Kijev bankrot, Ukrajina puca po šavovima

Pošto se Kijev okrenuo Briselu, Krim je minulih dana izabrao Moskvu, Rusiju. U Simferopolju, parlament je danas imenovao vladu Krima, čiji je premijer Sergej Aksenov, Rus. Parlament i vlada Krima, doskoro samo ukrajinske autonomne republike, odriču dalju pokornost vlastima Ukrajine, ustoličenim prošle nedelje u prevratu inspirisanom iz SAD, Nemačke i Poljske.

Druga važna odluka Simferopolja je referendum o većoj samostalnosti republike, zakazan za 25. maj – na dan, kada je vlada koju je na prečac sastavio  Zapad, strmoglavo brzo zakazala ukrajinske predsedničke izbore. Nad zgradom parlamenta u Simferopolju vije se ruska zastava. U Sevastopolju, takođe. U Sevastopolju je, saglasno rusko-ukrajinskom ugovoru od pre nekoliko godina, ukotvljena ruska Crnomorska flota. Aerodrom u Sevastopolju obezbeđuju Rusi, vojnici na službi u floti. Poluostrvo i sve putne prilaze Krimu iz pravca Ukrajine i Kijeva kontroliše lokalna krimska milicija. Milicija je  poslušna “ruskom Simferopolju”.

Kiev, 28.02.2014 - premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk iz kancelarije u Kijevu prati TV prenos konferencije za novinare koju je danas održao svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič u Rostovu na Donu u Rusiji

Čarke s Tatarima

Vlast “ruskog Simferopolja” ne priznaju krimski Tatari – jedna trećina stanovništva na poluostrvu, međutim ipak, u dvostrukoj manjini u odnosu na krimske Ruse. Krim je dva veka bio ruski, a tek od pre pola veka je ukrajinski, i to pošto ga je jedan Ukrajinac na vlasti u Sovjetskom Savezu, Nikita Hruščov, olovkom precrtao na mapi Rusije i docrtao na mapi Ukrajine – u društvenom poretku u kom granice između republika, gubernija i pokrajina nisu značile ništa, jer sve je bio SSSR.

U svakom slučaju, Tatari ne slede izbor koji su u ime Krima učinili krimski Rusi. Tatari se solidarišu sa zapadnom Ukrajinim, sa unijatima, čija je privrženost Zapadu u političkoj srži minulog udara. Tokom nedelju dana, stanje na Krimu obeleženo je ne samo inicijativom Rusa, već i kontra-pokretom Tatara. Iz dana u dan, sledile su tatarske anti-ruske demonstracije. Ali demonstranti su u manjini.

Linija Odesa-Harkov

U Harkovu, Donjecku i jugoistočnim oblastima, raspoloženje ukrajinskih Rusa, slično je raspoloženju Rusa na Krimu. I jedni i drugi iskazuju lojalnost legitimnom predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču. Ostavljen na cedilu, Janukovič je život spasao bekstvom u Rusiju. U slučaju da Ukrajina “pukne”, predviđanja su da će se zemlja raspasti linijom Odesa-Harkov. Istok, jugoistok i Krim, ne žele da na novom putu slede zapad Ukrajine, Lvov.

Ljudi koji događaje prate izbliza, koriste tim povodom izraz “ukrajinska Pridnjestrovska republika”, aludirajući na Dnjestar, preobražen u granicu između, od sovjeta osamostaljene Moldavije, i dela zemlje koji je za sebe izabrao vernost Rusiji. Vođen je rat, ali Moldavija nije pokorila Pridnjestrovlje, gde je stanje pod kontrolom Rusije.

U petak, odbegli Viktor Janukovič oglasio se iz Rostova-na-Donu, primio je predstavnike štampe. Janukovič ne priznaje da je demisionirao, tvrdi da on jeste legalni predsednik Ukrajine – međutim, pobegao je jer su ga hteli ubiti.

“Ja nisam zbačen. Prinuđen sam da Ukrajinu napustim pred neposrednom pretnjom smrću meni i mojim bližnjim”, izjavio je u Rostovu. ”Ja odgovornost za to svaljujem na te sada na vlasti i na predstavnike Zapada, uključujući Sjedinjene Države koje su podržale Majdan”, rekao je.

