Zamrznuti konflikt najbolje rešenje za Kosovo i Metohiju

Na prvi pogled deluje da se sve o Kosovu i Metohiji zna, da je sve rečeno o istoriji, ekonomiji ili kulturi, ali u stvari ovom temom se veoma malo bavimo u naučnom smislu. Veoma je malo knjiga i naučnih radova koji se na anaitički način bave ovom temom, a još manje onih koji situaciju na Kosovu i Metohiju posmatraju iz ugla geopolitike. U vreme kada je srpska vladajuća elita izložena velikim pritiscima da prihvati nezavisnost Kosmeta prof. dr Milomir Stepić objavio je knjigu Kosovo i Metohija - postmoderni geopolitički eksperiment u kojoj sa geopolitičkog, geografskog i geoekonomskog stanovišta razmatra situaciju i moguća rešenja. U razgovoru o knjizi u Domu kulture Studentski grad zaključeno je da je napovoljnija opcija za Srbiju održavanje statusa kvo, odnosno zamrzavanje konflikta i čekanje boljih vremena i promena na svetskoj geopolitičkoj sceni na kojoj bi imali više snage i mogućnosti da se izborimo za južnu pokrajinu.

Milomir Stepić

Stalno govoriti o Kosmetu

Milomir Stepić koji važi za najboljeg geopolitačara u Srbiji, u nauci koja je kod nas postala aktuelna tek krajem osamdesetih godina kada se javila potreba da se objasni raspad države. On napominje da o Kosovu i Metohiji treba stalno govoriti, pisati i učiti.

Često čujemo u našoj javnosti reč ´realnost´ ili ´kakva je realnost na Kosovu´. Devedesetih godina isti ljudi su govorili da je realnost međunarodno priznata Hrvatska u avnojevskim granicama, a da je Republika Srpska Krajina tu samo fizički, ali nije realnost. Kako sada nije realnost Srbija u avnojevskim granicama? Ako je išta promenljivo na Balkanu, to je realnost. Treba govoriti, pisati i pevati o Kosovu i Metohiji. Naši političari vole da pevaju, ali ne o Kosmetu već o nekim drugim geografskim oblastima. Često mislimo da je o Kosovu i Metohiji sve rečeno, ali niko ne zna koliko nam zemlja ima stanovnika. Zvanične institucije kada govore o površini uključuju Kosmet, ali kada govore o broju stanovnika ne uključuju ga. Prema albanskom popisu, uz sve njegove mane, na Kosovu i Metohiji ukupno ima 1,773 miliona stanovnika, a Albanaca možda 1,5 milion, mada se kod nas uporno govori o nekih dva miliona ljudi koji ne žele da žive u istoj državi, objašnjava Stepić.

Politika amputacije

U beogradskoj intelektualnoj sredini čini se sve više postoji težnja da se oslobodimo Kosova, da se amputira zaraženi deo tela kako bi se telo spasilo. Prema mišljenju Stepića, ovakvo mišljenje ima jakog uticaja i na zvaničnu politiku.

Stav je da nema demokratske Srbije sa Kosovom i Metohijom. Broji se koliko bi Albanaca bilo u Skupštini Srbije i kako bi stalno dolazilo do nacionalnih podela. Na toj liniji je i podela Kosova i Metohije. Kada se kaže podela, obično se misli na dva manje vipe podjednaka dela. Međutim, kada se analiziraju izjave vidi se da to znači da Srbiji pripadne samo severni deo iznad Kosovske Mitrovice. To je manje od 10 odsto teritorije Kosova i Metohije. Kakva će biti budućnost države bez duhovne vertikale kosovsko metohijske i kakav će osećaj pripadnosti imati naša deca. Na kraju, šta ćemo bez resursa. Rezerve lignita su bez premca među najvećima na svetu, čak sedam, osam puta veće nego u Kolubarskom basenu. Bez tog uglja mi smo uvoznici energije, pita se Stepić.

General Radovan Radinović naglašava osnovni doprinos Stepića geopolitičkoj nauci i razumevanju položaja Srba u geopolitčkom okruženju.

Stepić je objasnio rasrbljavanje Balkana i to u dva pravca. Prvo redukovanje etničkog prostora Srba i njihovo sabijanje na prostor uže Srbije. Drugi smer je identitetskog karaktera, gde imamo čerupanje srpskog jezika, negiranje srpskog identiteta od Makedonije, preko Crne Gore, do BiH i srpskih krajina, napadi na crkvu i otimanje srpskih stvaralaca. Strategija antisrpskog delovanja je centralna tema Stepićevog rada, kaže Radinović.

On smatra podnaslov knjige postmoderni geopolitički eksperiment zanimljivim, jer je veštački stvorena eksperimentalna situacija na plodnom tlu međuetničkih sukoba.

Ni krivi ni poraženi

Zapad je upravljao krizom tako da se problem ne može rešiti unutrašnjim snagama, a kad je i moglo sprečavali su to, sve do agresije 1999. godine. Šta smo to učinili da smo zgrešili prema svetu ne znam. Zato mislim da je ovde bilo zločina iz mržnje. Na to ukazuju i ovi silni uslovi koji se postavljaju da bi se dobio datum početka pregovora za ulazak u EU. Sve vreme pokušavaju da nas ubede da mi snosimo krivicu za sukob i da smo poraženi, a ni jedno nije tačno. Na osnovu toga instalirali su jednu kvazidržavu i žure da im eksperiment uspe, a on ne može uspeti ako mi to ne prihvatimo. Treba praviti razliku između prihvatiti i priznati nezavisnost Kosova, smatra Radinović.

On ističe da se treba pridržavati nekih pravila kao što su problem se ne otvara ako ne možeš da ga rešiš i ne otvaraj problem ako unapred znaš da je rešenje nepovoljno po tebe.

Zato treba zamrznuti konflikt i zadržati tapiju, da Šiptari znaju da su napravili državu na tuđoj teritoriji. Kosovo se ne sme ni priznati ni prihvatiti, a posle se može vraćati polako. Evroazija je već stvarnost i biće protivteža SAD i njihovoj produženoj ruci EU. Ipak, bojim se nasilja prema Srbima na severu Kosova i da nećemo moći da zaštitimo taj narod, jer ne činimo ništa po tom pitanju kao da ne verujemo da se to može desiti, upozorava Radinović.

Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije ističe da je Stepić naš najveći geopolitičar, strategolog i geoekonomista zato što je naš najbolji politički geograf.

Stepić je u svojoj knjizi nazvao Kosovo i Metohiju geopolitičkom makro tvrđavom. U srednjem veku na Kosmetu je bilo jezgro srpske države, koje je postepeno preuzimano u jasnom projektu koji je stalno bio pod pokroviteljstvom velikih sila. Zanimljivo je da iako se Kosovo i Metohija ne nalazi u centru Balkanskog poluostrva, svi najvažniji komunikacioni pravci prolaze kroz njega ili ga dodiraju. Atlantske sile su to uočile, kao i demografske procese i nacioanlne težnje da stvore još jednu albansku paradržavu, napominje Gajić.

U okviru Instituta za političke studije koji je i izdao ovu knjigu, biće otvoren poseban centar za geopolitiku u kome će stalno da se prate geopolitička pitanja vezana za Srbiju, ali i svetske teme, a ovaj centar vodiće Milomir Stepić.