Američki pritisak na EU oko Rusije
Ekonomska i energetska kriza u Evropskoj uniji naredne godine?
foto, London - nemačka kancelarka Angela Merkel (27. februara 2014.) u parlamentu Britanije: da li će evropske zemlje odoleti novom hladnom ratu?
Sve indicije govore da Evropsku uniju očekuje, ukoliko se produbi sukobljavanje prema Rusiji, teška eknomska i energetska 2015. godina. Kriza u odnosima između EU i Rusije oko Ukrajine i prisajedinjenja Krima i vrsta ekonomskog rata koji je objavljen na realciji SAD i EU prema Rusiji, dodatno će pogoršati stanje u Uniji i može uticati na izbore za Evropski parlament.
Evrozona je u blagom oporavku, što pokazuju podaci u februaru, ali kriza oko Ukrajine preti pogroršanjem stanja.
Karikatura Fajnenšel tajms: u kom pravcu će ići oporavak evrozone?
EU između niske inflacije i deflacije
EU je na pragu blagog oporavka ali je sustiže deflacije. Zvaničnici MMF upozoravaju da je EU u zoni deflacije. Istovremeno, po preliminarnoj proceni koju je objavila statistička služba EU Eurostat, stopa inflacije u evrozoni je u martu bila niža od februarske koja je iznosila 0,7 odsto. Eurostat je saopštio da je bazična stopa inflacije, koja isključuje nestabilne cene hrane i energije, takođe opala sa jedan odsto februara, na 0,8 odsto marta.
Gasna kriza koja dolazi sa realcije Rusija – Ukrajina - EU otvara mnoga pitanja energetske bezbednosti EU. Ruski gasni gigant Gasprom je 2013. povećao izvoz gasa u Evropu, u poređenju sa 2012. godinom, za 23,8 odsto, na 139,32 milijarde kubika a operativno rukovodstvo te kompanije najavilo je plan daljeg jačanja prisustva na tom tržištu.
Ekonomisti francuskog Instituta za stabilnost i međunarodne odnose (IDDR) tvrde da Amerikanci ne mogu u Evropi uspešno zameniti ruske i druge velike isporučioce gasa.
Eskadrila američkih helikoptera prevozi Baraka Obamu do Rijksmuzeja u Amsterdamu 24. marta. 2014.
Nemačka suzdržanost prema sankcijama Rusiji
Dok se EU u Briselu povinuje stavu admnistracije da treba uvesti sankcije Rusiji, dotle su stavovi građana i među poslovnim svetom nešto drugojačiji pre svega u najjačoj državi Unije - Nemačkoj.
Većina Nemaca ima razumevanje za rusku aneksiju Krima i 54 odsto ispitanika smatra da Zapad treba da prihvati pripajanje Krima Rusiji, pokazala je anketa sprovedena za politički magazin Špigl. Prema toj anketi, 55 odsto Nemaca ima delimično ili potpuno razumevanje za to da ruski predsednik Vladimir Putin - Ukrajinu, a posebno Krim, smatra ruskom interesnom zonom. Međutim, oko 60 odsto anketiranih je mišljenja da su reakcije Zapada prema Moskvi primerene, dok 34 odsto misli da su američko-evropske sankcije, zapravo, preterane i da ne treba produbljivati eskalaciju već, naprotiv, raditi na deeskalaciji situacije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, pod pritiskom moćnih kompanji u svojoj državi, nema ništa protiv da nemačke firme sarađuju sa ruskim kompanijama. Nemački stručnjaci kažu da bi ekonomske sankcije protiv Rusije, koje žele da joj nametnu zapadne zemlje zbog situacije u Ukrajini i na Krimu, mogle negativno da uticu na nemačku ekonomiju.
Nemačko-ruska trgovina u 2013. godini dostigla je 76 milijardi evra, oko 6.000 nemačkih kompanija posluje u Rusiji, ukupan obim njihovih investicija iznosi 20 milijardi evra i oko 300.000 radnih mesta u Nemačkoj zavisi od ekonomskih odnosa sa Rusijom, navodi štampa.
Karikatura Fajnenšel tajms: jedno viđenje uloge američke banke Goldman - Saks
Ekonomski “hladni rat” štetan po EU
Teret krize oko Ukrajine, Evropska unija i evrozona će vidno osetiti ne samo u gasnom sukobu već kroz usporavanje oporavka u novom obliku ekonomskog izolacionizma i formam “hladnog rata”. To će, pre svega, pogoditi evropski jug i to Francusku, Španiju, Italiju, Grčku, Kipar ali i jedan broj država jugoistočne i srednje Evrope.
Grčka može biti vidno oštećena - ukoliko se bude insistiralo, pod pritiskom SAD, na sankcijama prema Rusiji - u sektorima energetike, turizma, investicija i kredita koje je Rusija spremna da da ili uloži u Grčku. Turska može strateški, u saradnji sa Rusijom, da profitira u odnosu na Grčku i druge države EU na jugu i jugoistoku Evrope. To bi uticalo na jačanje turske ekonomske domiancije u Mediteranu i na Balkanu.
Američki predsednik Barak Obama na sastanku G-7 u Hagu (24. marta 2014.) sa koga je bila isključena Rusija
Cenu krize može ozbiljno platiti i Kipar gde je, do nedavno, bio „finansijski Elodorado” ruskog kapitala.
Raširene su pretpostavke da će doći i do političke polarizacije unutar EU na pobornike “za” ili “protiv” priitiska na Rusiju, sa jasnijim stavom protiv, što će dovesti i do unutrašnjih konflikata u kriznim državama EU i evrozone. Kriza, pre svega, može uticati na povećanje nezaposlenosti, smanjenje investiicija i povećanje siromaštva.