Rostov-on-Don, 28.02.2014 - konferencija za novinare svrgnutog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča (63) u Rostovu na Donu, oko 1.300 kilometara zapadno od Moskve: Viktor Fedorovych Yanukovych

EU trojka prevarila Janukoviča

Sporazum o obustavi vatre, povlačenju policije i vraćanju daljih događaja u polje zakonitosti, na čije su potpisivanje Janukoviča navodili šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske, Štanmajer, Fabis i Sikorski, ne odvajajući se od njega dok je pregovarao sa opozicijom i nije rekao “da” – zanemaren je čim se od Janukoviča dobilo šta se htelo. Okupirana zgrada parlamenta, Vrhovne Rade prepuštena je i napunjena opozicijom, poslanicima EU orijentisanih provincija sa zapada zemlje, a ne računajući dvadesetak prebega – u klupama nije bilo “regionalista”, čija je biračka baza na istoku Ukrajine.

Trojka ambasadora iz EU, garantovala je sporazum svojim prisustvom. Prema sporazumu, predsednički izbori sledili su do kraja godine i Janukovič je trebalo da do novioh izbora ostane predsednik. 

Ambasadori su prisustvovali potpisivanju dokumenta sa preduslovima saglasnosti. Čim je, međutim, pristanak pribavljen, čim je u Kijev stigla i preuzela ga policija kojom komanduje Lvov, šefovi diplomatija su napustiti Kijev, a već sutradan Rada je objavila “impičment” šefa države i raspisala poternicu za Janukovičem. Kao i majske predsedničke izbore.

Od Majdana do Majdana

Ustav Ukrajine kratkim postupkom je bačen pod noge. Legalno izabrani parlament, legalno izabrani šef države, sklonjeni su pod pritiskom pobune na kijevskom Majdanu. U toj pobuni, učestvovale su hiljade ljudi. I oko tih hiljada na Majdanu, bilo je desetina hiljada okupljenih ljudi nezadovoljnih siromaštvom i pljačkom Ukrajine od strane bogataša koji su prisvojili bivšu državnu imovinu. Jedan od eksponenata te oligarhije je i Viktor Janukovič.

Ipak, taj ukrajinski bunt – to nisu bili izbori. I ta vlast, koja je u Kijevu ustoličena na takav način, to nije vlast priznata ustavom. Žrtva pobune su zakon i zakonitost. Priznanjem da je takav put do vlasti sasvim OK, samo zato što su na vlast dovedeni ljudi koji su po volji Zapadu – Zapad je u Ukrajini uspostavio i priznao presedan.

Ovim kako je postupio u Kijevu, Brisel je priznao da bilo koja slična masa, podignuta bilo gde drugde, ima pravo da pogazi ustav zemlje i uspostvi vlast i poredak koji je po volji jačemu. Dakle, na istoku zemlje i na Krimu, nema razloga da bude drugačije. Na osnovu čega osporiti pravo Krima da ne priznaje vlast Kijeva? Istočna Ukrajina nije glasala za odluke zapadne Ukrajine, makar da je odlučivanje i obavljeno u zgradi Vrhovne Rade u Kijevu. Ukoliko nije odlučivala ne može se tvrditi da je obavezuju odluke Rade. Regioni imaju svoje većine i svoje institucije, a koji pravcem će slediti njihovo izjašnjavanje naslućuje se.

Obećali ste, isporučite

Vašington poziva Moskvu da se uzdrži od intervencije. Međutim, Rusija i ne žuri da se umeša u krizu. Nije oportuno a nema ni potrebe. Naspram novih vladara zjapi prazna državna kasa, bez filera za rate dospelih zajmova, penzije, plate i uvoz esencijalnih potrebština. Socijalni bunt preti u razmerama širim u odnosu na već pokazano, a recept je uhodan. Presedan kaže da se stvari rešavaju bunom, motkama i barikadama na Majdanu.

Po Putinovom nalogu, Sergej Šojgu podigao je 150 hiljada vojnika svih rodova na uzbunu provere ratne gotovosti prema Zapadu. Manevar je poruka da Rusija neće prepustiti pozicije uz granice. Ni Krim, glavni stan ruske Crnomorske flote. 

Moskva traži da se kriza reši pregovaranjem na relaciji EU-Rusija, uz prisustvo Ukrajine i uz uvažavanje njenog prava na koegzistenciju, izraženu saradnjom sa obe strane. U protivnom, demonstriraće strpljenje, i pustiće da Brisel pronađe 35 milijardi dolara prve finansijske pomoći, koliko ovog časa traži Kijev. Dabome, i da EU isporuči obećano – da Ukrajince pusti da bez viza putuju na Zapad i da Ukrajini otvori pristup Uniji, ako je reč o članstvu. Zar državnici EU, koji tri meseca nisu izbijali sa Majdana, nisu baš to obećavali demonstrantima?