Deset godina kasnije
Prošlo je 10 godina, niko nije odgovarao za najveće etničko čišćenje Srba na Kosovu u ovom veku
(Sukob rulje sa UNMIK policijom i vojnicima KFOR-a u okolini Gračanice, 17. mart 2004. god. Na vojnike KFOR-a nasrnulo je hiljade Albanaca - tekst i foto, Kosovo.net)
17. marta 2004, najveći zločin nad Srbima u 21. veku - trajalo je samo dva dana - počelo je na signal u vidu vesti koju je pustio „mirotvorac“ i „novinar“ Berani (čovek koji ovih dana prodaje knjigu o stradanju Albanaca i jedan je od „svedoka ratnog zločina“ Olivera Ivanovića); vest se odnosila na dečake albanske nacionalnosti, deca su se utopila u Ibru, prema svedocima koji su o tome govorili za RTK, zato što su Srbi nahuškali pse na njih i tako ih oterali u smrt.
Berani je, naravno, na slobodi. Njegovo delovanje ne naziva se ratnim huškaštvom. Unmik policija izdala je saopštenje da je vest lažna. Niko nije odgovarao za to.
Proterivanje srpskog stanovništva sa kosmeta od strane Šiptara za vreme "martovskog pogroma" 2004. (mapa, www.crucified-kosovo.eu)
Preko 50.000 Albanaca krenulo je, na vest-znak Beranija – koji je bio svedok i na suđenju Miloševiću – u etničko čišćenje Srba na Kosovu. Danas na Kosovu živi nešto više od 150.000 Srba. Nestalo je mnogo srpskih sela, paljene su crkve i manastiri, u vazduh su dizane kuće i nestajali su ljudi.
Oliver Ivanović, danas u kosovskom zatvoru čeka suđenje po optužbi da je "počinio zločine nad Albancima"
Oliver Ivanović, tada u Čovićevom Koordinacionom centru, pravio je improvizovane izbegličke kampove za Srbe koji su s Juga bežali na Sever; sve se desilo takoreći preko noći; izbezumljeni narod je bežao i znao da se više neće vratiti; otpor su pružali Srbi u većim sredinama i nekoliko sela poput Gojbulje, gde su muškarci pustili da KFOR (francuski) evakuiše žene i decu a sami su odbranili svoju enklavicu.
Srpski zbeg 17. marta 2004. (foto, Politika)
Četiri godine kasnije, Kosovo proglašava nezavisnost, koju priznaju sve veće države Zapada.
Ovaj pogrom nikada nije nazvan etničkim čišćenjem, kao ni pogrom po završetku NATO intervencije, 1999 – 2000, kada je s Kosova otišlo (i nestalo) najviše Srba.
Srušene srpske crkve i manastiri od početka "martovskog pogroma 2004. g." - 17. mart 2004. (mapa, www.crucified-kosovo.eu)
Prošlo je 10 godina, niko nije odgovarao. Za sve to vreme srpski čelnici „oštro osuđuju“ i „zahtevaju“ od međunarodne zajednice da se krivci pronađu i procesuiraju, a da se prognanima omogući povratak.
Toliko.
