EU u dve brzine

EU i evrozona sigurno idu ka politici sever –jug i da će se kretati u dve ili, možda, tri brzine razvoja i uticaja ukoliko u narednih godinu dana opstane evrozona. Francuska i Nemačka žele ojačati privrednu, monetarnu a sutra i političku uniju, rekao je Fransoa Oland (Francois Hollande), novi predsednik Francuske. Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže: Stanje je ozbiljno, imamo obvezu izgradnje Europe koja će sutra biti snažna i stabilna.

Prema istraživanjima, 62 posto Francuza, 64 posto Nemaca, 61 posto Italijana i 74 posto Španaca misle da je članstvo njihove zemlje u EU zapravo dobra stvar. Ispitanici ipak ne skrivaju zabrinutost za ishod krize, pa tako većina smatra da će se evrozona verovatno raspasti i da će se Evropa podeliti na severnu i na južnu.Takav ishod smatra mogućim 67 posto Francuza, 70 posto Nemaca i 75 posto Španaca. Samo većina Italijana, njih 58 posto, ne veruje u takav tok događaja. 

Pritisak EU na Grčku

Unutar EU i evrozone postoji javno mnjenje za opstanak Grčke u njoj, ali se ono vidno smanjuje u odnosu 2011. godinu. Što se tiče podrške finansijskoj pomoći Grčkoj, ona je u padu - u Francuskoj je za 12 postotnih bodova manja nego u junu prošle godine - 47 posto, u Nemačkoj je 36 posto, u Španiji 54 posto i u Italiji 64 posto. Uvođenje evropskog poreza na finansijske transakcije podržava velika većina, od 60 posto u Španiji do 79 posto u Francuskoj. Ekonomske analize koje dolaze iz SAD ukazuju da bi Grčka mogla da izađe iz zone evra u narednih  godinu dana.

Priznanje teške situacije u Grčkoj dolazi iz same vlade Grčke. Grčkoj preti dublja recesija nego što se ranije očekivalo, izjavio je novi zamenik grčkog ministra finansija, Hristos Staikuras. Podaci o tome su iz grčkog Centra za planiranje i ekonomska istraživanja (KEPE) po kojima će ove godine Grčka zabeležiti negativan ekonomski rast od minus 6,7 odsto, dok je ranija prognoza iznosila minus 4,5 odsto. Grčka je pred velikim iskušenjima i izlaz iz situacije neće biti jenostavan ali će tražiti velike napore i samodricanja čitave nacije.
Ekonomska situacija je kritična, istakao je Staikuras u govoru na konferenciju koju je organizovao časopis Ekonomist. Grčka privreda već petu godinu zaredom prolazi kroz recesiju koja je započela sa finansijskom krizom 2008. godine, a značajno se pogoršala 2010. godine, kad je nastupila dužnička kriza u evrozoni.

Poruke ekonomista i političara

Na skupu ekonomista održanom 2. i 3. jula u Atini u organizaciji lista Ekonomist, čula su se optimističke ali i krajnje pesimističke prognoze za poziciju evrozone i Grčke u njoj. Pored ekonomista na skupu su bili i političari iz vladajuće koalicije, ali i iz opozicije, pre svega SIRIZE. Skup je otvorio član upravnog odbora ECB Asmousen Jorg. Ovakvi okrugli stolovi sa grčkom vladom redovno se održavaju od 1997. godine uz prisustvo vlade, opozicije, ekonomista i uglednih privrednika.

Upozorenje predstavnika ECB na ovom skupu je da nova vlada mora da koristi  dragoceno vreme koje ima za povećanje efikasnosti reformi koje je prihvatila. Predstavnici ECB ukazuju da Grčka priveda mora da poboljša sposobnost apsorpcije (samo 35 odsto do sada) iz tzv kohezionih fondova EU.

Direktor Evropa Inteligente Unit, Laza Kekić smatra da postoji 40 odsto mogućnosti od dugoročne opasnosti raspada everozone. Po Kekiću, Grčka ima veštački život u evrozoni jer je matematički nemoguće oživljavanje privrede pod sadašnjim uslovima u evrozoni. Danijel Franklin, izvršni  urednik Ekonomista smatra da izlazak, i male države poput Grčke, iz evrozone dovodi do teškog udara na celu evrozonu i podriva evropski integracioni proces. Posebno štete razne ocene o stanju u Grčkoj i evrozoni koje dolaze iz političkih i ekonomskih krugova iz SAD ali i Nemačke.

Megan Grin, direktor za evropsku ekonomiju ističe da procene za izlazak Grčke i Portugala iz zone evera u narednih godinu dana imaju verovanoću 85 odsto. Ovaj scenario može se izbeći samo ako se Italija, Španija i Nemačka dogovore o velikom paketu podrške za slabe karike u evrozoni po pitanju javnog duga.

