim liderima u Donjecku

Šta Putin ima u vidu

Bez obzira na tobožnju rešenost Kijeva na “obe opcije”, bilo milost za rivale bilo napad na zgrade i obračun s federalistima”, utisak autora ove hronike je da vlada iza koje je Zapad ne sme da rizikuje i počne sukob – zbog toga što spoljni sekundanti Kijeva ne prihvataju toliki rizik. Posle blic-aneksije Krima, koja je u toj meri šokirala ekspeditivnošću postupka da se danas već i ne pominje drugačije već samo kao gotov čin – činjenica jeste da među “ekspertima za Rusiju”, nema više ni jednog ko bi se oglasio s tvrdnjom da pogađa koje su sve opcije u kartama koje Putin drži blisko uz grudi.

Četrdeset hiljada duša najbolje uvežbane ruske vojske je ovog časa na položajima uz grancu Rusije sa Ukrajinom. Uz svu pripadajuću borbenu tehniku i uz formacijski pripadajuće raketno oružje i ratnu avijaciju. Vežbaju, kaže Moskva. Međutim, štabni sto komande NATO pakta pretrpan je snimcima koje Pentagonu i američkim saveznicima fabrikuju špijunski sateliti. Snimci ukazuju na spremnost za akciju.

Moskva tvrdi, Rusiji nije namera da okupira istočnu Ukrajinu. Čak ruski politički analitičari, na stranu i gro svih ostalih, navode da bi aneksija ruski govorećih ukrajinskih regiona, za razliku od pripajanja Krima, samoj Rusiji bila kontra-produktivna. Ipak, u slučaju da Rusija odluči i uđe u Ukrajinu – njene snage u stanju su da takav zadatak obave “u roku od tri do pet dana”, izjavio je glavnokomandujući NATO za Evropu, američki vazduhoplovni general Filip Bridlav.

Paris, 10.04.2014 - intervju vrhovnog komandanta snaga Severnoatlantske alijanse u Evropi, generala američkog vazduhoplovstva Filipa Bridlava (58) Novinskoj agenciji Asošijeted pres (The Associated Press - AP): General Philip Mark Breedlove

NATO krilo Evrope nespremno za rat

U analizama Amerikanaca, poput Fridmanovih u Stratforu i drugim, prvi put se priznaje da je NATO krilo Evrope inferiorno u odnosu na ruske oružane snage, da same SAD u Evropi faktički nisu u stanju da odgovore eventualnom neposrednom vojnom izazovu Rusije, da bi im bilo potrebno šest meseci grupisanja udarnog potencijala, a da bi se u takvom slučaju suočile sa onim što im najmanje odgovara – da se angažuju na već zaposednutoj teritoriji protivnika, protiv snaga koje su se utvrdile i brane položaj.

Dabome, reč je o komentarima spolja. Bilo bi krajnje kritično da se na taj način osvrću na stanje stvari šefovi diplomatija NATO, koji su se pre nekoliko dana u Briselu sastali da nekako ohrabre vladu u Kijevu, da se ona ne oseća bespomoćno. Obraćajući se američkom generalu za Evropu, ministri su zatražili da birokratija alijanse, naprotiv, do 15. aprila isporuči “paket” mogućnih “kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih ojačanja”, sračunatih na jačanje samopouzdanja među “nervoznim NATO saveznicima istočne Evrope”.

Pregovori nezapočeti ali se vode

U okolnostima kakve jesu, Vašington, Berlin i Brisel (ukoliko se birokratija EU uopšte i može zamisliti u nekoj samostalnoj ulozi!), u prilici su da, suočeni sa akcijama federalista, uvrću ruku onima u Kijevu, savetujući da paze šta rade i da ne podlegnu iskušenju oružane intervencije u istočnoj Ukrajini. Oružani sudar Kijeva i ruskih štićenika, mogao bi Moskvu dovesti u situaciju da više ne može da bira – već da, držeći armiju tu gde jeste, formalno po strani, priskoči Ukrajincima posredno. Recimo, dobrovoljcima i slanjem vojne pomoći.

Dobra vest u ovim pojedinostima o krizi je to što Moskva i Vašington i Moskva i Berlin intenzivno komuniciraju. Putin je time u prilici da unapred ukaže na linije sa kojih Rusija ne može odstupiti. Tome zahvaljujući, najveći broj ruskih zahteva već jeste na stolu razmatranja. Načelno, nije potvrđeno ali nema spora oko toga da status buduće Ukrajine garantuju SAD, EU i Rusija. U pitanju članstva Ukrajine u NATO, Zapad je reterirao. Brisel je povukao i lažno obećanu mogućnost da Ukrajina u dogledno vreme postane članica EU. Načelno, reklo bi se, računa se i s federalizacijom (i odgovarajućim ustavom) – mada je to najtvrđi orah, jer odricanje od centralno uređene vlasti teško pada onima kojima se čini da tu vlast već imaju, pošto su zagospodarili zgradama u Kijevu.

Kiev, 14.03.2014 - doručak člana dobrovoljne, volonterske  samoodbrambene grupe na barikadi na Trgu nezavisnosti u centru Kijeva

Ovakvo očekivanje posmatrača trebalo bi da dobije potvrdu ili demanti iduće nedelje – s prvim rezultatima razgovora već ugovorenog sastanka šefova diplomatija strana ključnih faktora, SAD, EU i Rusije. A do tada, nema drugog, već da se prate Luganjsk, Donjeck, Harkov ...uz nadu da tamo neće biti nikakve pucnjave.