Opremanje ruskog vojnika

Moskva je odlučila da ruskom vojniku navuče borbeni oklop za 21. vek – sličan tehnološki usavršenom obrascu one opreme u kakvu je sopstveno ljudstvo već ubacio NATO, i to decenijama unazad. Nije reč samo o novom šlemu i štitniku za grudi, namenjenom delimičnoj zaštiti od zrna. Postoji čak četrdeset komponenti svega toga što jedan savremeni, obično profesionalni ratnik kači na sebe kada se sprema na posao, znači u borbu ili na vežbanje. Od pojedinačnog snabdevača strujom, od optičkih uređaja za noć, pa onda komunikacionih i navigacionih džidža-bidža (kompjurtera i sistema pozicioniranja), do vatrenog oružja, gaća i potkošulja. Jer, ni vojnički donji veš nije više kao nekad, u vreme uvijanja stopala u šuferice, nego fino, toplotno izolirajuće tkanje za kišu, sneg i svakakve vremenske uslove.

Rusni vojnik u opremi "Ratnik"

Ovako temeljito bandažiranje čoveka za ratni ring, retko jasno ukazuje čime se u današnje vreme dobija rat – najnaprednijom, obično skupom tehnologijom i ekonomijom, u stanju da to plati. Jurišanja grudima na cevi ostala su još samo u legendama Drugog svetskog rata. Ratnik danas, obično je profesionalac u sadejstvu s mašinama i satelitima, i ne stupa napred dok se teren na koji će zakoračiti ne očisti udarima iz daljine.

Nataliteti su u padu. Proređeni ljudski život postao je skup i odavno nema više majki koje bi rađale vojnike otadžbini. Svuda, pa ni u Rusiji.

Marka ruskog kompleta za front je Ratnik (vidi http://en.rian.ru/infographics/20111111/168584179.html), mada još u fazi ispitivanja. Oprema je isprobana tokom komandnih vežbi na Kavkaz – 2012, uz očekivanje da će se ratnik dostaviti ruskim trupama za dve godine, 2015. Ratnik je po ugledu na francusku opremu felin, uz letnju i zimsku verziju, od potkošulje do kape (vidi http://en.rian.ru/infographics/20121226/178408925.html). Komplet uključuje prsluk, sa ugrađenim radio i GPS sistemom, ojačani laptop itd. – a očekuje se da ni u kom slučaju ne zaostaje za opremom koju koriste SAD, Nemačka i druge zemlje, citiran je predstavnik ruske vojske (http://en.rian.ru/military_news/20110224/162739371.html). Ruska oprema će biti razumno teška i imaće najmanje deset modula za prilagođavanje različitim borbenim situacijama, citiran je izvor. Saglasno navodima, jedan tipični pešadinac imaće na sebi manje od 25 kilograma tereta, uključujući oružje i municiju.

Odluka o preodevanju usledila je s odlukom o reformi armije, koju je trebalo da iznese Anatolij Serdjukov – ministar vojni, nedavno sklonjen s dužnosti zbog afera povodom unutar-resorne korupcije. U nastupu entuzijazma, u saradnju s ministarstvom tada je uključen čak i jedan istaknuti modni kreator, Valentin Judaškin. Judaškin je pristupio poslu poletno, ne kao unajmljeni dizajner već kao patriot, nadahnut idejom da se ruski vojnik oseti gordim ne samo zbog onog što je pozvan da brani već i zbog onog što nosi, u šta je kao vojnik odeven (http://izvestia.ru/news/540002#ixž2FaDB4uJH ).

Računali smo da ćemo time udahnuti novi život našim tekstilnim preduzećima, omogućivši im da kupe nove mašine i nove tehnologije, ispovedio se Judaškin ruskim Izvestijama. Pomenuo je paradne uniforme koje su u njegovoj verziji zablistale bojama ruskog carskog i sovjetskog odevnog nasleđa, sinje plavom kao more i crvenom, osavremenjene samo krojem, prikladno današnjem svetu i vremenu.

Terenska odeća, načinjena je udobnom, modnom i prestižnom, podobnom svim klimatskim uslovima u bilo koje doba godine, a opet takvom da se sa zadovoljstvom može nositi i posle službe, i na ulici, i s dzinsom. Kreator je, po svom kazivanju, obišao zapadne zemlje i fabrike. Naišao je na spremnost da se Rusiji prodaju licence za unikatne materijale, na primer – membranske tkanine koje čuvaju toplotu i propuštaju vlagu ili zadržavaju vlagu, ali dopuštaju da koža diše. Onda one, po kojima se može prosuti bilo šta tečno, a da na njima ništa ne ostane itd. Ipak, naslov Judaškinovog intervjua Izvjestijama odiše gorčinom i razočaranjem: Uniforma u kojoj se smrzavaju u armiji nema veze sa mnom!

Proizilazi – u interpretaciji kreacije ispalo je nešto sasvim drugo. Falsifikat. Tkanine nisu one koje je trebalo da budu. Pribor takođe, bez termo prikladnih materijala. A boje, k’o s kineskog buvljaka – pantalone jedno, jakna drugo, prsluk nešto treće. Saopštavam zvanično: to što danas nose u armiji, to nije ona uniforma koju smo moji saradnici i ja razradili 2007, po narudzbini Ministarstva odbrane, izjavio je kreator.

Navode Judaškinovog prigovora proverilo je rusko vojno tužilaštvo – međutim, ne iz razloga modnih već vojno-zdravstvenih, pošto je javnost preplavljena pritužbama vojnika na prehladu. Smrzavaju se u tobože toploj zimskoj odeći. Tužilaštvo je proverilo sve karike proizvodnog lanca, utvrdivši da je isporuka vojsci samo u početku bila identična ugovorenoj – dok je dolazila iz ruku stručnjaka iz Kuće mode Valntina Judaškina, a nadalje je išlo kako i biva u Rusiji (http://www.polit.ru/article/2012/11/23/dreš/). Dizajn su promenili vojni činovnici Ministarstva odbrane, nadležni za liferacije oružanim snagama. I to kardinalno, izostavljanjem skupih termo-materijala u postavama isporučenih jakni i pantalona. Štedeli su na račun vojničkog zdravlja.

Sada se postavlja pitanje u čiju korist, ali do toga će se eventalno doći tek kasnije. Možda, kada se svede saldo korupcionaških mahinacija afere Serdjukov. U međuvremenu, ispitivanje borbenog oklopa i preobuke ruskog vojnika za 21. vek produžava se, jer do roka ima svega dve godine.