Horst Reichenbah, šef radne grupe EK za Grčku kaže, nema jednostavnih rešenja za Grčku, i da je situacija u Grčkoj kritična i traži novo finansijsko upravljanje zemljom i ekonomijom. Po ovom predstavniku EK, moraju se pojednostaviti administrativna opterećnja za aktiviranje novog posla i, pre svega, osloboditi prohodnost biznisu zbog zagušivanja  vezanih za PDV i izvoz ali i za procese privatizacije.

Notis Mitrakis, sekretar za razvoj smatra da je sada potrebno stvoriti novi model razvoja, da bi se žrtve Grčke mogle podneti i da se ukaže svetlo na kraju tunela. Grčko društvo je odavno prevazišlo granice izdržljivosti, kaže Mitrakis, i potrebno je izvršiti radikalne promene u birokratskom sistemu i povećavanju likvidnosti na tržištu. Prvi prioritet je povećanje efikasnosti vlade, kaže Mitrakis.

Medju govrnicima bili su i političari. Lider Pasoka koji daje podršku  vladi, Evangelos Venizelos, bivši ministar finasija  kaže:

Potrebno nam je razvojno-prijateljsko fiskalno prilagođavanje.

Venizelos je ponovio zahtev za produžavanje roka za fisklanu konsolidaciju do  2017. godine (barem do kraja 2016. godine). Venizelos tvrdi da se grčke banke mogu direktno dokapitalizovati uz pomoć evropskog mehanizma podrške.

Predsednik Nezavisnog grčkog sinidkata Panos Kemenos smatra da su turizam, transport i energija tri oblasti koje Grčku mogu dovesti do još teže situacije ako stvari ne krenu nabolje.

Kostis Satizidakis, ministar za ravoj, konkurentnost, infrastrukturu, transport i mrežu smatra da vladin plan ima četiri stuba a to su oprovak, jačanje likvidnosti, ekonomska obnova i jačanje preduzetništva i suočavanje sa birokatijom i korupcijom. Po njemu niko neće investirati i doći u zemlju ako se ne postigne klima  političke i socijalne stablnosti.

Lider opoziicje Siriza Aleksis Cipras smatra da se posle izbora, sa formiranjem nove vlade, ništa nije promenilo ni u Grčkoj ni prema Grčkoj u EU. Po njemu, neposredno ukidanje politike memoranduma je jedina prava nacionalna potreba, misleći na već postignuti raniji sporazum sa EU, ECB i MMF. Cipras kaže da što duže bude trajala oštra štednja izvesnije je da će na kraju Grčka biti izvan evrozone, bilo dobrovoljno ili pod pritiksom. 

Grčkoj potreban ekonomski patriotizam i New dil

Nema recepta niti upustva Grčkoj vladi za izlazak iz krize. Medjutim, ima opcija koje govore o amortizovanju kroz jačanje ekonomskog patriotizma, odnosno ekonomskog nacionalizma, solidarnosti bogatih prema osiromašenim strukturama društva, kao i poreske discipline, smanjenje državne korupcije i podsticanje socijalne države na bazi isticanja preduzetništva oko 700.000 privatnih firmi i kompanija u Grčkoj.

Nova grčka vlada mora da pozove na ulaganje u Grčku ili kupovinu grčkih dugova od strane bogatih Grka čiji je kapital izvan Grčke, kao i moćne grčke dijaspore koja broji oko 16 miliona Grka ili njihovih potomaka širom sveta.

Grčka vlada ima teške zadatke, jedan od njih je aktiviranje grčkog New dila koji će na bazi interesa i solidarnosti krenuti u spas grčke države. Vlada Grčke suočiće se sa  mnogi m pritiscima kako na unutrašnjem planu tako i unutar EU, evrozone i zbog globalnih problema sa Sirijom, Iranom ili zaoštravanjem osnosa sa Turskom. Takve okolnosti traže odlučne ministre i političke vođe koji se neće odmah povlačiti sa vlasti zbog zdrastvenih razloga. Umesto Rapanosa, za ministra finansija imenovan je ekonomista Janis Sturnaras. Vasilis Rapanos, koji je odbio poziciju ministra finansija Grčke iz zdravstvenih razloga, dao je ostavku i na mesto predsednika NBG, najveće grčke banke. Rapanos je bivši profesor ekonomije na univerzitetu u Atini i predsedavao je NBG od decembra 2009. NBG je u prvom kvartalu zabeležila neto gubitak od 537 miliona evra, zbog pada prihoda i većeg izdavanja na ime provizija za borbu sa recesijom. Za samo dva dana od formiranja Vlade Grčke, kabinet lidera Nove demokratije Samarasa ostao je i bez zamenika ministra za pomorsku trgovinu Jorgosa Vernikosa. Grčki mediji pretpostavljaju da je ostavka Vernikosa usledila posle optužbi Sirize da je on u sukobu interesa, jer je i dalje vlasnik jedne of - šor kompanije. Grčkoj su dakle, potrebni hrabri, stručni ali pre svega patriotski opredeljeni političari koji se nisu umazali korupcijom i raznim oblicima  prevara.